BBC na srpskom - B92

Crna Gora i politika: Kako se može rešiti politička kriza

Predstavnici vodećih parlamentarnih stranaka za BBC analiziraju moguće puteve izlaska iz političke krize.

Izvor: BBC
Podeli
Premijer Krivokapić (u sredini) ima dobru saradnju sa potpredsednikom vlade Dritanom Abazovićem (levo) i predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem (desno)/SAVO PRELEVIC/AFP via Getty Images
Premijer Krivokapić (u sredini) ima dobru saradnju sa potpredsednikom vlade Dritanom Abazovićem (levo) i predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem (desno)/SAVO PRELEVIC/AFP via Getty Images

Od priče od dvanaest apostola do Jovana bez Zemlje - život crnogorske vlade koju predvodi nestranački premijer Zdravko Krivokapić mogao bi da se opiše putem između ova dva istorijska zapisa.

Formiranu sa velikim ambicijama i očekivanjima posle tri decenije duge vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, vladu premijera Krivokapića i njegovih dvanaest ministara, koje je on prozvao apostolima, podržali su doskora opozicioni Demokratski front (DF), Demokrate i lista URA.

Nešto više od šest meseci po izboru vlade, DF bojkotuje rad skupštine i najavljuje jesenje proteste protiv kabineta koju formalno ipak - ne ruši.

Političke karte stoje u pat poziciji: vlada nema potrebnu većinu da bi donosila zakone, dok ni opoziciona DPS, a ni deo vladajuće većine koji predstavlja DF, ne pokreću formalne inicijative da se kabinet sruši.

Slika je to engleskog kralja iz 13. veka Jovana bez Zemlje, kome nadimak govori da u nasledstvo nije dobijao velike oblasti kojima bi upravljao, iako je nosio kraljevsku titulu.



BBC na srpskom je sa predstavnicima vodećih crnogorskih stranaka analizirao mogućnosti za razrešenje političkog čvora.

Opstanak aktuelne vlade

Premijer Krivokapić obavlja svoje funkcije iako nema podršku dovoljnog broja poslanika u parlamentu, ali ni inicijative za njegovu smenu/Reuters
Premijer Krivokapić obavlja svoje funkcije iako nema podršku dovoljnog broja poslanika u parlamentu, ali ni inicijative za njegovu smenu/Reuters

Predsednik crnogorske Vlade u razgovoru za BBC na srpskom bio je jasan.

"Računam da ću biti premijer do 2024. godine", rekao je Krivokapić, pominjući godinu u kojoj bi po političkom kalendaru trebalo da se održe redovni parlamentarni izbori.

Krivokapić je na čelu ekspertske vlade nestranačkih ličnosti na mestima ministara, dok je potpredsednik Vlade Dritan Abazović jedini stranački lider iz vladajuće većine koji ima mesto u kabinetu.

Za Demokratski front, koji kontroliše dve trećine mandata u okviru većine, a nema nijedno ministarsko mesto, ovakav scenario je neprihvatljiv.

"Mi smo imali dogovor da ćemo posle 200 dana rada vlade napraviti detaljni presek šta je urađeno i ispunjeno od onoga što je premijer obećao.

"Dobili smo duboko posvađanu i podeljenu Crnu Goru po mnogo linija, ekonomski zgaženu i uništenu bez ijedne strane investicije, ali sa većim spoljnim dugom od 750 miliona evra.

"Odnosi sa Srbijom su lošiji nego za vreme Mila Đukanovića, odnosi sa crkvom su loši jer nije potpisan usaglašeni Temeljni ugovor", kaže Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta, za BBC na srpskom.

I dok za DF nema nijednog razloga za opstanak aktuelne vlade, za ostale partnere - Demokrate i pokret URA - ovakav kabinet nije bezuslovno neprihvatljiv.

Sve to "iz prikrajka" posmatra najjača parlamentarna stranka, DPS Mila Đukanovića, koja je napustila vlast posle više od tri decenije.

"Mi sledeće izbore čekamo veoma spokojno.

"Ništa od najavljenih katastrofalnih scenarija za DPS se nije dogodilo, pa smo mi u međuvremenu ozbiljno analizirali unutrašnju organizaciju i otklanjamo neke slabosti koje su donele rezultat kojim svakako ne možemo ni biti potpuno nezadovoljni", kaže Miloš Nikolić. poslanik DPS-a, za BBC na srpskom.

Manjinska podrška vladi

Milo Đukanović se na vlasti u Crnoj Gori nalazi tri decenije/REUTERS/Stevo Vasiljevic
Milo Đukanović se na vlasti u Crnoj Gori nalazi tri decenije/REUTERS/Stevo Vasiljevic

Premijer Krivokapić može čvrsto da računa na podršku dva manja dela vladajuće većine - poslanike Demokrata i pokreta URA.

Manjinska podrška značila bi da vlada nastavlja da radi, ali bi poslanici DF-a formalno bili izvan poslaničke većine, pa bi se izjašnjavali od pitanja do pitanja.

"Ovo je suštinski već bila manjinska vlada, ali ona nije dala rezultat koji smo želeli - nismo dobili proizvod rada vlade koji smo dogovorili, a danas je situacija još lošija nego u vreme vlasti Mila Đukanovića.

"Ova vlada i nije bila ekspertska jer nemate nijednog ministra koji je najbolji u svojoj branši, ne samo u maloj Crnoj Gori, nego i na regionalnom, a i širem tržištu", smatra Andrija Mandić.

Podršku manjinskoj vladi za određena pitanja mogao bi da pruži i DPS koji je u dva glasanja već bio deo većine - za smenu ministra pravde i usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici.

"Mi smo posle izbora već davali predloge o formiranju manjinske vlade, a sve sa željom da radioaktivni deo političke scene - Demokratski front - ostavimo bez mogućnosti da utiče na formiranje i vršenje vlasti u Crnoj Gori.

"Vreme nam je dalo za pravo da DF ne može da bude konstruktivni činilac u bilo kojoj vlasti", kaže Miloš Nikolić.

Ipak, u DPS-u sada tvrde da bi raspodela karata morala da bude drugačija.

"DPS je domaćin na evropskoj platformi i samo možemo da pozovemo druge da nam se na toj platformi pridruže", smatra Nikolić.

Rekonstrukcija vlade bez izbora

Andrija Mandić/BBC
Andrija Mandić/BBC

Na brojnim sastancima predstavnika vladajućih stranaka, kao jedan od predloga iskristalisala se rekonstrukcija vlade.

Ovo srednje rešenje podrazumevalo bi ostanak premijera Krivokapića na funkciji, dok bi se promenili ministri koji čine njegov kabinet.

"Niko ne može biti stoprocentno u pravu zato je rešenje u onome što je sredina, a to je rekonstrukcija i istinsko osnaživanje ove Vlade kao plod parlamentarne većine i premijera", poručio je predsednik Skupštine Crne Gore i lider Demokrata Aleksa Bečić, a prenose podgoričke Vijesti.

Predstavnici Demokrata Alekse Bečića nisu se odazvali na pozive BBC na srpskom da komentarišu moguće načine za izlazak iz političke krize.

Ipak, najveća stranka vladajuće većine ne bi se zaustavila samo na rekonstrukciji među ministrima.

Andrija Mandić kaže da se vlada Zdravka Krivokapića na taj način ne bi mogla popraviti, već da se mora izabrati nova.

"Ta nova vlada ne bi bila ekspertska ni manjinska, već politička - svaka stranka bi saglasno svojoj snazi preuzela deo moći.

"Ako neko proceni da je neki ministar bio dobar, on bi mogao da ostane u novoj vladi, ali sa stranačke kvote", smatra on.

U sudbinu rekonstrukcije vlade, sve i da uspe, sumnja i parlamentarna opozicija.

"Ukoliko i ovoga puta uspeju da premoste svoje razlike i možda formiraju neku vladu koja će biti malo drugačija, to će biti samo na štetu građana i države Crne Gore.

"Jer što se grbo rodi, vreme ne ispravi - ovakva parlamentarna većina koja je u potpunosti heterogena, bez želje za dogovorom i bez kapaciteta, ne može ništa dobro da učini za Crnu Goru", kaže funkcioner DPS-a Miloš Nikolić.

Pad vlade i novi izbori

Krivokapić dok u izbornoj noći pred novinarima proglašava pobedu udružene opozicije nad strankom Mila Đukanovića/EPA/BORIS PEJOVIC
Krivokapić dok u izbornoj noći pred novinarima proglašava pobedu udružene opozicije nad strankom Mila Đukanovića/EPA/BORIS PEJOVIC

Dve najsnažnije stranke u crnogorskom parlamentu, osim nezadovoljstva kabinetom Zdravka Krivokapića, dele još jedan važan zaključak - ne zalažu se bezuslovno za rušenje vlade i raspisivanje vanrednih izbora.

Da bi se to desilo, verbalno zavađeni DPS i DF morali bi javno da sarađuju na jednom važnom pitanju.

"Najveći broj ljudi koji su izigrani, prevareni vrše snažan pritisak da mi srušimo vladu.

"Ja im objašnjavam da mi to ne možemo da radimo jer ne možemo da rušimo vladu sa DPS-om, ali jasno je da je narodno raspoloženje takvo da lošu vladu treba zameniti boljom", kaže Andrija Mandić.

Ova stranka, veoma bliska zvaničnom Beogradu, radije bi da se dogovori sa već aktuelnim partnerima.

"Najmanji problem za parlamentarnu većinu je Zdravko Krivokapić - on nema nijednog poslanika u parlamentu.

"Zašto Aleksa Bečić i Dritan Abazović istrajavaju na ovim rešenjima, to mi nije jasno, izuzev što mogu da konstatujem da smo kod nekih registrovali oduševljenje tim prvim susretom sa vršenjem vlasti i privilegijama, zbog čega neki ljudi prestaju racionalno da razmišljaju - i tu pre svega mislim na Aleksu Bečića", kaže Mandić.

Na pitanje da li je DPS spremna da učestvuje u proceduri rušenja vlade Zdravka Krivokapića, Miloš Nikolić odgovara:

"DPS je spremna da konstruktivno pomogne da se nađe rešenje u ovoj situaciji."

BBC: "Da li ćete biti deo inicijative za rušenje vlade?"

Nikolić: "O tome ćemo se izjasniti ako se ta inicijativa pokrene. Neozbiljno bi bilo da se sada izjašnjavamo."

BBC: "Postoje li za vas nepoželjni partneri za rušenje vlade?"

Nikolić: "Ja bih rekao da postoje apriori nepoželjni partneri sa kojima DPS neće sarađivati, a to je Demokratski front.

Sve što oni predstavljaju - nismo mi.

Sa svima drugima, koji baštine principe za koje se i mi borimo, poput građanskog društva, antifašizma, Crne Gore koja teži integraciji u EU, mi možemo da sarađujemo."

Dugovečnost kabineta Zdravka Krivokapića tako ostaje uslovljena pitanjem da li će se na istoj strani glasanja naći dve verbalno suprotstavljene strane - DPS i DF.

Ipak, ni za Krivokapićevu vladu to nije najlagodnija pozicija - vršenje vlasti bez dovoljnog broja poslanika za bilo kakvu izmenu zakona, donošenje budžeta ili druge ključne odluke nimalo ne može radovati aktuelni kabinet.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu