BBC na srpskom - B92

Bosna i Hercegovina, politika i ratni zločini: Može li zakon da spreči negiranje genocida na "krvlju natopljenom tlu"

Ovakva vrsta nametnutog zakona, na šta visoki predstavnik ima pravo, teško da može da ispuni zacrtani cilj i dovede do oprosta i pomirenja, ocenjuju stručnjaci.

Izvor: BBC
Podeli

Jedna od poslednjih odluka visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Valentina Incka, razbuktala je, još jednom, političke strasti u jedinstvenoj državi sa dva entiteta i tri naroda.

Izmene Krivičnog zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida odmah su odbačene u Republici Srpskoj, čiji su ratni lideri Radovan Karadžić i Ratko Mladić osuđeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na doživotne kazne zatvora za ratne zločine i genocid.

"Srbi ne smeju da prihvate ovu odluku, ovo je zakucan ekser u mrtvački kovčeg BIH", rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

On se u sredu, 28. jula sam prijavio Tužilaštvu BiH zbog negiranja genocida, uz obrazloženje da "želi da rastereti Bošnjake koji bi mogli biti izloženi pritisku i zahtevima sopstvenih političkih vođa".

Iz Tužilaštva BiH ova informacija nije potvrđena.

Ovakva vrsta nametnutog zakona, na šta visoki predstavnik ima pravo, teško da može da ispuni zacrtani cilj i dovede do oprosta i pomirenja, ocenjuju stručnjaci.

"Najtužnije od svega je što su se veoma ozbiljne stvari - kao što su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti uključujući i genocidno nasilje, koji su počinjeni tokom rata u Bosni - tokom godina svele na politički fudbal.

"Ali ovo nije rešenje problema", kaže za BBC Sumantra Bouz, profesor Međunarodne politike sa Londonske škole za ekonomiju.



Na udaru izmena zakona mogli bi se nađu svi koji negiraju genocid, ali i zločine protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i oni koji veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince.

Zaprećene su i zatvorske kazne od šest meseci do pet godina.

Skupština RS izmenama zakona protiv odluke Incka

Kao odgovor na odluku Incka, skupština Republike Srpske (RS) u Banjaluci usvojila je jednoglasno i po hitnom postupku, na sednici zatvorenoj za javnost, Zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika.

Uvojene su i izmene Krivičnog zakonika RS, kao i zaključak koji su u prihvatile sve parlamentarne stranke, prenosi Radio-televizija Republike Srpske navodi..

Prema Zakonu o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika, institucije Republike Srpske neće sarađivati sa nadležnim organima BiH u pogledu primene odluke visokog predstavnika.

Izmenama Krivičnog zakonika RS prvi put se uvodi krivična povreda ugleda Republike Srpske i njenih naroda.

"Odluka visokog predstavnika ovim zakonom neće moći biti primenjivana u Republici Srpskoj. Incko je odlukom doveo BiH u jednu od najvećih kriza" - kazao je Nedeljko Čubrilović, predsednik skupštine RS, a prenosi sarajevsko Oslobođenje.

Prve prijave

Jedan od murala posvećenih Ratku Mladiću/AFP
Jedan od murala posvećenih Ratku Mladiću/AFP

Od dana stupanja na snagu odredbi zakona 28. jula, u Republici Srpskoj kažu da su prijave već počele da pristižu.

Jednu od prvih krivičnih prijava i to protiv novinara Televizije Republike Srpske i predsednika Udruženja novinara Republike Srpske Branimira Đuričića podneo je predsednik Skupštine Opštine Srebrenica Ćamil Duraković.

Razlog je to što je Đuričić na Tviter nalogu objavio da kao potomak jasenovačkih žrtava tvrdi da nije bilo genocida u Srebrenici.

Đuričić je za RTS rekao da je tvit napisao svestan posledica, ali i činjenice da ima pravo na vlastito mišljenje i da zbog toga ne treba krivično da odgovara.

Jedna od prvih političkih posledica odredbi jeste odluka političkih predstavnika Srba u Republici Srpskoj da bojkotuju rad u svim sve organima u Bosni i Hercegovini.

Valentin Incko, koji je još samo nekoliko dana na funkciji visokog predstavnika i koji je pokrenuo lavinu, kaže za BBC da su "reakcije (Srba) bile očekivane".

"Možda će na kratko biti više grafita. Ali možda će ih uskoro biti manje ili ih neće biti uopšte.

"Plakati posvećeni Ratku Mladiću postavljeni ove nedelje u Srebrenici već su nestali."

Incko je za BBC rekao: "Morao da uradim nešto - sledio sam sopstvenu savest".

"Ako ste u zemlji u kojoj se slave ratni zločinci, budućnost ne može biti dobra", rekao je visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

Prema podacima Demografske službe Tužilaštva Haškog tribunala, tokom rata u Bosni poginulo je oko 105.000 ljudi.

Propis kao u Nemačkoj

U Službenom glasniku Bosne i Hercegovine u utorak, 27. jula su objavljene dopune Krivičnog zakona, a to znači da se odredbe koje se odnose na negiranje genocida stupaju na snagu već od danas - sreda.

Da ovaj zakon neće imati mnogo efekta, ocenjuje Žarko Puhovski, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

"To je gotovo preslikan propis koji je u Nemačkoj uveden 1949. godine kao zabrana negiranja Aušvica i to je tamo kroz decenije imalo veoma važan, blagotvorni uticaj.

"Ali u Nemačkoj, za razliku od Bosne i Hercegovine, postojala je jasna pozicija države (…) i to se moglo realizirati", kaže Puhovski za BBC na srpskom.

U BiH to neće biti moguće, uveren je.

"Na 49 odsto teritorije to neće moći, baš tamo gde bi ga trebalo realizirati, jer ne vidim koje bi to sile ili snage reda taj zakon mogle da nametnu", ističe Puhovski.

Jedan od glavnih principa Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat, jeste podela BiH na dva entiteta - Republiku Srpsku (49 odsto teritorije) i Federaciju BiH (51 odsto teritorije).

Kako je zakon nametnut?

Valentin Incko deo svoje diplomatske karijere proveo je i u Beogradu/ELVIS BARUKCIC/AFP/GettyImages
Valentin Incko deo svoje diplomatske karijere proveo je i u Beogradu/ELVIS BARUKCIC/AFP/GettyImages

Opis posla visokog predstavnika definišu Bonska ovlašćenja iz 1997. godine kojima je razrađeno ono što je u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma zapisano dve godine ranije.

Kao njegov najvažniji posao se navodi staranje o primeni samog sporazuma - čak i kroz smenjivanje funkcionera koji ga ne poštuju, ili nametanje ključnih zakona, ako ne uspeju da ih donesu institucije BiH.

Dejtonski sporazum koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini (BiH) već duže od četvrt veka se jednako hvali i osporava.

Sporazum u američkom gradu Dejtonu 1995. potpisali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, a te zemlje su garanti sprovođenja sporazuma.

Austrijski diplomata Valentin Incko na ovoj poziciji je od 2009, ali poslednjih šest godina nije koristio Bonska ovlašćenja, podsetila je Slobodna Evropa.

Pored kazne za negiranje genocida i pokušaja da se opravdaju ili veličaju ratni zločini, novim zakonom sankcionisaće se i svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.

Njima preti od tri meseca do tri godine zatvora zatvora.

U odluci visokog predstavnika zaprećena je zatvorska kazna od tri godine i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno presuđene za ratne zločine.

Profesor Sumantra Bouz se godinama bavio političkom situacijom u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, kao i Indiji s posebnim osvrtom na oblast Kašmir.

Autor je knjige Bosna posle Dejtona - nacionalistička podela i međunarodna intervencija (Bosnia After Dayton: Nationalist Partition and International Intervention).

"Bojim se da je ovaj potez odlazećeg visokog predstavnika dodatno pogoršati duboku etno-nacionalnu polarizaciju unutar Bosne i Hercegovine, posebno između Bošnjaka i bosanskih Srba.

"Bošnjacima daje osećaj Pirove moralne pobede, a njihovim parnjacima među bosanskim Srbima daje izgovor da pojačaju retoriku protiv ostanka u BiH u bilo kom obliku", navodi Bouz.

Upravo to se i dešava.

Šta je rekao Incko?

Valentin Incko deo svoje diplomatske karijere proveo je i u Beogradu/ELVIS BARUKCIC/AFP/GettyImages
Valentin Incko deo svoje diplomatske karijere proveo je i u Beogradu/ELVIS BARUKCIC/AFP/GettyImages

Incko smatra da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam - otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina onemogućavaju društvima da se suoče sa zajedničkom prošlošću.

To sve "izaziva frustracije, društvo čini hronično bolesnim i onemogućava preko potrebno pomirenje".

"Građani Bosne i Hercegovine dugo su čekali da njihovi izabrani predstavnici sami zakonski urede ovo veoma ozbiljno pitanje.

"Međutim, svako nastojanje da se to učini bilo je blokirano! Tokom tog razdoblja situacija se pogoršavala, a sada već izmiče kontroli!", dodaje se u saopštenju visokog predstavnika.

Napominje da njegove intervencije u kazneno zakonodavstvo nemaju veze sa kolektivnom krivnjom nego individualnom odgovornošću.

"Bošnjaci, Hrvati i Srbi su dobri narodi", stoji u tekstu gde se Radovan Karadžić naziva "arhitektom zla".

Pored kazne za negiranje genocida i pokušaja da se opravdaju ili veličaju ratni zločini, novim zakonom sankcionisaće se i svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.

Njima preti od tri meseca do tri godine zatvora zatvora.

U odluci visokog predstavnika zaprećena je zatvorska kazna od tri godine i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno presuđene za ratne zločine.

Profesor Sumantra Bouz se godinama bavio političkom situacijom u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, kao i Indiji s posebnim osvrtom na oblast Kašmir.

Autor je knjige Bosna posle Dejtona - nacionalistička podela i međunarodna intervencija (Bosnia After Dayton: Nationalist Partition and International Intervention).

"Bojim se da je ovaj potez odlazećeg visokog predstavnika dodatno pogoršati duboku etno-nacionalnu polarizaciju unutar Bosne i Hercegovine, posebno između Bošnjaka i bosanskih Srba.

"Bošnjacima daje osećaj Pirove moralne pobede, a njihovim parnjacima među bosanskim Srbima daje izgovor da pojačaju retoriku protiv ostanka u BiH u bilo kom obliku", navodi Bouz.

Upravo to se i dešava.

'Ekser u mrtvački sanduk'

Za razliku od Dodika, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić pozdravio je odluku visokog predstavnika.

Hrvatski član ovog tela naveo je da se radi o "civilizacijskoj vrednosti i ono najmanje što porodice žrtava genocida zaslužuju".

Lider bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović čestitao je Incku zbog odluke da nametne ovaj zakon.

U drugom entitetu, Republici Srpskoj, poruka svih političkih aktera je ista - odluka je loša i dodatno će pogoršati političku situaciju i tenzije u BiH.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ponovio je da se u Srebrenici nije desio genocid.

"Republika Srpska odbacuje ovu odluku. Genocid se nije desio u Srebrenici.

"Srbi ne smeju da prihvate ovu odluku, ovo je zakucan ekser u mrtvački kovčeg BIH", rekao je Dodik.

Nakon ovoga Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše, dodao je.

"RS treba da krene u proces disolucije, nema dijaloga u BiH", poručio je Dodik.

Disolucija predstavlja rastavu ili raspad države.



Dodik je kasnije dodao RS sprema politički odgovor - blokadu institucija BiH dok se ne ukine odluka Incka i naglasio da izlaz iz takve situacije vidi u dogovoru.

U poslednjih 30 godina na području bivše Jugoslavije imamo situaciju da se stalno sukobi započinju zbog simbola, ne zbog realnih problema, smatra Puhovski.

"Tako će i u ovom slučaju jedni reći 'dok se ne kaže genocid, nema razgovora', a drugi će reći 'to je samo jedna reč, zašto insistirate na jednoj reči'.

"Ta reč jeste bitna ona govori o najgorem mogućem kršenju ljudskih prava i oni koji ne priznaju otvaraju mogućnost, koja nije realna, da se tako nešto ponovi i tu je opasnost", kaže Puhovski.

Zato zakon o negiranju genocida ima određenu težinu, dodaje.

"Ima efekta utoliko da se još jedanput naglasi da je nedopustivo nepriznavati realnost", navodi dugogodišnji član Hrvatskog helsinškog odbora.

Peticija za hapšenje Dodika

Ratko Mladić (levo) i Radovan Karadžić (desno), vojni i politički lider bosanskih Srba tokom rata u BiH/BBC
Ratko Mladić (levo) i Radovan Karadžić (desno), vojni i politički lider bosanskih Srba tokom rata u BiH/BBC

Kao odgovor na Dodikov predlog pojavila se i peticija za njegovo hapšenje koju je pokrenuo bosanski jutjuber Amir Hadžić.

Inicijativu na globalnoj platformi change.org, čije je sedište u San Francisku do sada je potpisalo 46.000 ljudi.

"Mi smo jedina država na svetu čiji predsednik poriče vlastitu državu", navodi se u peticiji.

Dodikovim negiranjem genocida u Srebrenici i najavama o otcepljenju manjinskog bosansko-hercegovačkog entiteta od države BiH, upozorava se u obrazloženju, sigurnost svih građana BiH je u velikoj meri ugrožena.

Šta dalje?

Slično, kao i dosad.

"Ovo će se rasplesti u hiljade rasprava u kafićima i krčmama i društvenim mrežama, `jesmo vam rekli`, `ne, mi smo vama rekli`, `vi ste zločinci`, `ne, vi ste` i tako dalje.

"Ostaćemo zatvoreni u tome da se iz prošlosti ne može izaći sve dok se ona na neki način ne svari, a očito se ne može svariti", navodi Puhovski.

Podseća da je od 140.000 ubijenih na području bivše Jugoslavije, sto hiljada nastradalo u BiH.

"To je toliko u krvlju natopljeno tlo da u njemu i obične doskočice, a kamoli ružne reči imaju dalekosežne opasne posledice", dodaje Puhovski.

'Šteta nesigurnoj budućnosti'

Ratko Mladić (levo) i Radovan Karadžić (desno), vojni i politički lider bosanskih Srba tokom rata u BiH/BBC
Ratko Mladić (levo) i Radovan Karadžić (desno), vojni i politički lider bosanskih Srba tokom rata u BiH/BBC

Odluka o ovom zakonu se vremenski podudarila sa objavljivanjem izveštaja Međunarodne komisije o Srebrenici koju je formirala Vlada Republike Srpske.

Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.

Komisija je, međutim, konstatovala da su hiljade ljudi u Srebrenici ubijeni na najstrašniji način i da odgovorne za te zločine treba kazniti, kaže se u zaključcima Komisije, kojom predsedava Izraelac Gideon Grajf.

Takođe, krajem jula završava se mandat Valentinu Incku.

Profesor Sumantra Bouz uveren je da je Incko ovim zakonom želeo ostaviti nešto iza sebe.

"Iz tona pisma visokog predstavnika - sa dosta uzvičnika - deluje kao da je Incko želeo da ostavi neku vrstu zaostavštine, posle prilično neplodnih 12 godina.

"Takvo stavljanje tačke nije bilo potrebno i verovatno će naneti dodatnu štetu ionako nesigurnoj budućnosti BiH kao države", ocenjuje Bouz.

Duže od decenije se govori o gašenju institucije visokog predstavnika u BiH zbog "zastarelog, neefikasnog i nevažnog statusa", podseća.

"Pravi je trenutak za konačno i trajno gašenje ove institucije", kaže Bouz u pisanoj izjavi.

Puhovski se slaže da je kraj Inckovog mandata razlog za uvođenje zakone, a ne takozvana "Dodikova komisija" o Srebrenici.

"Dodikove sve inicijative koje izlaze 100 ili 200 kilometara dalje od Banjaluke su potpuno nevažne, ako nisu ujedno i inicijative (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića.

"A nije uvek jasno ko je autor", kaže Puhovski.

Šta dalje?

Slično, kao i dosad.

"Ovo će se rasplesti u hiljade rasprava u kafićima i krčmama i društvenim mrežama, `jesmo vam rekli`, `ne, mi smo vama rekli`, `vi ste zločinci`, `ne, vi ste` i tako dalje.

"Ostaćemo zatvoreni u tome da se iz prošlosti ne može izaći sve dok se ona na neki način ne svari, a očito se ne može svariti", navodi Puhovski.

Podseća da je od 140.000 ubijenih na području bivše Jugoslavije, sto hiljada nastradalo u BiH.

"To je toliko u krvlju natopljeno tlo da u njemu i obične doskočice, a kamoli ružne reči imaju dalekosežne opasne posledice", dodaje Puhovski.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu