BBC na srpskom - B92

Zagorka Dolovac, pravosuđe i Srbija: Ko je republička javna tužiteljka i zašto je to tako teško saznati

Nova-stara republička tužiteljka je radila na različitim slučajevima privrednog i klasičnog kriminala, iako joj u poslednje vreme mnogi zameraju što ćuti i retko se pojavljuje u javnosti.

Izvor: BBC
Podeli
Zagorka Dolovac/Medija centar
Zagorka Dolovac/Medija centar

Jedni kažu da je "bez svojstava" i da se ne meša u vlastiti posao, a drugi da je velika profesionalka koja saradnicima redovno daje podršku i sigurno upravlja brodom - tužilačkog sistema.

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac dobila je treći put poverenje poslanika Skupštine Srbije i u četvrtak, 22. jula 2021. godine, izabrana je na treći šestogodišnji mandat.

Iako je već gotovo 12 godina na najmoćnijoj tužilačkoj funkciji, o njoj se ne zna mnogo - malo je onih koji je lično poznaju, još manje je onih koji žele da pričaju o njoj, a gotovo svi su iz sfere pravosuđa.

Tokom karijere, Dolovac je radila na različitim slučajevima privrednog i klasičnog kriminala, a u poslednje vreme mnogi joj zameraju što ćuti i retko se pojavljuje u javnosti.

Ko je Zagorka Dolovac

Tužiteljku sa značajnim stažom novosadski portal 021 nazvao je "Novosađankom koje nema".

Očekivalo se da će reagovati povodom slučajeva rušenja u beogradskom naselju Savamala, plantaži marihuane u Jovanjici, povodom nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu kada je poginula Stanika Gligorijević, aferi o izvozu oružja iz fabrike "Krušik", padu helikoptera kada je prevožena beba iz Novog Pazara za Beograd i poginuli su svi u letelici.

Ali je reakcija Dolovac izostala.

Zašto je nema, objasnila je u jednom od retkih intervjua, rekavši za list Blic da u svim tim predmetima postupaju prvostepena tužilaštva, a da je ona na čelu drugostepenog, višeg organa.

Istakla je i da je na početku mandata otvorila vrata svim javnim tužilaštvima da samostalno obaveštavaju javnost o predmetima iz njihove nadležnosti.

Prvostepena - osnovna javna tužilaštva - krivično gone počinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, a viša javna tužilaštva za dela gde je kazna duža od 10 godina.

Apelaciona javna tužilaštva postupaju po žalbi, a Republičko javno tužilaštvo postupa po vanrednim pravnim lekovima, preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i usmerava i nadzire rad svih javnih tužilaštava.

Formalno, svim tužiocima u državi šefica je Zagorka Dolovac.

Višećelijski organizam

Kritika tužiteljke Zagorke Dolovac bila je i jedna od parola na protestu advokata u junu ove godine/BBC
Kritika tužiteljke Zagorke Dolovac bila je i jedna od parola na protestu advokata u junu ove godine/BBC

Sistem tužilaštava u Srbiji nije jednoćelijski, već višećelijski organizam sastavljen od 90 javnih tužilaštava, nadahnuto kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.

"Poslovi su podeljeni među tužiocima koji rade u okviru nadležnosti.

"Dolovac nije jedini tužilac u ovoj zemlji i nema nadležnost nad svim predmetima u ovoj zemlji, kako se to predstavlja", kaže Stamenković za BBC na srpskom.

Prema njegovim podacima, tužilaštva u Srbiji svake godine prime u proseku pola miliona predmeta - od toga 380.000 krivičnih.

Ipak, u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka Evropskoj uniji u kom se od Beograda traže "ubedljivi rezultati" u oblasti pravosuđa, posebno su pomenuti upravo slučajevi "Krušik", "Savamala" i "Jovanjica".

"Izuzetno je teško nama profesionalcima da čujemo kada se tako pojednostavljuje naš posao na pet predmeta koji predstavljaju političku arenu", ističe Stamenković.

Posebnu pažnju uvek privlače slučajevi korupcije ili organizovanog kriminala koji se dovode u vezu sa funkcionerima na vlasti.

O njima se oglašavaju po pravilu i vlast i opozicija i šira javnost, ali to ne bi smelo da utiče na rad tužioca.

Tužilac bi, kaže Stamenković, trebalo da bude profesionalac i čovek od integriteta.

Među oko hiljadu kolega u Srbiji ima dosta takvih, dodaje, ali situacija nije idealna.

"Treba i hrabrosti, nije lako biti javni tužilac, to se lako zaboravlja.

"Treba se u ime društva suprotstaviti svima onima koji su izvršili onih 380.000 krivičnih dela, ali i dostojnosti i moralnih kvaliteta", napominje Stamenković.

"Čovek bez svojstava" i "kormilar broda"

BBC
BBC

Kritičari Zagorke Dolovac zameraju joj upravo izostanak ovih osobina.

Advokat Sead Spahović je ne poznaje lično, ali ironično kaže da je "fenomenalno rešenje, jer ne talasa".

"Postoji knjiga Roberta Muzila `Čovek bez svojstava` - to vam je najbolji opis Zage Dolovac.

"Ona je pravi primer činovničkog ponašanja, gde samo ako ništa ne radiš i ćutiš, samo tako možeš da napreduješ", ističe Spahović za BBC na srpskom.

Među predmetima u kojima jeste postupala bili su "PIK Zemun", "fudbalska mafija", laboratorija droge u Krnjači, kao i slučaj Miladina Kovačevića, navodi sajt Istinomer.

Danas, ona to i ne treba da radi, tvrdi Branko Stamenković.

"Posao republičkog javnog tužilaštva i tužioca nije da radi u predmetima, već da upravlja tužilačkim brodom generalno.

"I da poruči ostalim tužiocima - `Ovo je pravac, a ti kapetane ili mornaru, znaš šta je tvoj posao na brodu, jer si plaćen za to`", kaže Stamenković.

Sa sadašnjom šeficom je počeo saradnju "preko kompjutera" 2007. godine kada je Dolovac pokazala interesovanje za moderne tehnologije i želju da osavremeni rad tužilaca.

Kod nje posebno ceni što podstiče kreativne ideje i timski rad.

"U delu medija se želi predstaviti Republičko javno tužilaštvo kao neki sovjetski organ, da imamo vrhovnog tužioca koji upravlja gvozdenom rukom.

"To je jedna od najvećih laži, istina je potpuno drugačija - RJT funkcioniše kao tim i naš način rada mene podseća na neke moderne svetske uspešne firme", ističe Stamenković, koji se bavi međunarodnom saradnjom i vodi Odeljenje za visokotehnološki kriminal.

Kako je sarađivati s njom?

Odgovor na ovo pitanje nije se čuo mnogo puta.

Dva meseca smo dogovarali razgovor sa njenim saradnicima i do njega je došlo dan posle glasanja u Skupštini o ponovnom izboru Dolovac.

Od njih troje, sa tužiteljkom najduže radi Gordana Janićijević, koja je dugi niz godina bila zamenica republičkog javnog tužioca zadužena za međunarodnu saradnju.

Prvi direktan poslovni susret sa Dolovac je imala dok je radila na jednom složenom koruptivnom predmetu u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu pre 14 godina.

Saopštila joj je kako istraga napreduje, sa kojim dilemama se suočava i Dolovac ju je pažljivo saslušala.

"Na kraju me je samo pitala kakav je moj predlog, a nije pokušala da da uputstvo šta treba da radim.

"Iznela sam profesionalno mišljenje kako treba i ona je odobrila: `Uradite tako, ja ću vas u svemu podržati`", kaže Janićijević.

Takva reakcija šefice joj je kao mladoj zamenici tužioca, kaže, mnogo značila, jer je dala odrešene ruke.

Od 2010. zajedno su u Republičkom javnom tužilaštvu.

"I sad, uvek kad imam dileme, prva osoba koju pitam za savet je ona.

"Ti njeni saveti mnogo pomažu, mudri su i pokazuju da iz nje govori veliko iskustvo, ali i njen zaštitnički odnos", navodi Janićijević.

Zamenica republičkog javnog tužioca Tamara Mirović sa Dolovac radi već duže od decenije.

"Istovremeno je i vrlo jednostavna za saradnju i veoma zahtevna", kaže ona za BBC.

Podseća da je Dolovac više od 30 godina u tužilaštvu, da je prošla sve nivoe i da odlično poznaje ne samo zakonski okvir, već i samu organizaciju.

"Ako dođete dobro pripremljeni na sastanak sa njom, sa dobrim poznavanjem teme i valjanim argumentima, zaista ćete naići na podršku.

"Ja sam uvek za to da (pred šefovima) imate pojačanu odgovornost, ali i da imate podršku za svaku dobru ideju", navodi Mirović, čija je uža oblast delovanja zaštita ljudskih prava poput slučajeva seksualnog nasilja i trgovine ljudima.

Daleko kritičnije o Dolovac govore kolege iz Udruženja tužilaca.

Deo opozicije je apelovao na Interpol da je nađe, a podnosili su i krivične prijave protiv nje.

Dolovac je za Novosti te poteze ocenila kao "političku teatralnost i pritisak na koje ne reaguje".

Često je njen rad bio tema parola na antivladinim i građanskim protestima.

'Vrlo korektna'

Da je Zagorka Dolovac "vrlo korektna" za saradnju ocenjuje i Dragomir Milojević, koji je osam godina proveo na poziciji predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Putevi su im se ukrstili 2013. kada su postali članovi Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa.

"Uvek je bila korektna, nemam nikakvih primedbi na zajedničku saradnju.

"Izrazio sam tad neku malu kritiku prema tužilaštvu što nema dovoljno potpisanih sporazuma, ona je odmah dala uputstva i krenuli su sporazumi o priznanju krivičnog dela i veliki broj predmeta se i danas završava tako", navodi Milojević za BBC.

Ipak, dodaje da nisu direktno sarađivali, već se to uglavnom obavljalo preko zamenika.

"Ocena njenog rada mora da se ceni kroz rad tužilaštva, koje je važna karika u tom lancu posebno otkako je uvedena tužilačka istraga.

"Moj utisak je da se tu nije nešto poboljšalo, ni da su se ubrzale istrage, čak, naprotiv, mislim da su duže nego kad ih je vodio istražni sudija", ističe Milojević.

Kao primer navodi slučajeve koji se godinama vode pred Posebnim odeljenjima Višeg suda za organizovani kriminal i ratne zločine.

"Postupci pred Specijalnim sudom dugo traju, ima optužnica od pre 2010. godine da su predmeti nezavršeni.

"Tužilaštvo mora da bude aktivnije, jer protok vremena ne ide na ruku.

"Što dalje od događaja, pada interesovanje, a to su teška krivična dela i ta odeljenja su oformljena da bi postupak bio brži i efikasniji", zaključuje Milojević.

Različite vlasti, ista tužiteljka

Zagorka Dolovac je rođena 1966. u Novom Sadu.

Iz rodnog grada, gde je napredovala do zamenice Okružnog javnog tužioca, dolazi u Beograd 2007. godine.

Tada je Srbiju predvodila koaliciona vlada čiji su stožer bile Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, a ministar pravde bio Dušan Petrović.

Dolovac postaje vršiteljka dužnosti Okružnog javnog tužioca.

Za Novu 2010. godinu Dolovac će ispod jelke dočekati funkcija Republičke javne tužiteljke - najznačajnije tužilačke pozicije u zemlji.

U to vreme se promenila vladajuća garnitura - od 2008. koaliciju čine DS i socijalisti.

Na mestu ministarke pravde te 2010. bila je Snežana Malović, koja će tu ostati do 2012. godine.

Zbog toga se Dolovac i danas ponekad spočitava da je kadar žutih - Demokratske stranke.

Tokom mandata Malović, sprovedena je veoma kritikovana reforma pravosuđa, a ona je karijeru nastavila u Tužilaštvu za ratne zločine.

Kada je reč o političkim prilikama, Dolovac je tiho i bez puno pompe poslovno preživela smenu vlasti.

Već devet godina je na vlasti Srpska napredna stranka, a ona obavlja istu funkciju.

Kada su poslanici 2015, odlučivali o reizboru Dolovac na predlog vladajuće većine predvođena SNS-om, za nju je glasala i opozicija u kojoj je tada bila DS, podsetila je Slobodna Evropa.

Sead Saphović, danas advokat, proveo je 16 godina karijere u tužilaštvu i kaže danas da Dolovac "iza sebe nema nijedan ozbiljan predmet".

"U pravničkoj struci ona ne predstavlja ništa, ona je čisto političko rešenje iz perioda Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.

"Ona nikom ne smeta i kad bih ja bio vlast, ja bih nju uzeo - neće naći bolju za te pare, što kaže Balašević", dodaje Spahović.

Pajtić: Nije moj kadar

Bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić kaže za BBC da Zagorku Dolovac poznaje "samo iz viđenja", kao i hiljade drugih pravnika, budući da je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

"Nikada nismo sarađivali.

"Pokrajinska Vlada, čiji sam bio predsednik, kao ni pokrajinska Skupština, nemaju nikakvog dodira sa izborom nosilaca pravosudnih funkcija", navodi Pajtić.

Izbor tužilaca je u nadležnosti republičkog parlamenta, gde je, dodaje, prestao da bude poslanik parlamentarne većine mnogo godina pre nego što je gospođa Dolovac stupila na bilo koju funkciju.

"Pojedini protivnici pokušavali su da je proglase mojom kumom, što je nonsens koji se može proveriti za 30 sekundi.

"Novi Sad je grad u kome živi skoro pola miliona stanovnika, tako da ću razočarati moje pojedine oponente - nismo svi u Novom Sadu kumovi", dodaje on.

Kaže da "nikada niko nije pitao predsednika pokrajinske Vlade ko će biti republički javni tužilac".

Dolovac i Laura Koveši

Pajtić smatra da je Dolovac imala materijala za mnogo više posla.

"Propustila je da bude srpska Laura Koveši, a režim joj daje razloge da svaki dan podigne novu optužnicu.

"Stiče se utisak da se nismo mnogo odmakli od vremena Nikole Pašića koji je svojevremeno ustvrdio da su zakoni za protivnici", zaključuje ovaj političar.

Laura Koveši je bila generalna rumunska tužiteljka od 2006. do 2012. kada postaje glavna tužiteljka Nacionalnog antikorupcijskog direktorata gde se proslavila beskompromisnom borbom protiv korupcije.

Branko Stamenković navodi da su poređenja Dolovac i Koveši "deo neverovatnih stvari i kampanje koja se namerno vodi prema republičkom javnom tužiocu, bila to Dolovac ili neko drugi".

"Gospođe Koveši i Dolovac ne mogu da se porede, (...) jer je Koveši bila tužilac za koruptivne predmete, čemu bi pandan bio posebni tužilac za organizovani kriminal.

"U to vreme, pandan Dolovac u Rumuniji je (Augustin) Lazar, koji je bio generalni tužilac Rumunije, njih dve su neuporedive", ističe Stamenković.

Danas je Koveši, "heroina pravde", kako su je nazivali u medijima, glavna evropska tužiteljka.

Jedina kandidatkinja za naslednika

Sedište Republičkog javnog tužilaštva nalazi se u centru Beograda, u zgradi sa mnogim drugim državnim službama/BBC
Sedište Republičkog javnog tužilaštva nalazi se u centru Beograda, u zgradi sa mnogim drugim državnim službama/BBC

U trci za mesto republičkog javnog tužioca Dolovac je bila sama, te joj je glasanje u Skupštini obezbedilo da novi mandat započne u januaru 2022.

Stamenković, koji je i član Državnog veća tužilaca, to objašnjava činjenicom da se na "javni i transparentni konkurs" prijavilo ukupno pet ljudi - jedan je odustao, a tri kandidata nisu ispunjavali formalne kriterijume.

Ukoliko ostane na funkciji do kraja ovog mandata, obeležiće svojevrsno punoletstvo na tom položaju.

"Ona možda ima neki doprinos koji meni nije poznat, ali je suprotno demokratskoj praksi i pravilima da neko bude na inokosnoj funkciji toliko dugo", rekao je Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, za Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.

Navodi se da je to protivno preporukama Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja.

U njima se navodi da ista osoba ne sme više puta da bude birana, već da najviši tužilac treba da ima jedan mandat u dužem trajanju, kako bi se smanjio prostor za pritiske.

"Da biste ponovo dobili mandat u jednom političkom procesu, vi morate da ispunite neka očekivanja i izvršite neke usluge", rekao je Ilić.

On je dodao da je tako dug mandat nepoznat u evropskoj praksi, osim u pojedinim državama koje su bile pod komunističkom diktaturom.

Njegov kolega iz iste ustanove navodi drugačije primere.

Branko Stamenković kaže da mađarskom republičkom tužiocu teče drugi devetogodišnji mandat.

Dodaje primere Češke i Belgije, kao i Francuske, gde je, posle 10 godina provedenih na mestu tužioca grada Pariza - sa 12 miliona stanovnika, izabran za generalnog na "duži mandat osam ili devet godina".

"Nastaviću da se staram o samostalnosti"

Sedište Republičkog javnog tužilaštva nalazi se u centru Beograda, u zgradi sa mnogim drugim državnim službama/BBC
Sedište Republičkog javnog tužilaštva nalazi se u centru Beograda, u zgradi sa mnogim drugim državnim službama/BBC

I program rada tužilaštva za naredni period Dolovac je predstavila podalje od reflektora.

U planu ona navodi da se starala da očuva samostalnost u radu tužilaca i da će nastaviti to da radi.

U Srbiji se gotovo svakodnevno čuju komentari predstavnika izvršne vlasti o postupcima koji su u toku, ali Dolovac do sada nije kritikovala ovakvu praksu kojom se krši zakon.

Međutim, njenih troje zamenika dele stav da je radila na samostalnosti tužilaca.

Ističu da je stalna borbu između tri grane vlasti da utiču jedna na drugu viševekovni problem svih država u svetu, pa i Srbije.

"Naravno da nas je čuvala od pritisaka.

"Da li takvu zaštitu uživa i tužilac u Pirotu ili Leskovcu morali bismo da pitamo njega", kaže tužiteljka Gordana Janićijević.

Za takve slučajeve, osim mogućnosti da se obrate nadređenom tužiocu, postoje i dodatni mehanizmi - Poverenik za samostalnost u okviru Državnog veća tužilaca kome mogu da se obrate, kao i Etički odbor za ova pitanja.

"Podrška postoji i tužioci znaju to, ne znam da je bilo ko rekao - `nemoj da postupiš u skladu sa zakonom`.

"Voleo bih da čujem nekog kolegu ili koleginicu kom je to rečeno", dodaje Stanković.

Čemu služe obavezna uputstva

Slavko Ćuruvija ubijen je u Beogradu, za vreme NATO bombardovanja, u aprilu 1999. godine/AFP
Slavko Ćuruvija ubijen je u Beogradu, za vreme NATO bombardovanja, u aprilu 1999. godine/AFP

Kritičari zameraju Dolovac da u pojedinim slučajevima nije koristila široka ovlašćenja i mogućnost da utiče na istrage.

Zakon o javnom tužilaštvu, između ostalog, navodi da je svaki javni tužilac podređen republičkom.

Viši javni tužilac može neposredno izdati nižem obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima - kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja.

Republički javni tužilac može da koristi taj postupak sa svakim javnim tužiocem, kao i da ostvari uvid u svaki predmet.

To je još jedan institut koji se, prema oceni tužiteljke Mirović, ne razume dovoljno u praksi.

"Republički javni tužilac izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svih javnih tužilaca radi ujednačavanja prakse i delotvornosti svih tužilaca.

"Smisao nije postupanje u pojedinačnim predmetima", kaže Mirović.

Ideja je da se u sličnim situacijama na isti način postupa u svim tužilaštvima u Srbiji.

Jedan od primera ovog postupka bilo je izdavanje uputstva tužiocima da slučajevi gde je ugrožena bezbednost novinara zahtevaju hitno postupanje, koje je Dolovac donela u decembru 2020.

Druga, uslovno rečeno, pojedinačna obavezna uputstva se izdaju ako postoji potreba da se otklone neke uočene nepravilnosti u radu - kada tužilac ili zamenik, na primer, ne sprovode dokazne radnje u nekom primerenom roku.

"Pogrešna je percepcija u javnosti da postoji jedan tužilac koji rukovodi tužilaštvom obaveznim uputstvima, to nije tako ni faktički ni kad je u pitanju pravni okvir.

"Smisao nije da neko preuzme ulogu nekog drugog tužioca nego da ukaže na neke nedostatke ili propuste", navodi Mirović.

Ubistva novinara - slučajevi bez sudskog epiloga

Slavko Ćuruvija ubijen je u Beogradu, za vreme NATO bombardovanja, u aprilu 1999. godine/AFP
Slavko Ćuruvija ubijen je u Beogradu, za vreme NATO bombardovanja, u aprilu 1999. godine/AFP

Dolovac je 2009. rekla da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, beleži Istinomer.

Ovi slučajevi ni 2021. nemaju sudski epilog, osim što je za ubistvo Ćuruvije suđenje je u fazi završnih reči.



Branko Stamenković je član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i kaže da se od toga "nikad nije odustalo i da su postupci u toku".

"Nažalost, mi smo preduzeli sve što je u našoj moći, za Dadu Vujasinović smo poslali na veštačenje u holandski institut forenzike da se utvrdi da li je reč krivičnom delu ubistva ili samoubistva, kako je na početku kvalifikovano.

"Za Milana Pantića je izuzetna šteta što nemamo dalje dokaze u ovom momentu, ali ne znači da ih nećemo imati.

"Mi kao tužioci bismo i te kako bili zadovoljni da nađemo nove dokaze da nastavimo dalje", navodi Stamenković.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Kako s medijima

Da se Dolovac nekad doslovno krije od novinara snimile su, ironijom sudbine, televizijske kamere.

Kada je u decembru 2020. posetila Predsedništvo Srbije, u momentu dok je napuštala zgradu, ona je stavila papir ispred lica, vidi se na snimku televizije N1 tokom uključenje ispred kabineta šefa države u centru Beograda.

Ima prostora da tužilaštva unaprede saradnju sa medijima, kažu iz Republičkog tužilaštva.

Navode da se za mnoge pozitivne primere rada i njihovog, ali i ostalih tužilaštava ne sazna, za šta uviđaju i sopstvenu odgovornost, ali i krive medije "željne senzacionalizma".

Jedan od takvih primera je, kažu, uspešna međunarodna saradnja Srbije sa Evrodžastom - agencijom Evropske unije za oblast pravosuđa.

Predsednik Evrodžasta je na nedavnom sastanku sa Dolovac "nekoliko puta ponovio da je sporazum sa Srbijom odličan primer kako saradnja sa partnerima od poverenja utiče na efikasnost borbe protiv kriminala", kaže u telefonskoj izjavi za BBC Gordana Janićijević, predstavnica Srbije u sedištu Evrodžasta u Hagu,

"Kada oni imaju poverenje u nas i znaju da mogu da nam se obrate za bilo koji predmet to onda govori o renomeu i Republičkog tužilaštva, ali i tužiteljke koja je dovela do takvog ugleda u svetu", zaključuje Janićijević.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu