BBC na srpskom - B92

Ženska prava, menstruacija i Balkan: Tabu tema o kojoj se šapuće, a ulošci za neke žene i dalje luksuz

O menstrualnom siromaštvu i sramu koji to obavija govore žene iz Srbije, momak iz Bosne i Hercegovine i stručnjakinje iz Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Izvor: BBC
Podeli
Jakov Ponjavić/BBC
Jakov Ponjavić/BBC

I danas, kad je menstruacija više od 18 godina sa mnom, na poslu i dalje uloške stavljam u rukav.

A da ih držim na stolu, niko ne bi primetio - u takvom okruženju radim.

Zašto onda to činim?

Ne znam.

Zašto devojke na Balkanu, bez obzira koliko emancipovane ili obrazovane, i dalje šapatom pitaju jedna drugu da joj "pogleda pozadi"?

Pa šta i ako je procurilo?

Ko bi vam reč rekao da se posečete i da krv padne na stolicu?

Niko.

Zašto se onda ovoga sramimo?



Zašto se o menstruaciji retko govori i zašto u 21. veku još ima devojčica koje kad ulaze u pubertet nekad ne znaju šta ih je snašlo?

Otkud već decenijama reklame za uloške sa plavim gelom umesto crvene krvi?

Odgovor na većinu ovih pitanja borkinje za ženska prava vide u patrijarhatu, vekovnom klesaru društvenih normi koje kažu da je menstruacija "nešto prljavo".

Sram koji obavija menstruaciju ide na ruku državama širom sveta koje zarađuju na porezima na uloške i tampone.

Strah da će menstrualna krv ostaviti fleku između nogu muči mnoge žene na Balkanu/Jakov Ponjavić/BBC
Strah da će menstrualna krv ostaviti fleku između nogu muči mnoge žene na Balkanu/Jakov Ponjavić/BBC

Prva menstruacija i bele pantalone

Ana Tadić, 35 godina, Beograd

Nikad neću zaboraviti dan kad sam dobila prvu menstruaciju u sedmom razredu osnovne škole.

Sedela sam u pretposlednjoj klupi pred kraj škole tog dana i ugledala ogromnu rozikastu fleku među preponama na belim pantalonama.

U tom trenutku je to za mene bio baš veliki šok, što je bila posledica manjka znanja i informacija o tome.

Kao i kod, verovatno, većine žena, otvoren razgovor o menstruaciji nije počeo s prvim, ili drugim, petim, desetim ciklusom.

Za to su bile potrebne godine upoznavanja kako sebe i svog tela, tako i samog menstrualnog ciklusa i njegove važnosti za zdravlje žena i reproduktivni sistem.

Danas govorim vrlo otvoreno o menstruaciji pred većinom muškaraca koji me okružuju, kako bi i oni znali više o temi koja je odgovorna i za njihov dolazak na svet.

Trećina žena u Hrvatskoj mora da štedi na ulošcima i tamponima

BBC
BBC

Rezultati istraživanja koje je tokom 2020. sprovedeno u Hrvatskoj pokazuju nepravednost sistema koji zarađuje na biologiji.

Trećina žena u Hrvatskoj prisiljena je da štedi na ulošcima, jer su im preskupi, pokazalo je istraživanje nevladinih organizacija Pariter iz Rijeke i Tiiit Ink iz Severne Makedonije.

Anketu je popunilo 6.084 žena koje su imale menstruaciju prethodnih godinu dana, iz raznih delova ove zemlje.

Otprilike svaka jedanaesta žena ne može da priušti da menja uložak ili tampon duže od šest do osam sati.

U Hrvatskoj, članici Evropske unije, ovo je prvo istraživanje o problemu menstrualnog siromaštva, a retko gde je i urađeno i unutar EU.

"Manjkavost istraživanja je u tome što smo radili onlajn, pa možda nismo mogli da dopremo do onih koji su u riziku od siromaštva ili nemaju pristup internetu.

"Rezultati bi verovatno bili još gori da je bilo sveobuhvatno i na reprezentativnom uzorku", kaže Tihana Naglić iz Paritera za BBC.

Poseban deo pitanja bio je usmeren na nelagodu i posramljivanje koje ova tema izaziva među mnogima.

Iako za 70 odsto ispitanica nije sramota govoriti o menstruaciji, više od trećine njih - 35 procenata - skriva uloške ili tampone da ih niko ne vidi kad idu u toalet.

Ispitivani su i uslove za održavanje menstrualne higijene u školama i na fakultetima.

Tetka perioda - kakvi su rezultati istraživanja u Hrvatskoj

  • 36,4 odsto ispitanica navelo je da im se događa da moraju da kupe manje kvalitetne menstrualne potrepštine zbog njihove cene, pri čemu 8,3 odsto navodi da je to često, a 28,1 procenat ponekad
  • 11,9 odsto je navelo da im se događa da nemaju dovoljno menstrualnih potrepština da ih mogu promeniti kad god žele, a i isto toliko ne mogu da ih priušte
  • 10 odsto bilo je u situaciji da ne može da priušti lekove za smanjenje bola tokom menstruacije
  • 8,8 odsto je navelo da im se događa situacija da uložak/tampon ne promene duže od 6-8 sati jer ne mogu da priuštie više menstrualnih potrepština.
  • 3,6 odsto anketiranih je navelo da im se događa da sebi ne mogu priuštiti menstrualne potrepštine pa umesto njih koriste improvizovana sredstva - 3,1 odsto ponekad, a 0,5 često.
  • Neke učenice su navele da u njihovim srednjim školama nisu zadovoljeni osnovni uslovi potrebni za održavanje higijene tokom menstruacije - toplu tekuću vodu u školama nema 45,3 odsto učenica, a sapun 19.3 odsto.


Publikacija udruženja Pariter Menstrualno siromaštvo i destigmatizacija

Slična istraživanja, poput hrvatskog, nisu rađena u Srbiji.

Imajući u vidu da je prosečna neto plata u Hrvatskoj u maju ove godine bila 946 evra, a u Srbiji oko 553 evra, može se pretpostaviti da je i situacija sa menstrualnim siromaštvom teža.

Problem i patrijarhalno i savremeno društvo

Patrijarhat je koren stigme koja obavija žensko pitanje menstruacije, ocenjuju feministkinje/Jakov Ponjavić/BBC
Patrijarhat je koren stigme koja obavija žensko pitanje menstruacije, ocenjuju feministkinje/Jakov Ponjavić/BBC

Razlozi za stigmu o menstruaciji na Balkanu su dvojaki, smatra psihološkinja Nataša Vuković iz Bijelog Polja.

"Jedan je u vezi sa patrijarhalnim stavovima, kod nas u Crnoj Gori i dalje je sramota da se o tome govori, čak i sa majkom, to se nekako prikriva.

"Drugi problem je moderno društvo gde je novac postao glavna preporuka i biti siromašan je sramota, tako da se ovde javljaju dve stigme", kaže Vuković za BBC na srpskom.

Jako je teško mladoj ženi da se uhvatiti u koštac sa ovim problemom, dodaje.

"Ja sam borkinja za ženska prava i sebe tako doživljavam, a opet uhvatim se da zastanem kad mi probije opnu taj patrijarhalni stav na kom sam vaspitana", ističe Vuković.

Kaže da je odrasla u možda netipičnoj crnogorskoj porodici - nju i sestru je tata odgajao, jer im je mama rano umrla.

Za vreme studija u Beogradu, tokom osamdesetih, Jugoslaviju je zadesila ekonomska kriza i bila je nestašica kafe i vate, koja se tad koristila za menstruaciju.

"Kad ste pomenuli menstruaciju, odmah mi je prošlo kroz glavu kako je nama naš tata slao pakete autobusima u kojima je redovno bilo po nekoliko paketa vate.

"Moja cimerka je imala majku koja se nikad toga nije setila", dodaje Vuković.

Htela sam da se šlogiram prvi put

Mina Vukićević, 32 godine, Valjevo

Kad sam prvi put dobila, htela sam da se šlogiram, jer nisam znala šta je.

Posle kad su mi objasnili sve, bila sam bitna jer sam, kao, porasla.

I u srednjoj školi sam rado na fizičkom govorila "pošteda".

Danas mi nije neprijatno da pričam o menstruaciji i pričam sa svima - sa kolegama, drugarima.

A sa partnerom, tek, to je normalna stvar, on i tako deli sve te muke sa mnom.

Već decenijama reklame za uloške su sa plavim gelom umesto crvene krvi/Jakov Ponjavić/BBC
Već decenijama reklame za uloške su sa plavim gelom umesto crvene krvi/Jakov Ponjavić/BBC

Stigma je jasan proizvod patrijarhata, uverena je Hristina Cvetinčanin Knežević, istraživačica sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

"Ako vi polovinu stanovništva označite kao nečiste, samo zato što imaju menstruaciju koja je sasvim normalan biološki proces i koji na kraju krajeva, donosi život, to je stvar patrijarhata", kaže ona za BBC na srpskom.

Korene patrijarhata prepoznaje u antičkom dobu.

"Kad čitamo filozofska dela Platona ili Aristotela možemo videti tu ideju da je žena prljava sama po sebi, da je prljavo i sve što ističe iz nje, pa i menstrualna krv.

"A telesne tečnosti muškaraca se slave kao nešto što donosi život, što je sveto", dodaje ona.

Od filozofskih učenja te norme su vremenom prešle u religijske tekstove.

"U svim vodećim religijama je menstruacija stigmatizovana na različite načine, bilo da je reč o menstrualnim šatorima ili o zabrani da se prisustvuje verskim ritualima", kaže Cvetinčanin Knežević.

Kako je u svetu?

U delu Srpske pravoslavne crkve preporuka je da se tokom menstruacije žena ne pričešćuje, a muslimanke su oslobođene posta ramazana.

U Turskoj je još mnogo žena koje kažu "bolesna sam" tokom menstruacije.

Prodavačicama u ekonomski razvijenom Japanu nedavno su ponudili da, ako žele, tih dana nose bedževe da bi se "poboljšalo radno okruženje" - iako je menstraucija tamo i dalje tabu.

Udatim ženama u selima po Indiji, kad rode decu, nekad već u dvadesetim godinama, vade matericu, jer ne mogu da priušte menstrualne potrepštine.

Iako su ovi medicinski zahvati u većini slučajeva štetni po njihovo zdravlje, postoje čitava sela u kojima žene nemaju ovaj reproduktivni organ, pisao je BBC.

Kupovao sam uloške članicama porodice i drugaricama

Adi Softić, 26 godina, Maglaj, Bosna i Hercegovina

Na menstruaciju gledam krajnje normalnim očima.

Pošto imam puno prijateljica, ta tema preda mnom nije tabu i svakako da sam kupovao uloške i tampone što članicama porodice, tako i devojkama i prijateljicama.

Ne vidim uopšte problem i uvek se pitam zašto su ulošci i prezervativi tabu tema, kada nisu ilegalni proizvodi - mogu se kupiti na svakoj trafici.

Jako je važno da otvoreno pričamo i upoznajemo jedni druge i sa zdravstvenog i telesnog aspekta.

Kako pobediti nevidljivog neprijatelja?

Na tržištu postoji veliki broj higijenskih proizvoda, ali su oni i dalje luksuz za mnoge žene/BBC
Na tržištu postoji veliki broj higijenskih proizvoda, ali su oni i dalje luksuz za mnoge žene/BBC

Problemu koji je za mnoge nevidljiv može se prići samo sa svih strana - sistemski.

Predlažu se poreske reforme i izmene nastavnih programa, da bi se na koncu došlo do promene pogleda i stavova - ali prvo mora da se pokrene otvoreni razgovor o ovoj temi bez stigme, smatra Cvetičanin Knežević.

"Menstruacija je znak ženskog reproduktivnog zdravlja.

"Ćutanje dovodi do toga da devojčice koje sve ranije dobijaju menstruaciju ne znaju šta im se dešava, zato je važno pričati i sa devojčicama i sa dečacima", kaže Cvetičanin Knežević.

U obrazovnom procesu od osnovne škole, preko srednje, pa do univerziteta, u Srbiji se ne uči dovoljno o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, podseća ona.

Žena u proseku tokom života sa menstruacijom provede šest i po godina, podaci su kompanije Libres koja proizvodi uloške.

"Mi smo stigmu pokupili iz primarnih porodica, društva, vršnjačkih grupa i način da se izborimo protiv nje podrazumeva da u naš obrazovni proces od najnižih razreda osnovnih škola uključimo razgovor o ženskom telu", dodaje Cvetinčanin Knežević.

Kao dodatni problem navodi i to što se u školi slabo uči kritičko mišljenje, pa ljudi nisu vični da preispitaju neke usvojene obrasce.

Nedostaje seksualno obrazovanje

Lela Sredojević, 33 godine, Beograd

Dobila sam menstruaciju prvi put u sedmom razredu i sećam se da sam bila zbunjena.

Pošto nije bilo nikog kod kuće, komšinica mi je donela uloške.

Mama mi je posle objasnila da je sve to normalno i ja sam tako prihvatila.

Jedna sam od retkih devojčica koja je već sa 15 godina bila kod ginekologa, jer nisam imala redovne cikluse.

Učili su me da sakrijem uloške, ali ja to ne radim, nemam nikakav osećaj srama zbog menstruacije.

Naravno da mi se desilo i da mi procuri, posebno u srednjoj školi i to nikad nije prijatno, ali tad vežeš duks i ćao.

Nama jako fali seksualno obrazovanje, koje bi nam objasnilo koliko su to važne i prirodne stvari.

Upravo zbog toga što ga nemamo, ovo je tabu tema, kao i ženska masturbacija, o kojoj niko ne govori u Srbiji.

Ni kad je reč o zdravlju ljudi ne znaju dovoljno, mislim da 80 odsto devojaka ne zna šta su policistični jajnici*, a nisu tako retki.

*Stanje koje izaziva kombinacija metaboličkih i hormonskih faktora, a dovodi do problema sa reproduktivnim zdravljem.

Oporezovani kao luksuzno dobro

Iako žena ne bira hoće li joj nešto od menstrualnih potrepština biti potrebno, države Srbija i Hrvatska na to gledaju kao na "luksuzno dobro".

Tako su tamponi i ulošci oporezovani - u Hrvatskoj sa 25, u Srbiji sa 20 odsto.

U Evropskoj uniji ta stopa je pet odsto.

Mediji su naširoko komentarisali i prenosili rezultate istraživanja o menstrualnom siromaštvu u Hrvatskoj po objavljivanju, ali je zasad na tome i ostalo.

"Priča je buknula i jeste bilo reakcija, saborske zastupnice dale su predlog, ali on nije prihvaćen.

"Očekujemo Nacionalni plan za ravnopravnost polova što ne znamo šta će obuhvatati", kaže Tihana Naglić.

Opozicione saborske zastupnice u Hrvatskoj u februaru ove godine podnele su zahtev za dopunu Zakona o poreza na dodatnu vrednost u kom su predložile da se takozvani ženski porez na uloške i tampone, smanji sa 25 na pet posto.

Na taj bi se način, kažu, ispravila nepravda, te bi svim ženama bile dostupne nužne higijenske potrepštine.

No, Vlada Hrvatske je odbila taj predlog.

Ako je nemoguće da, kao u Škotskoj, ulošci i tamponi budu besplatni, mogu li da budu dostupniji?

"Niža poreska stopa ili njeno ukidanje gde može, bili bi odlično rešenje, ali je važna i njihova dostupnost u školama i fakultetima ili na radnom mestu.

"Dobro bi bilo da poslodavci osiguraju zaposlenima menstrualne potrepštine, a da država ih obezbedi onima koji su u riziku od siromaštva", kaže Naglić.

Korona pogoršala situaciju

Pandemija Kovida-19 je drastično uticala na porast i menstrualnog siromaštva i stigme, napominje Cvetinčanin Knežević.

"Velika Britanija je jedna od zemalja koja je omogućila da devojčice i devojke u školama imaju besplatne uloške i tampone.

"Kad se desila pandemija, prešlo se na obrazovanje od kuće i onda one koje jesu bile finansijski ugrožene, jedna od deset devojaka, ostale su bez mogućnosti da im pristupe", navodi Cvetinčanin Knežević.

Iako su tim ženama verovatno egzistencijalni problemi najvažniji, pitanje sramote i novca ovde je duboko isprepletano, primećuje i ona.

Psihološkinja Nataša Vuković duže od deset godina radi u Savetovalištu za mlade o reproduktivnom zdravlju pri Domu zdravlja u Bijelom Polju.

Kaže da su mladi zainteresovani za ovakve teme, ali da je važno kako im se one predstave - na primer, kroz ljubav i zaljubljenost.

Veruje da bi njihove generacije mogle da menjaju stvari nabolje.

"Oni treba da budu pametniji od roditelja i sami zatraže pomoć.

"Na mladima je da menjaju svet", zaključuje Vuković.

Ilustracije: Jakov Ponjavić, BBC na srpskom

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 144 idi na stranu