BBC na srpskom - B92

Zemljotres u Valjevu: Kako je došlo do lažne uzbune

Kako se događaja da automatski sistem za lociranje zemljotresa da lažni podatak, objašnjavaju iz Seizmološkog zavoda Srbije.

Izvor: BBC
Podeli
DjordjeDjokovic
DjordjeDjokovic

Nakon što su Hrvatsku 2020. i Albaniju 2019. pogodili razorni zemljotresi, potres jačine tri stepena po Rihterovoj skali zabeležen je u ponedeljak 10. maja 2021. godine u Valjevu, preneo je Evropsko-mediteransko seizmološki centar istog dana. Nekoliko sati kasnije, objavljeno je da zemljotresa nije bilo.

Direktor Republičkog seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragičević potvrdio je za BBC na srpskom da zemljotresa nije bilo.

"U pitanju je pogrešno automatski utvrđena lokacija", kaže Dragičević.

"Tako da tu vesti nema", dodaje.



Do lažne uzbune je, objašnjavaju za BBC u Dežurnoj službi Zavoda, došlo jer postoji sistem koji automatski locira zemljotres, a tek nakon ove informacije seizmolog manuelno utvrđuje da li se zemljotres dogodio.

"To se zaista retko događa", dodaju iz Dežurne službe.

Kako se locira zemljotres

Tijana Dragović koja živi u Beogradu, ali ima rodbinu u Valjevu, pozvala ih je odmah čim je pročitala vest da se u ovom gradu dogodio zemljotres.

"Rekli su mi da nisu ništa osetili, pa mi je bilo odmah lakše", kaže Tijana za BBC.

"Pomislila sam da i da se dogodio, verovatno se radilo o slabijem potresu koji nije napravio veći problem".

Dragica Anđelković, penzionerka iz Valjeva kaže da u Valjevu u ponedeljak nije ništa osetila.

"Tad sam baš bila napolju, nisam ni videla tu vest da je bio zemljotres", kaže Dragica za BBC.

"U takvim situacijama znam da treba izaći napolje, da čovek bude udaljen od nečega što može da se sruši ili stati uz noseće zidove unutra, ako ste u kući ili stanu", dodaje.

Procedura nalaže da nakon što sistem za automatsku identifikaciju zemljotresa locira ovu pojavu, seizmolog u roku od deset minuta potvrđuje da li se zemljotres i dogodio.



Do lažne uzbune, kažu iz Zavoda, dolazi kada se "poklope smetnje koje mogu da zavaraju sistem, poput gradske buke".

Direktor Zavoda Branko Dragičević kaže da se ne vodi statistika koliko često dolazi do lažno detektovanog zemljotresa.

"Čak i da je do zemljotresa došlo, on je bio toliko slab da se nije osetilo", dodaje on.

Prema automatskom sistemu za lociranje zemljotresa Srbije, poslednji potresi u okolini dogodili su se u Rumuniji u ponedeljak 10. maja i to jačine 3,2 stepena na Rihterovoj skali, kao i u Erdeviku u Vojvodini dan ranije, gde je zabeležen slab zemljotres jačine 1,7 stepeni po Rihteru, stoji na sajtu Zavoda.

Tragični snimci iz razorene Petrinje

Šta je EMSC

Evropsko-mediteransko seizmološki centar je institucija koja automatski prikuplja podatke u realnom vremenu. Cilj je da se što pre identifikuje zemljotres.

Kada se podaci prikupe automatski se šalju informacije u seizmološke institute kako bi se što pre utvrdilo da li se i kada dogodio zemljotres.

Za potencijalno razorne zemljotrese, EMSC upravlja Službom za obaveštavanje o zemljotresima. Tada se podaci mejlom, SMS porukama i faksom šalju 20 do 30 minuta nakon pojave zemljotresa, piše na sajtu ove institucije.

Na sajtu postoji i mogućnost da ljudi koji na terenu osete zemljotres, sami prijave potres.

EMSC je informisao korisnike i o poslednjim razornim zemljotresima u Hrvatskoj koji su se dogodili krajem 2020. godine.

Najrazorniji zemljotresi na Balkanu

Posle zemljotresa u Skoplju/Bettmann/Getty Images
Posle zemljotresa u Skoplju/Bettmann/Getty Images

Banjaluka - zemljotres 1969. godine, 6 stepeni po Rihterovoj skali

  • Grad u Bosni i Hercegovini pogodio je najrazorniji zemljotres u njegovoj istoriji.
  • Tada je poginulo 17 ljudi, a 1.117 je teže i lakše povređeno.
  • Banjaluka je doživela temeljno razaranje - više od 80.000 stambenih jedinica je uništeno, kao i stotine objekata i ustanova.


Crna Gora - zemljotres 1979. godine, 7 stepeni po Rihterovoj skali
  • Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara.
  • U Crnoj Gori je poginulo više od 100 ljudi, a u Albaniji 35.
  • Razoreno je 250 naselja, a srušenih kuća i objekata bilo je i u Ulcinju, Baru, Petrovcu , Budvi, Tivtu, Risnu i Herceg Novom.
  • Stradalo je i mnogo kulturno-istorijskih spomenika - manastira, crkava, muzeja.


Skoplje - zemljotres 26. jula 1963. godine, 6.19 stepeni po Rihterovoj skali
  • Srušilo se 15.800 stanova, a oštetilo 28.000.
  • Više od 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.


Srbija - zemljotres u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine u Mionici.
  • Poginuo je jedan čovek, 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok ih je isto toliko pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.


Srbija - zemljotres u Kraljevu 9. novembra 2010. godine, 5,4 po Rihteru.
  • Poginulo je dvoje ljudi, oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede, a izazvana je i velika materijalna šteta.
  • Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata.
  • Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 ljudi.
  • Samo na individualnim stambenim objektima materijalna šteta je procenjena na oko 2,5 milijarde dinara.


Albanija- zemljotres 2019. godine, 6,4 stepena po Rihterovoj skali
  • Najjači zemljotres u poslednjih nekoliko decenija gotovo je potpuno razorio Drač i selo Tumane, napravivši veliku štetu u Tirani i brojnim drugim mestima.
  • Život je izgubila 51 osoba, povređeno je na stotine, a bez domova je ostalo nekoliko hiljada ljudi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 144 idi na stranu