BBC na srpskom - B92

Srbija i vantelesna oplodnja: Osamnaest godina duge i neizvesne borbe za bebu

Vantelesna oplodnja je duga i neizvesna borba, ali Dragana savetuje da ne treba odustajati i da je važno obratiti se za pomoć na vreme.

Izvor: BBC
Podeli
BBC
BBC

"Osećala sam se kao da su mi se svi snovi ispunili i da više nemam duboku tugu koja je dugo bila sa mnom", kaže Dragana Krstić koja je posle 18 godina borbe i tri pokušaja vantelesne oplodnje (VTO) konačno postala majka.

Put je dugačak i trnovit, ali je podrška mnogo veća nego ranije - od institucija, udruženja, do parova koji prolaze kroz isto.

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) parovima koji ispunjavaju uslove finansira neograničen broj pokušaja za prvo dete.

"Dosta tu ima suza, plakanja, uspona, padova, velike nade i razočarenja", kaže Dragana za BBC na srpskom.

Pre 35 godina je ova procedura prvi put obavljena u Srbiji, a davne 1978, rođena je prva beba začeta na ovaj način.

Do sada je na svetu putem vantelesne oplodnje rođeno više od osam miliona beba, pokazuju podaci Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju i Američkog društva za reproduktivnu medicinu.

Osamnaest godina čekanja

Dragana je sa 20 godina shvatila da ne može da zatrudni.

Krenula je sa ispitivanjima 2000. godine.

"Prilično drugo je trajalo, zato što u to vreme nije bilo udruženja, niti bilo kakve podrške u tom smislu.

"Sve sam morala sama da istražujem i pronalazim lekare koji će se baviti mojim problemom", kaže ona.

U međuvremenu je dobila dijagnozu - neprohodni jajovodi.

Otklanjala je probleme jedan po jedan.

"U našoj zemlji ne postoji multidisciplinarni tim koji se time bavi, tako da sam morala da idem od lekara do lekara i da pronalazim rešenja", navodi.



Posle brojnih procedura, usledila je vantelesna oplodnja.

Jedna, druga, pa treća - koja je bila uspešna.

Sada ima 40 i ćerku od dve i po godine.

"Cela ova priča je jako dugo trajala i stvarno je bila iscrpljujuća - i finansijski i emotivno.

"Donela je razne turbulencije i u društvu i u zajednici u kojoj živim, i naravno, u bračnom životu", kaže.

Dodaje da su ona i suprug ipak "izgurali do kraja", nakon skoro punoletstva čekanja deteta.

Šta je veštačka oplodnja

Ljudski embrioni tokom vantelesne oplodnje/Getty Images
Ljudski embrioni tokom vantelesne oplodnje/Getty Images

Vantelesna oplodnja obuhvata sve tehnike i slučajeve kada se spajanje jajne ćelije i spermatozoida izvodi van organizma žene, odnosno u laboratoriji.

Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo (GAK) u Beogradu, objašnjava da postoje dva načina vantelesne oplodnje.

"Tehnika oplođenja in vitro podrazumeva da se pomešaju jajne ćelije i spermatozoidi, potom se oplođenje u laboratoriji vrši spontano - što je klasična metoda vantelesne oplodnje (IVF).

"Takođe, spermatozoid može direktno da se ubrizga u jajnu ćeliju (ISCI metoda)", kaže on za BBC na srpskom.

Da bi došli do ovog koraka, dodaje, lekari moraju da imaju raspoložive muške i ženske polne ćelije u odgovarajućem broju, koje se dobijaju različitim načinima.

"Ako je oplođenje u laboratoriji uspešno, sledi vraćanje embriona u matericu tri ili pet dana nakon oplođenja", navodi.

Indikacije za potrebu postupka vantelesne oplodnje mogu doći sa ženske ili muške strane, kao i zbog oba partnera.

Problemi kod žena

  • zapušeni jajovodi ili operativno uklonjeni;
  • endometrioza (prisustvo sluzokože materice izvan šupljine materice);
  • ovulatorni problemi;
  • odmaklo reproduktivno doba;
  • ranije operacije na jajnicima i smanjena ovarijalna rezerva (broj folikula u jajniku);
  • ranije operacije na grliću materice;
  • dug period infertiliteta (neplodnosti);
  • neuspešne višestruke inseminacije (oplodnje);
  • opsežne priraslice u maloj karlici nakon ranijih operacija;
  • ili nepoznati uzrok.


Problemi kod muškaraca
  • smanjen broj spermatozoida (ispod 20 miliona u mililitru);
  • smanjena pokretljivost spermatozoida;
  • veliki procenat patoloških oblika, sve do potpunog izostanka pojave spermatozoida u ejakulatu (azospermija);
  • poremećaji i nemogućnost ejakulacije.


Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo (GAK) Aleksandar Stefanović

Stefanović objašnjava da kada kod parova ne može da se ustanovi uzrok neplodnosti i pored svih analiza, kreće period empirijske terapije.

"Ona ide od stimulacije ovulacije i tempiranih odnosa do intrauterinih inseminacija (ubrizgavanje spermatozoida direktno u matericu u vreme ovulacije)", kaže.

Dodaje da je, posle godinu dana pokušavanja i ispitivanja na ovaj način, poslednja stepenica vantelesna oplodnja klasičnom metodom.

Kako funkcioniše proces vantelesne oplodnje

U poslednjih 40 godina više pet miliona beba rodilo se uz medicinsku pomoć pri reprodukciji/Getty Images
U poslednjih 40 godina više pet miliona beba rodilo se uz medicinsku pomoć pri reprodukciji/Getty Images

Sandra Jovanović, predsednica Udruženja Šansa za roditeljstvo koje se zalaže za poboljšanje uslova VTO oplodnje u Srbiji, objašnjava kako procedura izgleda.

"Da bi par ispunjavao uslove za VTO mora da postoji medicinska indikacija, što znači da mora postojati jasan medicinski problem.

"A da bi se problem otkrio, par mora da uradi niz analiza kako bi se proverilo sve i kod muškarca i kod žene", kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Stefanović kaže da žena mora da ima uredne nalaze virusa (HIV, HbSAg, HCV, TPHA, Toho, Rubela), kolposkopije, PAPA testa i uredne bakteriološke briseve.

Dodaje da je potrebno da muški partner ima uredne analize na viruse, bakteriološke briseve i spermokulturu.

Jovanović kaže se, posle pripremljenih urađenih analiza, ukoliko postoji jasna indikacija i uslovi su ispunjeni, samostalno zakazuje komisijski pregled.

"Donose se sve analize u važećem roku, obavljaju se dodatni pregledi žene i muškarca, bira se klinika koja će raditi VTO postupak, potpisuje se administracija i saglasnost za VTO", navodi.

Potom se čeka poziv od klinike za početak VTO procesa.

Stefanović objašnjava da proces kreće postupkom simulacije ovulacijea.

"Ukoliko su nalazi hormona žene uredni i isključeno je prisustvo cističnih formacija na jajnicima, drugog ili trećeg dana menstruacionog ciklusa počinje primena hormonske terapije u vidu injekcija svakodnevno u istom vremenskom intervalu.

"Ultrazvučno i hormonski se prati porast i broj folikula i to prvih pet dana stimulacije, a zatim na drugi ili treći dan su pregledi", navodi.

Objašnjava da kada folikuli dostignu odgovarajuću veličinu, primenjuje se "stop injekcija", te se nakon 24 do 36 sati se zakazuje intervencija punkcije (probadanja) folikula i izvlačenja jajnih ćelija.

"Za to vreme suprug daje uzorak semena i vrši se oplođenje u laboratoriji zavisno od nalaza", navodi Stefanović.

Nakon 24 sata u laboratoriji se vrši mikroskopska kontrola oplodnje i paru se saopštavaju rezultati.

"Kod pacijentkinje se nakon aspiracije (prikupljanja jajnih ćelija) počinje sa preparatima progesterona (hormona) u vidu tableta ili injekcija.

"Embriotransfer (plasiranje embriona u matericu) se vrši tri ili pet dana kasnije.

"Nakon 14 dana se utvrđuje uspeh procesa", navodi on.

Jovanović kaže da je parovima često potrebno više pokušaja kako bi stigli do željene trudnoće.

Kako žene bez partnera i parovi koji ne ispunjavaju uslove i mogu da koriste VTO proceduru

Zakon u Srbiji dozvoljava i ženama koje nemaju partnera da uđu u proces VTO sa doniranim materijalom, kaže Jovanović.

"Ipak donacija se u Srbiji ne radi još uvek jer nemamo donore, niti razvijen sistem donacije.

"Parovi su prinuđeni da, ukoliko nemaju svoje reproduktivne ćelije, idu u inostranstvo", objašnjava.

Najbliže zemlje koje imaju regulisa proces donacije su Češka, Grčka i Makedonija.

Stefanović kaže da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji predvideo i dozvolio osnivanje Banke za reproduktivna tkiva i ćelije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Ova centralizovana ustanova za skladištenje reproduktivnog materijala počela je da radi 2019. godine.

"Banka će omogućiti i postupke vantelesne oplodnje sa doniranim jajnim ćelijama, spermatozoidima i embrionima, u zavisnosti od strogih indikacija i na taj način poboljšati uspeh VTO u Srbiji", navodi.

Iz Udruženja Šansa za roditeljstvonavode da još uvek ne postoje ni pravilnici koji će definisati kriterijume za primaoce.

"Postoje muški donori, ali ne postoje žene koje hoće da budu donorke.

"Izostala je kampanja, planirana za mart 2020. godine, kada je stopirana zbog pojave pandemije korona virusa", navode iz Udruženja.

Banka bi olakšala proces parovima kod kojih je muškarac sterilan, zato što RFZO ne finansira postupak vantelesne oplodnje u tom slučaju.

"Trudimo se da i ovim parovima omogućimo finansirane postupke, jer ih je zaista mnogo", kaže Jovanović.

Getty Images
Getty Images

Kako je vantelesna oplodnja regulisana u Srbiji

Stefanović navodi da RFZO počinje sa finansiranjima postupaka vantelesne oplodnje 2006. godine.

Zakonska regulativna o vantelesnoj oplodnji je nekoliko puta menjana.

RFZO je ranije plaćao samo jedan pokušaj.

Usledilo je finansiranje dva pokušaja, a starosna granica za žene je pomerena (prvo sa 38 na 40, zatim na 42, a od prošle godine na 43. godini).

Sada je broj pokušaja za prvo dete neograničen za parove koji ispunjavaju uslove.

Za drugo dete, RFZO finansira dva postupka vantelesne oplodnje, ukoliko je i prvo dobijeno ovim putem.

Uslovi za finansiranje postupaka vantelesne oplodnje

  • žena mora da ima manje od 43 godine;
  • ima očuvanu ovarijalnu rezervu;
  • nema teže sistemske bolesti;
  • nije gojazna;
  • nema infekcije;
  • ima očuvanu matericu;
  • muškarac mora da ima prisutne, žive spermatozoide u ejakulatu.

Kome se obratiti i kolika je uspešnost?

BBC
BBC

Stefanović kaže da se pitanjem neplodnosti i VTO bave specijalisti ginekologije i akušerstva sa supspecijalizacijom iz neplodnosti u tercijarnim zdravstvenim ustanovama gde postoje savetovališta za VTO.

"Neke od njih su Univerzitetski klinički centar Srbije, GAK u Višegradskoj, Klinički centri u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu", kaže on.

Procenat uspešnosti ove procedure zavisi od nekoliko faktora, kaže Stefanović.

"Prvo godine žene i ovarijalna rezerva, kao i prisustvo i broj spermatozoida u ejakulatu.

"Smatra se da ako žena ima manje od 35 godina, uspešnost je oko 35 do 40 odsto", objašnjava on.

Ako žena ima 40 i više godina uspešnost je između 10 i 15 odsto.

"Nakon 43. godine smatra sa da fertilitet toliko opada kod žena, da se savetuje rad sa doniranim jajnim ćelijama", kaže.

Kada su u pitanju muškarci i loš nalaz spermograma, navodi, cifre uspeha posle 35. godine opadaju dodatnih 10 odsto.

"Smatra se da je ukupna stopa uspeha vantelesne oplodnje nakon tri pokušaja oko 50 do 60 odsto.

"Pošto ženski fertilitet opada sa godinama i to posle 35. godine, a značajno posle 38, vidimo da je to jedan od odlučujućih faktora i zato parovi ne smeju gubiti vreme", navodi Stefanović.

Broj urađenih postupaka povećava se svake godine, kaže.

"I pored stabilne stope neplodnosti koja u populaciji iznosi od 10 do 15 odsto, postoji sve veći zahtev za ovim postupcima, pre svega jer se parovi odlučuju za reprodukciju u sve odmaklijim godinama", navodi.

Jovanović kaže da veliki problem u Srbiji predstavlja netransparentnost postupaka.

"Ne znamo koliko se VTO postupaka tačno uradi za godinu dana niti kakav je uspeh, jer nemamo registar.

"Udruženje Šansa za roditeljstvo intenzivno radi na tome da Srbija oformi registar VTO procedura kako bismo konačno znali koliko ljudi ima problem sa začećem i koliko se beba rodi uz pomoć ove procedure", navodi.

Iz Udruženja napominju da pokrajina Vojvodina i više od 40 lokalnih samouprava finansiraju dodatne pokušaje, ili parove koji ne ispunjavaju uslove, mimo RFZO.

Prepreke i reakcija okoline

Kada je Draganina borba za bebu počela pre 20 godina, najveća prepreka bila je neinformisanost.

"Nisam uopšte mogla da nađem informacije kako i gde da se obratim, šta da uradim, a to je sada potpuno drugačije", navodi.

Kaže da se ranije nije tako lako moglo doći do neophodnih podataka kako započeti put ispitivanja neplodnosti, "a da on ne bude vijugav i pun krivina".

"Drugi problem je nedostupnost lekara u smislu da ne mogu tek tako da odem kod jednog lekara i da mi on reši problem, potrebno je da se uključi više njih", navodi.

Kaže da se nekada čekalo i više od godinu ili dve da se par prijavi za postupak VTO.

"Postupak je olakšan, analize imaju duži rok trajanja, a potrebno je manje vremena za pripremu dokumentacije, kao i manje odlazaka u ustanove", navodi.

"Sada se prijava završi za četiri-pet meseci - od početka prikupljanja dokumentacije do samog postupka", navodi.

Još jedan faktor jeste reakcija okoline.

Kaže da je komšinica za njenu ćerku iznenađeno rekla da je "ista kao i sve druge bebe".

Predrasude su uvek bile prisutne, kaže i dodaje da "društvo prepoznaje ovaj problem, ali ga ne razume u potpunosti."

"Uvek sam bila neka žena bez deteta, neko ko ne može da ima decu i samim tim sam bila obeležena u društvu", navodi.



Prošla je kroz mnogo poteškoća, posebno psiholoških.

"Pitala sam se zašto se to baš meni dešava - sve moje prijateljice i rođake su dobijale decu normalno kako su ulazile u reproduktivno doba, ali eto meni se to malo odužilo.

"Dosta je bilo tih psiholoških pitanja i problema kako da prođem kroz sve to, a da ostanem psihološki neoštećena", priseća se ona.

Kaže da ljudi koji nemaju ovaj problem ne mogu da razumeju koliko on "utiče i na ponašanje i na svakodnevni život svakog para koji nema decu."

"Okolina ne prihvata taj problem kao nešto što je prisutno, nekako se misli da smo mi sami krivi", navodi.

Ipak je sada mnogo bolje u odnosu na ranije, dodaje, zahvaljujući udruženjima i medijima.

"Neplodnost je došla na red kao tema i mnogo više se priča o tome", navodi.

Jovanović kaže da je ova tema tabu jer se o njoj ne govori dovoljno.

"Često se nailazi na neproverene informacije koje ljudima ulivaju nesigurnost i strah.

"Ljudi ne znaju dovoljno o tome kako se ovaj proces sprovodi, a novinari su skloni tome da pišu da je u pitanju 'veštačka' oplodnja", navodi ona.

Društvo na taj način stiče utisak, dodaje, da se u laboratoriji stvara neka "veštačka beba".

"To, naravno, nije tačno", kaže.

Kako su prolazile godine, Dragana je sretala sve više žena koje su prolazile kroz isti problem i pružale su jedna drugoj podršku.

"Kada sam srela desetine i stotine žena, shvatila sam da nisam sama..

"To mi je dalo snage da se bori i dalje", navodi.

Kaže da joj je suprug bio najveća podrška.

"Bez njega sama ne bih mogla da prođem kroz sve", navodi Dragana.

Svim parovima savetuje da ne čekaju ukoliko imaju problem i da traže podršku.

"Vreme je veliki faktor - trudite se i ne odustajte", kaže ona.

Jovanović kaže da neki parovi izgube mnogo vremena traženjem rešenja u čajevima i kod vidara.

"Tek ako tamo ne uspe, javljaju se lekaru", navodi.

Udruženje Šansa za roditeljstvo deo je Centra za vantelesnu oplodnju u okviru kojeg postoji besplatan nacionalni broj (0800 333 030) preko kog se ljudi iz cele Srbije mogu raspitati o svemu što ih zanima vezano za ovaj proces.

Navode da dnevno više od 50 ljudi pozove u potrazi za odgovorima i rešenjima.

Organizovana je i besplatna psihološka podrška u saradnji sa Centrom za mentalno zdravlje.

"Trudimo se da parovima i pojedincima što više olakšamo put do bebe", kažu iz Udruženja.

Osim toga, organizuju se druženja i edukativne radionice, a dostupan je i Vodič kroz VTO.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu