Tunis, politika, korona virus i protesti: Četiri uzroka nemira u afričkoj zemlji

Deset godina pošto je postala jedina demokratija proistekla iz Arapskog proleća, ovu afričku zemlju zahvatila je velika kriza izazvana političkom nestabilnošću, društvenim nemirima i nezadovoljstvom dela stanovništva, dok u pozadini sve vreme skače broj slučajeva zaraženih korona virusom.

Tunis je 2011. postao mesto rođenja revolucije poznate kao Arapsko proleće.

To je niz prodemokratskih protesta i pobuna koji su se raširili kao požar većim delom arapskog sveta i srušili režime u regionu za samo nekoliko meseci.

Ali, deset godina kasnije, zemlja koja se smatra jedinim uspešnim primerom pokreta nalazi se u previranju.

Napetosti su ponovo porasle 25. jula posle kontroverznog poteza predsednika Kaisa Saida da smeni premijera Hišema Mešišija i raspusti parlament.

To su Saidovi politički protivnici, naročito lokalni islamisti, proglasili "opasnim pučem".

• Nemoguć izbor - beba ili porodica
• "Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države
• "Sve je počelo u Beogradu". Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih

Pozivajući se na ustavna ovlašćenja, Said je rekao da je ovaj potez bio deo paketa mera za uspostavljanje kontrole nad zemljom posle talasa masovnih protesta.

"Ova dela izazvala su najgoru političku krizu u Tunisu još od revolucije iz 2011", napisao je u proceni situacije Rikardo Fabijani, stručnjak za Severnu Afriku pri istraživačkom centru Međunarodne krizne grupe.

"Pravac događaja je neizvestan, a predsednikovi potezi deluju kao korak u nepoznato."

To je jedno od mnogih kriznih žarišta u Tunisu, zemlji koju je zahvatila do sada neviđena kriza izazvana političkom nestabilnošću, društvenim nemirima i nezadovoljstvom javnosti - a mi se ovde bavimo razlozima previranja.

Neispunjena obećanja

Getty Images

Novinar i pisac Akram Belkaid, stručnjak za pitanja Bliskog istoka i Afrike, objašnjava da iako Tunis nije veliki regionalni igrač, zemlja se doživljava kao svetionik nade za demokratiju u arapskom svetu.

"Tunis je jedina arapska zemlja sa izvesnim stepenom demokratije. Postoje slobodni izbori, a ljudi protestuju bez straha od odlaska u zatvor", kaže za BBC Belkaid.

"Samo ga uporedite sa drugim zemljama u regionu u kojima besni građanski rat ili su diktature."

Neki od problema, kaže on, mogli bi da budu rezultat onoga što se doživljava kao niz neispunjenih obećanja u periodu posle Arapskog proleća.

"Tunis se doživljava kao jedini uspeh Arapskog proleća, ali još ima mnogo toga da se uradi", dodaje on.

Belkaid smatra da bi odluka predsednika Saida da smeni premijera Hišema Mešišija i raspusti parlament mogla da unazadi dosadašnja dostignuća Tunisa.

"Nikad nije dobro zavrtati ruku demokratije. Jednom kad to uradite, doći ćete u iskušenje da idete još dalje." Pogledajte video: Da li je Arapsko proleće zaista donelo promene?

Politička nestabilnost

Predsednik Said/Getty Images

Smenjivanje Mešišija usledilo je posle masovnih demonstracija u nekoliko tuniskih gradova posle skoka broja slučajeva Kovida-19 u zemlji.

Da sve bude čudnije, demonstranti su zapravo zahtevali raspuštanje parlamenta i zatražili da premijer napusti funkciju.

"Jedni to smatraju novom nadom posle godinu dana haotične vlasti, a drugi potezom koji je ustavno problematičan, sa mogućim destabilizujućim ishodima i dalekosežnim posledicama", objašnjava za BBC Severna Afrika dopisnica Rana Džavad.

A politička kriza u Tunisu ima još dublje korene: od protesta tokom Arapskog proleća u januaru 2011, koji su se završili svrgavanjem dugogodišnjeg predsednika Zina El Abidina Ben Alija, zemlja je imala devet vlada, od kojih su neke potrajale svega nekoliko meseci.

Said, profesor ustavnog prava bez prethodnog političkog iskustva, nastupio je kao nezavisni kandidat i dobio predsedničke izbore 2019. ubedljivom većinom.

Stručnjaci BBC monitoringa za Bliski istok i Severnu Afriku Samia Hosni i Amira Fatalija ističu da predsednik još ima značajnu podršku u narodu.

"Said je došao na vlast na talasu podrške iz naroda, osvojivši 72 odsto glasova, što je odražavalo nezadovoljstvo ljudi političkim establišmentom u zemlji", kažu one.

"On ima veliku bazu podrške među mladim Tunižanima koji su razočarani partijskom politikom."

• Pronađeno telo ubijenog arheologa koji je štitio drevni grad Palmiru
• Otišla kao tinejdžerka da se pridruži Islamskoj državi - ne može nazad u Britaniju

Protesti u Tunisu/Reuters

Predsednik Kais Said postavio je premijera Mešišija u julu 2020. godine, posle ostavke njegovog prethodnika Elijasa Fakfaka - koji je bio na vlasti samo pet meseci.

Novi premijer i predsednik često su se sukobljavali.

Još jedan problem na političkoj sceni Tunisa jeste taj što se i predsednik i parlament biraju glasovima naroda.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, takođe održanim 2019, nije izaberana nijedna stranka apsolutnom većinom, što je dovelo do osnivanja koalicione vlade sastavljene od stranaka iz čitavog političkog spektra.

U proteklih nekoliko dana, Said je doneo i predsednički ukaz za formalno otpuštanje ključnih ministara.

Među njima su oni odgovorni za unutrašnje poslove, odbranu i pravdu, a hitnim postupkom postavio je šefa predsedničkog obezbeđenja na čelo ministarstva unutrašnjih poslova, koje je prethodno vodio Mešiši.

On je i upozorio svakoga ko "plaća" ljude da se bune protiv njegovih odluka i one koji razmišljaju o pribegavanju nasilju da će oružane snage "odgovoriti mecima".

"Iako su sukobi među pristalicama do sada bili svedeni, rizik od eskalacije nasilja u narednim danima ne može da se isključi", napomenuo je istraživač Krizne grupe Rikardo Fabijani.

• Ko je bio vođa Islamske države Abu Bakr el Bagdadi
• Džihadisti u Mozambiku odsecali deci glave

Privreda u rasulu

Turizam je vitalni deo privrede Tunisa/Getty Images

Tuniska privreda već je bila u velikim problemima još pre nego što je stigao Kovid-19, ali uticaj pandemije na nacionalnu privredu i na mala i lokalna preduzeća nije nimalo pomogao.

Nezaposlenost je skočila na skoro 18 odsto, prema zvaničnoj statistici, a nezaposlenost mladih je do kraja 2020. premašila 36 odsto.

Jedan od najvećih problema je da je turizam, ključni sektor za tunisku privredu, bio posebno pogođen Kovidom-19.

Proizvodnja je takođe bila teško oštećena.

Kao posledica toga, tuniska privreda je 2020. godine doživela pad od skoro 9 odsto.

"Tunis je siromašna zemlja i potrebna su joj ulaganja", objašnjava Akram Belkaid.

"Privredna situacija je veoma teška i poslednjih meseci se samo pogoršala."

Ali, još jednom, problemi narušene ekonomije mogli bi u stvarnosti da budu još ozbiljniji.

"Ljudi čekaju na poslove još od revolucije, a privredni problemi još nisu ni počeli da se rešavaju", dodaje analitičar.

Pandemijske nevolje

Getty Images

Tunižani su takođe sve nezadovoljniji reakcijom njihove vlade na pandemiju Kovida-19.

Zemlja ima najvišu stopu smrtnosti od korona virusa po glavi stanovnika u Africi i na Bliskom istoku, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Naučna onlajn publikacija Our World in Data koja prati programe vakcinacije širom sveta, procenjuje da je zaključno sa 25. julom sa obe doze vakcinisano manje od osam odsto populacije od 11,9 miliona stanovnika.

Nedelju dana ranije, Tunis je registrovao najveći broj dnevnih slučajeva od početka pandemije.

"U katastrofalnoj smo situaciji… Zdravstveni sistem je u kolapsu, možemo da nađemo slobodan krevet u bolnici samo sa velikim poteškoćama", izjavila je nedavno Nisaf Ben Alava, portparolka ministarstva zdravlja.

"Imamo problema da nađemo kiseonik, lekari pate od do sada neviđenog zamora", dodala je ona. Pogledajte video o 10. godišnjici Arapskog proleća i smrti Gadafija Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk