BBC na srpskom - B92

Rusija, Amerika i politika: Prvi sastanak Putina i Bajdena - malo pomaka, ali bilo je poklona

Putin i Bajden sastali su se u Ženevi u trenutku kada su odnosi dve supersile na niskom nivou i opterećeni raznim pitanjima.

Izvor: BBC
Podeli

Vladimir Putin i Džo Bajden sastali su se danas na Samitu u Ženevi, a razgovori predsednika došli su u trenutku kada su odnosi Amerike i Rusije maltene dotakli dno, kako tvrde obe strane.

Dve supersile spore se oko mnogih stvari, a posle njihovog prvog sastanka, osim zajedničke ocene da su razgovori bili konstruktivni, razlike su ostale.

Govorili smo o nesuglasicama, rekao je američki predsednik Bajden, ali ne na hiperboličan način i rekao je da Rusija ne želi novi Hladni rat.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Bajden iskusni državnik, da ga je doživeo drugačije od prethodnika, ali je bio rezervisan po pitanju pobonjšanja odnosa dve supersile.

Razgovori su trajali četiri sata, manje vremena nego što je bilo predviđeno.

Bajden rekao je da im nije potrebno više vremena da razgovaraju i da sada postoji istinska šansa za poboljšanje odnosa sa Rusijom.



Dve strane dogovorile su se da započnu dijalog o kontroli nuklearnog naoružanja.

Takođe su rekli da će vratiti ambasadore u Vašington, odnosno Moskvu - izaslanici su povučeni na konsultacije u martu kada su SAD optužile Rusiju za mešanje u predsedničke izbore 2020. godine.

Međutim, bilo je malo znakova saglasnosti oko drugih pitanja, poput sajber bezbednost, odnosa Rusije prema Ukrajini i sudbine ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji trenutno služi dve i po godine zatvorske kazne.

Ako saglasnosti nije bilo o mnogim pitanjima - bilo je poklona.

Iz Bele kuće je saopšteno da je Bajden poklonio Putinu kristalnu skulptura američkog bizona - "jednog od najveličanstvenijih simbola naše države i predstavnika snage, jedinstva, otpornosti".

To nije bio jedini poklon - Bajden je ruskom predsedniku uručio i naočari za sunce koje inače on voli da nosi.

Šta je rekao Putin?

Bajden i Putin u Ženevi/Reuters
Bajden i Putin u Ženevi/Reuters

Predsednik Rusije prvi se obratio novinarima posle samita u Ženevi, a odzvanjale su njegove kritike na račun Amerike zbog svakodnevnog nasilja na ulicama gradova i količine oružja.

"Sve što se događa u našim zemljama, na ovaj ili onaj način, odgovornost je samih lidera, pogledajte ulice Amerike - svakog dana ima ubistava", rekao je on.

"Nemate vremena da otvorite usta i već neko puca na vas i mrtvi ste."

Potom je nastavio da govori o američkom odnosu prema ljudskim pravima, tvrdeći da postoje "tajni zatvori CIA širom sveta u kojima se muče ljudi".

"Da li bi se neko složio da na ovaj način štitite ljudska prava?", zapitao je Putin.

Ruski predsednik se vidno iznervirao, reagujući na pitanje novinarke ABC Njuz o postupanju sa političkim protivnicima.

"Ako su svi vaši politički protivnici mrtvi, u zatvoru, otrovani... Zar to ne šalje poruku da ne želite političku borbu?", upital jea.

Putin je uzvratio vatru, ukazujući na nerede 6. januara ove godine kada su pristalice Donalda Trampa nasilno upale u zgradu američkog Kongresa u Vašingtonu, ali i proteste Crni životi su važni posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda i nasi1e koje je iz njih proisteklo u nekim gradovima SAD.

On je rekao da Rusija ne želi takvu vrstu "haosa" u zemlji.

"Ljudi su se pobunili i ušli u Kongres sa političkim zahtevima", rekao je.

"Prećeno im je zatvorom od 20 do 25 godina... Ne znamo na osnovu čega"

"Saosećamo sa onim što se dešava u Americi, ali ne želimo da se to dogodi u Rusiji", dodao je ruski predsednik.

O odnosima SAD i Rusije

Ruski predsednik kaže da je u razgovorima sa Džoom Bajdenom video "tračak nade" u obostrano poverenje Moskve i Vašingtona.

Opisao je Bajdena kao "vrlo konstruktivnog, iskusnog partnera", međutim rekao je da je teško reći da li će se odnosi sa SAD poboljšati.

Putin je nagovestio "kompromis" oko razmene zatvorenika, ali nije izneo detalje.

Američki predsednik je pokrenuo pitanje američkih građana koji su zatvoreni u Rusiji, rekao je Putin.

Jedan od njih je Pol Velan koji je 2018. uhapšen i osuđen za špijunažu, što je porekao.

Putin je rekao i da su neosnovane zabrinutosti Vašingtona zbog ruske militarizacije Arktika.

Kaže da Rusija obnavlja infrastrukturu sovjetske ere u regionu, alii da Moskva želi da se u potpunosti pridržava međunarodnih zakona na severnom morskom putu.

Rekao je i da bi SAD i Rusija trebalo da sarađuju na Arktiku.

Takođe je naveo i da je sajber bezbednost izuzetno važno pitanje za obe zemlje i da bi u budućnosti trebalo više da posvete pažnju tome.

O Navaljnom

Putina su u Ženevi dočekali bilbordi u znak podrške ruskom opozicionom političaru Alekseju Navaljnom koji važi za najvećeg kritičara Kremlja.

Navaljni je trenutno u zatvoru u Rusiji na osnovu ranijih optužbi za malverzacije.

Na bilbordima na engleskom jeziku piše: "Navaljni je otrovan novičokom (nervni gas)"" Još nema istrage - zašto, predsedniče Putin?".

Zapadne zemlje traže oslobađanje Navaljnog, za koga se tvrdi i da je prošle godine jedva izbegao smrt posle trovanja nervnim gasom novičok.

Navaljni je potom optužio Putina i njegov režim da stoje iza pokušaja ubistva.

Putin je danas rekao da je "Navaljni je uradio ono što je želeo" i zatražio je nepristrasno izveštavanje o celom slučaju.

"Ova osoba je znala da je prekršila zakon koji postoji u Rusiji i on je višestruki prestupnik", rekao je Putin.

"On je dobro znao da se za njim traga, ali se ipak vratio u Rusiju i namerno je želeo da bude uhapšen."

Mreža političkih partija pod vođstvom Navaljnog i njegov Fond za borbu protiv korupcije sud u Moskvi nedavno je proglasio "ekstremističkim" organizacijama.

O Bajdenu

Na pitanje kakav je Bajden u odnosu na ranijeg američkog predsednika Donalda Trampa, Putin je odgovorio: Potpuno drugačiji".

Bajden je iskusni državnik. Dva sata smo detaljno razgovarali, a to baš nije nešto što biste mogli da uradite sa većinom političara.

"On se veoma razlikuje od Trampa", dodao je Putin.

Iako je rekao da su imali konstruktivan sastanak, pa i plodonosan, Putin je rekao da ga Bajden nije pozvao u Belu kuću.

A nije ni on Bajdena u Moskvu.

"Verujem da bi takvi sastanci i posete trebalo da se održavaju u pravim uslovima", rekao je predsednik Rusije.

Šta je rekao Bajden?

Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images
Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images

Da je ispunio cilj i da je rekao Putinu ono što je želeo.

"Uradio sam ono zbog čega sam došao.

"Pre svega, da utvrdimo područja gde bi dve zemlje mogle da sarađuju u obostranom interesu i u korist celog sveta.

"Da razgovaramo direktno i da jasno čuje da će SAD odgovoriti na akcije koje narušavaju naše vitalne interese ili interese naših saveznika.

"I treće, da jasno iznesem prioritete naše zemlje i naše vrednosti, tako da je to čuo direktno od mene", rekao je Bajden.

Američki predsednik je naglasio da je ton celog sastanka bio vrlo dobar i pozitivan i da nije bilo nikakvih oštrih reči.

"Rekao sam mu da moja politika nije protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za Ameriku", rekao je Bajden.

Odbacio je Putinove komentare o nasilju u Americi i opaskama o ljudskim pravima kao smešne.

Na pitanje o gušenju političkih sloboda u Rusiji, Putin je odgovorio da je u Rusiji ne žele nasilje kakvo je viđeno u Americi.

Bajden je to prokomentarisao kao "smešno poređenje".

U jednom slučaju imate "kreiminalce" koji hoće da preuzmu Kongres, a u Rusiji reč je o ljudima koji mirno protestuju, o ljudima koji ne smeju slobodno da govore, rekao je Bajden.

Ljudska prava su u srži naše nacije i to će uvek biti na stolu (kad razgovaramo), dodao je.

S tim u vezi, Bajden je govorio i o zatvorenom ruskom opozicionaru Navaljnom.

Rekao je da bi nastale "razarajuće" posledice ako Navaljni umre.

Bajdena su pitali šta će učiniti da spreči mešanje Rusije u američke izbore u budućnosti.

"Bez obzira na to da li sam zaustavio [mešanje u izbore], Putin zna da će biti posledica.

Rusija "očajnički pokušava da održi položaj" kao svetska sila, kaže Bajden.

Gubitak ovog statusa biće "cena koju će plaćati" za kontinuirano mešanje.

"Oni nisu u stanju da diktiraju šta se dešava u svetu", kaže on.

"Isto važi i ako Aleksej Navalni umre. Posledice po Rusiju bile bi razarajuće", kaže Bajden.

Na pitanje da li može da veruje Putinu, Bajden je rekao da će sačekati uz metaforu: "Dokaz da li je puding dobar jeste kad ga probate. Saznaćemo uskoro".

Bajden je, poput Putina, govorio i o sajber bezbednosti, navodeći da su SAD identifikovale određene sajber infrastrukture koje su "zabranjene".

SAD su definisale 16 takvih lokacija.

Rusija se načelno složila, kaže Bajden.

Ali "princip je jedno, to mora biti potkrepljeno u praksi".

Indicent na Ženevskom jezeru

Tokom sastanka u vili u Ženevi, švajcarska antinuklearna grupa Kampaks raširila je transparent na površini Ženevskog jezera pozivajući američke i ruske lidere da smanje nuklearne arsenale.

Razvili su ogroman transparent s natpisom "Mir i sigurnost kroz razoružanje".

Bajdenu je ovo prva poseta Evropi otkako je postao predsednik Amerike, a pre Samita u Ženevi učestvovao je na skupu sedam najrazvijenijih zemalja sveta G7 i lidera NATO alijanse u Velikoj Britaniji.

Uoči dolaska u Švajcarsku, američki predsednik rekao je da ima podršku zapadnih partnera.

Samit u Ženevi održan je u jednoj od vila iznad jezera.

Dmitrij Peskov, šef pres službe ruskog predsednika, rekao je da je prva runda razgovora dvojice trajala pola sata više od planiranih sat i 15 minuta.

Potom je održan novi sastanak u proširenom sastavu dve delegacije.

Izbor grada u kojem će se održati Samit podsetio je poznavaoce prilike na kraj Hladnog rata, pošto su se u 1985. u Ženevi sastali tadašnji američki i sovjetski lideri, Ronald Regan i Mihail Gorbačov.

Šta sve muči odnose dve supersile?

Predsednik SAD Ronald Regan (levo) i sovjetski lider Mihail Gorbačov vode istorijske razgovore kraj kamina u Ženevi novembra 1985. godine/Getty Images
Predsednik SAD Ronald Regan (levo) i sovjetski lider Mihail Gorbačov vode istorijske razgovore kraj kamina u Ženevi novembra 1985. godine/Getty Images

Rusija je nedavno dodala Sjedinjene Države na zvanični spisak "neprijateljskih država".

Američki ambasador napustio je Moskvu, a ruski Vašington.

Visoki ruski zvaničnici su pod američkim sankcijama iz raznih razloga, od aneksije Krima do mešanja u predsedničke izbore, a dva bivša američka marinca osuđena su za špijunažu i u Rusiji služe zatvorske kazne od po 16 godina.

Povrh svega, u martu ove godine Bajden se u televizijskom intervjuu složio sa ocenom da je Putin "ubica".

Otkako je stupio na funkciju u januaru, Bajden je pojačao sankcije Rusiji.

Njegov prvi set dodatnih sankcija uveden je u martu kao odgovor na trovanje i zatvaranje Alekseja Navaljnog.

To je uključivalo blokiranje imovine sedmorici visokih funkcionera ruske vlade u SAD, zajedno sa viznim ograničenjima.

Ograničen je i izvoz materijala i tehnologija koji se mogu koristiti za proizvodnju hemijskog oružja.

U aprilu je Bajden potpisao dalju naredbu čiji je cilj borba protiv onoga što Bela kuća kaže da "destabilizuje međunarodne akcije" Rusije, kao što su sajbernapadi i mešanje u izbore.

Ove najnovije sankcije uključivale su finansijska ograničenja za šest ruskih kompanija za sajber bezbednost, kao i 32 entiteta i pojedinca za koje se smatra da su uključeni mešanje američkih predsedničkih izbora 2020. godine.

Proterano je i 10 ruskih diplomata iz SAD, a Rusija je odgovorila recipročnom merom - proterivanjem 10 američkih diplomata i uvođenjem ograničenja za osam visokih zvaničnika američke administracije, među kojima je i direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristofera Reja.

Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images
Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images

Nigde nije tako hladno

Entoni Zarčer

BBC dopisnik iz Severne Amerike

Ako postoji jedna stvar oko koje se Bajden i Putin mogu lako saglasiti to je da su američko-ruski odnosi na najnižem nivou od raspada Sovjetskog Saveza.

Poslednja dva američka predsednika preuzela su funkciju obećavajući da će nekako okrenuti stranicu u odnosima sa Moskvom.

A 2009. godine tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton poklonila je šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu dugme za resetovanje (kao što znamo, netačno prevedeno).

Ovo je trebalo da simbolizuje novu eru u odnosima SAD-a i Rusije.

Donald Tramp je neprestano hvalio Putina tokom predizborne predsedničke kampanje 2016. godine.

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, njegova administracija je odložila uvođenje sankcija zbog mogućih sajbernapada Rusije na američke političare i preduzeća.

Sada sve što Bajden obećava za rusko-američke odnose je "predvidljivost i stabilnost".

Ipak, postoje područja u kojima bi se SAD i Rusija mogle dogovoriti.

To su pitanja klimatskih promena, kontrole nuklearnog naoružanja i pandemije Kovida-19.

Međutim, bilo kakav diplomatski proboj - ove nedelje ili sledećeg meseca - verovatno neće biti dočekan slavljem i pričom o novoj eri, već trezvenim realizmom o problemima koji još uvek ostaju.

Pitanje statusa

Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images
Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images

"Samit u Ženevi ima veliki simbolički značaj zato što svrstava Rusiju u istu ligu sa Amerikom, a Putin pridaje značaj takvim stvarima", kaže Andrej Kortunov, direktor tink-tenka Ruski savet za spoljne poslove (RIAC).

Sastanak se odvija u ranoj fazi Bajdenovog predsedničkog mandata, tokom njegovog prvog putovanja u inostranstvo i po njegovoj želji, što predstavlja bonus poene za Kremlj.

"Putin definitivno želi ravnopravnost sa predsednikom Amerike, želi poštovanje u tom smislu", smatra politička analitičarka Lilija Ševcova.

"Želi da pokaže mačo mišiće i bude član kluba".

Pitanje statusa

Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images
Samit u Ženevi će 16. juna biti održan u Vili la Granž/Getty Images

"Samit u Ženevi ima veliki simbolički značaj zato što svrstava Rusiju u istu ligu sa Amerikom, a Putin pridaje značaj takvim stvarima", kaže Andrej Kortunov, direktor tink-tenka Ruski savet za spoljne poslove (RIAC).

Sastanak je organizovan u ranoj fazi Bajdenovog predsedničkog mandata, tokom njegovog prvog putovanja u inostranstvo i po njegovoj želji, što predstavlja bonus poene za Kremlj.

"Putin definitivno želi ravnopravnost sa predsednikom Amerike, želi poštovanje u tom smislu", smatra politička analitičarka Lilija Ševcova.

"Želi da pokaže mačo mišiće i bude član kluba".

Istorija i nadanja

Predsednik SAD Ronald Regan (levo) i sovjetski lider Mihail Gorbačov vode istorijske razgovore kraj kamina u Ženevi novembra 1985. godine/Getty Images
Predsednik SAD Ronald Regan (levo) i sovjetski lider Mihail Gorbačov vode istorijske razgovore kraj kamina u Ženevi novembra 1985. godine/Getty Images

Izbor Ženeve za mesto susreta budi sećanja na susret Regana i Gorbačova 1985. godine, iz vremena Hladnog rata.

Cilj sastanka, kažu iz Bele kuće, jeste uspostavljanje "stabilnih" i "predvidivih" odnosa sa Rusijom.

Međutim, kopka i zabrinjava Putinovo ponašanje još od trenutka kada su "mali zeleni" ušli na Krim 2014. godine i anektirali ga.

Bio je to početak trenutnog hlađenja rusko-američkih odnosa.

"Realitičniji cilj bi bio da se proveri gde su crvene linije i da se dijalog povrati iz ambisa", smatra Ševcova.

"Ako ne budu razgovarali, Rusija će samo biti sve nepredvidljivija", dodaje.

Mogu li Rusija i Amerika da razgovaraju?

Putin je ovog vikenda na državnoj televiziji rekao da postoje pitanja na kojima Rusija i Amerika "zajedno mogu da rade", kao što su kontrola nuklearnog naoružanja, sukobi u Siriji i Libiji i klimatske promene.

"Ako uspostavimo mehanizme za rad na ovim pitanjima, samit neće proći uzalud", rekao je Putin.

Pojedini ruski analitičari smatraju da je moguće da dođe do primirja u "diplomatskom ratu".

Amerika je proterala desetine ruskih diplomata i ugasila dva departmana u svojoj ambasadi zato što ambasada SAD sada ima zabranu zapošljavanja lokalnog stanovništva.

Zbog toga je privremeno stopiran proces izdavanja američkih viza.

Zapad kao neprijatelj

Predsednik Rusije je, na sebi nesvojstven način, nedavno rekao da na Zapad gleda kao na neprijatelja.

Na Ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu koji je održan ovog juna, Putin je rekao da Rusija želi da "ograniči" razvoj Amerike.

Samo nekoliko dana ranije, zapretio je da će "razbiti zube" svakog stranom agresoru koji želi da "ugrize" Rusiju, naglašavajući da svet mora da se probudi i shvati da je Rusija povratila snagu i status.

"Putin očigledno veruje da su SAD neprijateljska zemlja koja Rusiji ne želi dobro i ne mislim da će se to promeniti", kaže Kortunov.

Ipak, dodaje, Rusija će se verovatno potruditi da malo smanji tenziju.

Ko je Vladimir Putin: Najdugovečniji lider u istoji savremene Rusije

Smirivanje strasti

"Racionalan političar kakav jeste, Putin će želeti da smanji ulog i rizike u odnosu sa Amerikom koji je pun nesuglasica", smatra Kortunov.

Tu spadaju i američke ekonomske sankcije - poslednja runda pogodila je ruske vlasti jer dira u prikupljanje sredstava, a naredni korak [Amerike] imao bi još veći uticaj, jer bi dodatno pogodio ekonomiju u izbornoj godini.

"Rusku javnost ne zanimaju spoljnopolitičke pobede, koje im se daju kao neka vrsta melema na ranu zbog socio-ekonomskih problema u zemlji", dodaje Korstunov.

"Šta god Putin želeo, [u Rusiji] neće osvojiti poene ako raspiri vatru".

Smirivanje strasti

"Racionalan političar kakav jeste, Putin će želeti da smanji ulog i rizike u odnosu sa Amerikom koji je pun nesuglasica", smatra Kortunov.

Tu spadaju i američke ekonomske sankcije - poslednja runda pogodila je ruske vlasti jer dira u prikupljanje sredstava, a naredni korak [Amerike] imao bi još veći uticaj, jer bi dodatno pogodio ekonomiju u izbornoj godini.

"Rusku javnost ne zanimaju spoljnopolitičke pobede, koje im se daju kao neka vrsta melema na ranu zbog socio-ekonomskih problema u zemlji", dodaje Korstunov.

"Šta god Putin želeo, [u Rusiji] neće osvojiti poene ako raspiri vatru".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 147 idi na stranu