BBC na srpskom - B92

Balkan, Haški tribunal i ratni zločini: Bivši čelnici tajne srpske policije Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni na ponovljenom suđenju

Bivši čelnici Službe državne bezbednosti osuđeni su u Hagu za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni.

Izvor: BBC
Podeli
Stanišić i Simatović/MICHAEL KOOREN
Stanišić i Simatović/MICHAEL KOOREN

Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio je danas Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija, bivše čelnike Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, na po 12 godina zatvora, ocenivši da su krivi za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni 90-tih godina prošlog veka.

Oni su na ponovljenom suđenju proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.

Stanišić i Simatović će ostati u pritvoru Mehanizma dok se ne organizuje njihov prebacivanje na mesto gde će je izdržavati, rekao je sudija Barton Hol.

Njima će u kaznu biti uračunato vreme koje su proveli u pritvoru.

Sud ih je 2013. godine najpre oslobodio krivice, ali suđenje je ponovljeno posle žalbe Tužilaštva.

I optuženi i tužiioci imaju pravo žalbe na ovu presudu, jer je prvostepena.

Postupak protiv Stanišića i Simatovića, ako se uzmu u obzir prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina i najduži je u istoriji suda.



Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je veliki proces pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Stanišić i Simatović su bili na privremenoj slobodi u Srbiji, ali su 24. juna vraćeni u pritvorsku jedinicu u Hagu.

Branilac Franka Simatovića, advokat Mihajlo Bakrač, izjavio je da nije zadovoljan osuđujućom presudom jer je očekivao da će ponovo biti oslobođen, ali da je dobro što je 97 odsto optužnice ipak otpalo.

U izjavi za Tanjug istakao je da će se sigurno žaliti na presudu, preneli su mediji.

Smatra da je kazna izrečena kako bi pokrila vreme koje je njegov branjenik proveo u pritvoru i vidi je kao kompromisno rešenje.

"Prema mojoj računici, koja nije potpuno tačna sve dok ne dobijem zvanično presudu, mislim da Simatoviću fali dva ili tri meseca da bi izdržao dve trećine kazne, (a što je uslov za uslovni otpust)", naveo je Bakrač.

Jovici Stanišiću je ostalo više jer se nije pojavljivao na ponovljenom suđenju.

Reagovanja

"Ova nepravosnažna presuda svodi se na jedan konkretan događaj - zločin u Bosanskom Šamcu, tako da se ne može reći da je ovo presuda o učešću predstavnika Republike Srbije u zločinačkom poduhvatu na teritoriji Hrvatske i BiH", kaže funkcioner Socijalističke partije Srbije Nikola Šainović, kojeg je Haški tribunal 2009. osudio za ratne zločine na Kosovu 1999. godine.

Šainović je u izjavi za BBC na srpskom naveo da očekuje da će se "odbrana žaliti" i da će se "u naredne dve godine doći do konačne presude".

"Očekivala sam da će zatvorska kazna biti veća", kaže osnivačica Fonda za humanitarno pravo Srbije Nataša Kandić za BBC na srpskom.

Ona podseća da "ni ovom presudom niko od srpskih zvaničnika nije označen kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata na teritoriji Hrvatske i Bih, već su kažnjeni samo za zločine protiv čovečnosti".

"Zato se bojim da bi i ova presuda mogla biti protumačena kao pokušaj da se Srbija zaštiti", navodi Kandić.

Šta je odlučilo sudsko veće?

Stanišić i Simatović osuđeni su zbog, kako je navedeno, uloge u finansiranju i opremanju srpske milicije tokom raspada bivše Jugoslavije.

U četiri tačke Stanišić i Simatović se terete za zločine protiv čovećnosti: progone, ubistva, deportacije i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.

Oni su, kako je rekao sudija, znali da su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu delili nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosne i Hercegovine izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesprskog stanovništva.

"Pošto je razmotrilo sve izvedene dokaze, pretresno veće nije utvrdilo da je jedini razumni zaključak koji se može izvesti, taj da su Stanišić i Simatović delili nameru da doprinesu ostvarenju zajedničke zločinačke svrhe, shodno tome, iz razloga obrazloženih u presudi, tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo da su optuženi učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu", naveo je sudija Hol.

Međutim, kako je dodao, veće se uverilo da su optuženi pružali praktičnu pomoć, što je imalo značajan uticaj na izvršenje krivičnih dela ubistva, prisilnog premeštanja i progona počinjenih u Bosanaskom Šamcu, kao i da su njihove radnje pomogle u izvršenju tih krivičnih dela.

"Shodno tome, veće je konstatovalo da su odgovorni za pomaganje i podržavanje krivičnih dela u Bosanskom Šamcu - ubistva, deportacije, prisilno premeštanje i progone, ali da nisu odogovoni za planiranje, naređivanje, ili pomaganje i podržavanje bilo kog drugog krivičnog dela iz optužnice", naveo je sudija.

Naglasio je da su proglaseni krivim za pomaganje po tačkama 1 do 5 optužnice i dodao da će im se u kaznu uračunati vreme koje su proveli u pritvoru.

U završnoj reči, haško tužilaštvo je tražilo da im sud izrekne kazne doživotnog zatvora, a odbrana je tražila ponovo oslobađanje.

Stanišić je bio načelnik Službe državne bezbednosti MUP-a Republike Srbije, a Simatović njegov zamenik.

Optuženi su da su sa tih pozicija rukovodili, organizovali, opremili, obučavali, naoružavali i finansirali specijalne jedinice DB-a i druge srpske snage koje su bile uključene u izvršenje ubistava, progona, deportacije i prisilnog premeštanja nesrpskih civila sa velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine između 1991. i 1995. godine.

Šta tvrdi Tužilaštvo

Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije i Simatović, glavni službin operativac, se terete zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i muslimana tokom ratova od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj i Bosni.

Prema optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.

Cilj ovog poduhvata je navodno bio uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i Bosne nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.

Kako su tvrdili tužioci, "smrtonosan doprinos" tom poduhvatu Stanišić i Simatović dali su preko "specijalnih jedinica" SDB Srbije koje su počinile zločine u Hrvatskoj i Bosni - Crvenih beretki, Srpske dobrovovljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona.

Tužioci su pred sud izveli 51 svedoka, a dokazni postupak okončali su u februaru 2019.

Kako je odgovorila odbrana?

Odbrana je tvrdila da Stanišićeva i Simatovićeva krivica nije dokazana.

Tvrdili su da formacije koje su počinile zločine nisu bile u sastavu SDB Srbije i pod komandom Stanišića i Simatovića, prikazujući ih kao odmetnike ili jedinice Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske.

Po braniocima, pripadnici SDB Srbije u Hrvatskoj i Bosne legitimno su prikupljali obaveštajne podatke ili su zakonito štitili tamošnje Srbe i sprečavali prelivanje rata u Srbiju.

Odbrane Stanišića i Simatovića su od juna 2019. do decembra 2020. izvele 29 svedoka.

Od Sablje do privremene slobode

Stanišić i Simatović su uhapšeni tokom akcije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.

Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Od tada ih je sud više puta puštao na privremenu slobodu u dugim vremenskim periodima.

I ovoga puta su obojica pred presudu bila na privremenoj slobodi, a u Hag su se vratili 24. juna ove godine.

U prvom pojavljivanju pred sudskim većem, obojica su izjavila da nisu krivi.



Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, juna 2009.

U maju 2013, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Prvostepeno veće je 2013, većinom glasova, utvrdilo da nije dokazano van razumne sumnje da su Stanišić i Simatović imali nameru da sprovode zajednički zločinački cilj, niti da su planirani ili naredili zločine.

Iako je optužene oslobodilo krivice, Veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović opremali, obučavali, finansirali, kontrolisali i na ratišta u Hrvatskoj i Bosni slali Crvene beretke koje su, s drugim jedinicama, "počinile zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH".

Prema prvostepenoj presudi, Crvene beretke, Škorpioni i Arkanovci "počinili su veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH".

Stanišić i Simatović, po toj presudi, Crvenim beretkama nisu, međutim, "upravljali" u tim operacijama, iako su njihovo učešće "organizovali".

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.

Po toj odluci, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni prava i tumačenju činjenica propuštajući da "razumno obrazloži" nalaz da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Apelaciono veće je kao propust navelo i to što u prvostepenoj presudi nije bilo razmotreno da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ova zlodela.

Presudu Stanišiću i Simatoviću izreći će veće predsedavajućeg Bartona Hola sa Bahama u kojem su još sudije Džozef Masanče iz Tanzanije i Seon Ki Park iz Južne Koreje.

Stanišić nije prisustvovao suđenju jer ga je raspravno veće, odmah posle uvodnih reči, pustilo na lečenje u Srbiji, pošto je utvrđeno da on pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu