BBC na srpskom - B92

Srbija i obrazovanje: Da li je pojmu interseks mesto u udžbeniku za osmake

Udžbenici biologije za osmi razred osnovne škole u Srbiji će se po prvi put baviti i temama interseksa i seksualne orijentacije.

Izvor: BBC
Podeli
Dečiji crtež - termin interseksa obuhvata više od 40 dijagnoza osoba koje su rođene ili u nekom trenutku života im se ispolje biološke osobine koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske./BBC
Dečiji crtež - termin interseksa obuhvata više od 40 dijagnoza osoba koje su rođene ili u nekom trenutku života im se ispolje biološke osobine koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske./BBC

Iako su seksualna orijentacija, polni i rodni identitet teme koje su već godinama deo školskog programa u mnogim evropskim zemljama, vest o uvođenju ovakve lekcije u udžbenike za osmi razred iz kojih će srpski đaci učiti od septembra 2021. godine dočekana je oštrim kritikama.

Posebnu pažnju izazvala je lekcija u kojoj se pominje pojam interseks, sa osnovom u latinskom jeziku, koji su lektori pojedinih izdavačkih kuća prilagodili srpskom kao međupol.

Ove teme će se u septembru prvi put naći u školskim udžbenicima u Srbiji, u okviru lekcije o različitosti, sa idejom podsticanja tolerancije kod dece.

"Moja različitost nikada nije bila tema razgovora, ali sam bio drugačiji i u jednom trenutku su me deca u školi oborila na pod i pregazila jer nisu znala šta sam, toliko o razumevanju i toleranciji", kaže BBC Kristian R. iz Beograda, interseks osoba koja je osnovnu školu pohađala osamdesetih godina 20. veka.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, između 0.05 i 1.7 odsto stanovništva rađa se sa odlikama interseksa.

Šta znači termin interseks?

U mnogim sredinama nije jednostavno gajiti dete rođeno sa karakteristikama oba pola./Science Photo Library
U mnogim sredinama nije jednostavno gajiti dete rođeno sa karakteristikama oba pola./Science Photo Library

Ovaj termin obuhvata više od 40 dijagnoza osoba koje su rođene ili im se u nekom trenutku života ispolje biološke osobine koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske.

Postoji mnogo mogućih varijacija koje se odnose na atipične genitalije, hromozome i hormone, ali to nema veze sa nečijim rodnim identitetom ili seksualnom orijentacijom.

Ipak, interseks osobe se suočavaju sa stigmom, pravnom diskriminacijom, a često su prinuđeni i na operacije, baš zbog ovih karakteristika.

Ako ste se susreli sa dužim nizom slova LGBTI - I označava interseks. Skraćenica se tada odnosi na ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, trans, interseks osoba.

Interseks ne treba mešati sa transrodnim osobama, čiji se rodni identitet razlikuje od pola sa kojim su rođeni, pa se tokom života mogu odlučiti i za medicinsku korekciju pola.

Zašto će se ove teme od naredne školske godine naći u udžbenicima za osmake?

BBC
BBC

Obrada ovih tema predviđena je Programom nastave i učenja, dokumentom koji propisuje sadržaj udžbenika u Srbiji, a donosi ga državni Zavod za unapređenje nastave i udžbenika (ZUOV).

Na osnovu ovog dokumenta, autori koji sastavljaju udžbenike za izdavačke kuće pripremaju lekcije.

Na ovaj način, koji god udžbenik nastavnik da odabere, deca će u svim školama u Srbiji učiti o istim temama i dobiti jednaka znanja.

Tek kad novi udžbenik prođe nekoliko nivoa provere, između ostalog i u Ministarstvu prosvete, odobrava se njegova upotreba u školama.

"U obradi polnog i rodnog identiteta, pored razvijanja tolerancije i prihvatanja različitosti, učenicima treba pružiti širu perspektivu genetičke varijabilnosti, kao prirodnog fenomena, koja ne daje osnove za predrasude, stereotipe, diskriminaciju i nasilje", piše u delu Programa nastave i učenja, koji se odnosi na novi udžbenik za biologiju za osmi razred.

Iako će se lekcija ove sadržine naći u svim udžbenicima za osmake jer Program nastave i učenja moraju da poštuju sve izdavačke kuće, na meti pojedinih medija se zbog lekcije o polu i rodu sredinom marta našao udžbenik Biologija 8 izdavačke kuće Klett.

Autori udžbenika su dr Goran Korićanac sa Instituta Vinča, dr Ana Đorđević, saradnica na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i mr Vesna Albijanić, zaposlena u Osnovnoj školi "Josif Pančić" u Beogradu.

"Dve glavne optužbe na račun udžbenika odnose se na 'promociju homoseksualnosti' i na 'uvođenje pojma interseksualnosti', ali nijedna ne stoji, budući da Program nastave i učenja propisuje teme i ishode učenja", kaže za BBC na srpskom urednik izdanja i direktor izdavačke kuće Klett Krsta Popovski.

On dodaje da su "autorski tim i ja, kao vođa projekta, u potpunosti odgovorili na zahteve programa".

Šta o sadržaju novih udžbenika misle interseks osobe?

Kristian kaže da se u periodu adolescencije povukao u sebe, pa je ćutao/BBC
Kristian kaže da se u periodu adolescencije povukao u sebe, pa je ćutao/BBC

"Bio je red da neko uvede u udžbenike nešto što postoji oko nas i da se to ne sakriva zato što ga ne razume jer je različito", smatra Kristian R.

Njegovo odrastanje kao interseks osobe je, kaže, bilo obeleženo nasiljem i psihološkim pritiscima.

On je životnu priču 2019. godine gpodelio za BBC na srpskom.

"A tolerancije nema bez poznavanja različitosti", ističe.

Osamdesetih godina 20. veka, kada je Kristian bio osnovac, "različitost nije nigde tretirana".

"Ni nastavnici, ni školski psiholog, pa ni roditelji, nisu se time bavili", kaže.

A ni u 2020. godini, smatra Kristian, to u školama "nije mnogo drugačije".

"Deca su se edukovala o pušenju i drogama, ali se o genetskim i biološkim različitostima nije pričalo", kaže.

Pitajući se zbog čega je drugačiji, Kristian je do odgovora morao da dođe sam, jer ih nije dobio ni od roditelja.

"Niko mi ništa nije objasnio, sve sam saznao sam", priseća se.



U vreme kada je Kristian bio tinejdžer, mobilni telefoni još uvek nisu bili u masovnoj upotrebi.

O internetu se van uskostručnih krugova nije ni pomišljalo.

"Bilo je raznih časopisa - Ilustrovana politika, neki erotski časopisi iz inostranstva, odakle sam polako sakupljao informacije", kaže.

Neznanje, kako smatra, "postaje još veći problem kada izaziva defanzivne, a neretko i agresivne reakcije".

"Ako nešto ne poznajemo, moramo ga se plašiti za svaki slučaj", objašnjava.

"Zato mislim da je veoma važno što će se ova tema konačno naći u udžbenicima".

Šta piše u lekciji u udžbeniku izdavačke kuće Klett?

Šta to određuje biološki pol neke osobe, tema je koja je obrađuje na 108. strani udžbenika Biologija 8.

Najpre - hromozomi, jer dva X hromozoma određuju ženski pol, a X i Y muški, zatim - polni hormoni, estrogen i testosteron i, na kraju - prisustvo ženskih i muških reproduktivnih organa.

Međutim, ponekada se dešava da se osoba rodi sa anatomijom reproduktivnih organa koja nije u skladu sa tipičnim definicijama muških ili ženskih reporduktivnih organa. Takva stanja nazivamo interseks.

Neki interseksualni ljudi imaju genitalijeili unutrašnje polne organe koji se sastoje i od tkiva jajnika i od tkiva testisa. Drugi interseksualni ljudi imaju kombinacije hromozoma poput XXY, kao u slučaju Klinefelterovog sindroma, dok se neke osobe rađaju sa spoljašnjim genitalijama koje spadaju u tipične muške ili ženske, ali unutrašnji organi ili hormoni koji odgovaraju tom polu ne postoje..

"Optužili su nas da uvodimo pojam interseksualnosti, koji u nauci postoji decenijama, a lekari ga prepoznaju i prate", kaže autorka lekcije dr Ana Đorđević za BBC na srpskom.

Ona smatra da je negativne reakcije izazvalo to što "ljudi ne razlikuju pojam interseks od drugih srodnih pojmova, ali lekcija se bavi isključivo polnim i rodnim identitetom na nivou biologije", ističe.

Đorđević dodaje da "ima mnogo tema u biologiji koje zadiru u sociološke i psihološke probleme, ali mi nastupamo sa pozicije nekoga ko se bavi naukom,".

"Trudili smo se da se naš stav o ovim temama u udžbeniku ne čuje i smatram da smo uspeli u tome".

Seksualna orijentacija je doživljaj emocionalne, romantične i seksualne privlačnosti koju osećamo prema drugim osobama, piše na strani 109. udžbenika.

Ako druge osobe pripadaju istom polu - onda govorimo o homoseksualnoj orijentaciji, a ako pripadaju suprotnom polu - onda govorimo o heteroseksualnoj orijentaciji.

Postoje i osobe koje privlače kako pripadnici istog tako i oni suprotnog pola, pa za njih kažemo da su biseksualne orijentacije.

Različite seksualne orijentacije se pre svega razlikuju po tome koliko su zastupljene u populaciji. To što je heteroseksualna orijentacija većinska ne znači da one koje nisu većinske treba da budu predmet diskriminacije. Naprotiv, sećaš se sa časova biologije da je upravo biološka varijabilnost ta koja omogućava proces evolucije.

Različitost nikako ne treba da bude osnov za predrasude, osudu i diskriminaciju, a pravo na rodni identitet i seksualnu orijentaciju je zakonom zagarantovano pravo svakoga od nas.

"Što se tiče teme seksualne orijentacije, deca su tome već izložena jer imaju internet, a mislim da je uvek bolje da znaju šta koji pojam znači i da dobiju tačno predstavljenu informaciju", kaže Đorđević.

Ona dodaje da "lekcija govori i o diskriminaciji zato što je to jedan od zahteva programa".

"Poslednju rečenicu smo dodali i podcrtali nakon što je ZUOV recenzirao udžbenik, jer su kreatori školskog programa insistirali na tome".

Autorka podseća da je ovaj udžbenik, u skladu sa važećim propisima, prošao "proceduru odobravanja udžbenika" Ministarstva prosvete i nadležnih tela.

"Osetila sam se poraženo kada sam videla da se sadržaj udžbenika koristi u negativnom kontekstu, ali stojim iza svega što piše, jer smatram da je sve drugo put za diskriminaciju", ističe jedna od autorki udžbenika.

Terapija konverzije: Kako je jedan mladić shvatio da je homoseksualac

BBC
BBC

Šta kažu stručnjaci?

Ni u jednom društvu pitanje seksualnosti nije prolazilo sa lakoćom, podseća u razgovoru za BBC Adrijana Zaharijević, viša naučna savetnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

"Pretpostavka je da je srpsko društvo patrijarhalno, a da su ovakve teme u udžbeniku preveliki iskorak, ali podsetiću vas da je malo gde u svetu bilo velike otvorenosti za odstupanja od standardnog patrijarhalnog modela", navodi.

"Obrazovanje je u ovoj sferi ključno, a naročito obrazovanje dece, prilagođeno uzrastu".

Zaharijević se ne slaže sa kritikama da ovakvim temama nije mesto u udžbeniku za osmi razred.

"U osmom razredu deca su već dovoljno zainteresovana za telo i seksualnost", kaže.

Ona ističe da se u nastavnim programima tokom proteklih godina uočava pozitivna tendencija da se teme iz prirodnih nauka obrađuju i sa društvenog aspekta.

"Ove teme su na razmeđi između telesnog i društvenog, a nastava biologije se bavi temama kao što je ekologija, koja ulazi u društvenu sferu, pa ne vidim zašto bi bio problem da se u okviru iste nauke u osmom razredu proučavaju seksualnost, pol i rod".

Šta misle đaci, a šta roditelji?

"Žao mi je što se konkretno o ovoj temi ne govori u školi, jer bi trebalo da budemo informisani pre nego što nekoga da napadnemo - neke stvari ljudi jednostavno ne mogu da promene kod sebe", kaže za BBC Anastasija Petrović, učenica drugog razreda Srednje medicinske škole u Zaječaru.

Odgovore na pitanja o "tabu temama najčešće moram da tražim sama", kaže.

Anastasija misli da nije prerano da se o temama pola i roda govori u osmom razredu osnovne škole, jer je njene vršnjake "to i tada zanimalo".

"Moje društvo i ja volimo da proučavamo takve teme, pa stalno čitamo na internetu", kaže.

Anastasija kaže da joj se tokom probijanja kroz džunglu informacija u digitalnom svetu "dešavalo da se zapita da li je neka informacija tačna, jer ne deluje logično u odnosu na ono što je učila u školi".

Da o ovim temama treba da se uči u školi saglasna je i Darja Huzjak iz Beograda, majka jednog šestaka i jednog osmaka.

Preslišavajući šestaka lekciju iz biologije, naišla je na pojam hermafrodit.

Upravo ovaj pojam će, podseća jedna od autorki udžbenika Ana Đorđević, u novim knjigama iz biologije za osmake biti proširen i predstavljen u okviru termina interseks.

"Ali ima nastavnika koji ne dele tu vrstu mišljenja, pa će reći pitajte roditelje, ali neće svi objasniti deci, pa mislim da treba da postoji neko jedinstveno znanje koje će svi dobijati", kaže.

Jedino što Darju muči je pitanje da li je osmi razred pravi trenutak za informacije o polnom i rodnom identitetu.

"Ni sama ne znam - jesu to generacije koje stasavaju mnogo brže nego prethodne, ali moj je utisak da nemaju dovoljnu psihološku zrelost, pa te teme možda treba ostaviti za srednju školu, da im to sazri na pravi način", objašnjava.

Međutim, dodaje da je sa decom već razgovarala o temi seksualne orijentacije, nakon što su "zajedno gledali film u kojem je jedan od likova homoseksualac".

Beograđanka Jelena Radojević, majka šestaka, osmaka i studenta, kaže da joj deca "ne postavljaju pitanja na temu roda, pola ili seksualne orijentacije".

"U našem narodu je jedino pojava virdžina u Dinarskim predelima nešto što se uklapa u tu problematiku - gde se pol i rod ne izjednačavaju", primećuje.

"A ne razumem šta sad žele da ubace, gde bi to moje dete trebalo da pokaže toleranciju u tim godinama koristeći izraz interseks umesto hermafrodit?"

Radojević misli da su ovakve lekcije "suvišne za taj uzrast".

"Možda kasnije, na kraju srednje škole bi to moglo da se obrađuje, mada nemaju svi biologiju sve četiri godine".

"A sa tim stvarima bi se svakako sreli kroz život, možda je i to sasvim dovoljno", smatra.

Beograd i Priština: LGBT zajednica ne zna za podele

Maturant Jovan Šakota iz Leštana kaže da se već sreo sa pojavom "da budeš jedno, a da se prikazuješ u javnosti kao drugo".

Misli da ove teme ne treba da budu izostavljene iz školskog programa.

"U pubertetu se uvek javlja zainteresovanost, pa deca moraju znati da možda među njima postoje drugari koji žele drugačije da se iskažu i da razmisle sami o tome, ali svakako moraju da znaju da različitost postoji", ističe.

On kaže da je o ljudima različitih seksualnih orijentacija "čuo povodom Prajda."

"Onda sam jednog dana šetao parkom i video dva muškarca kako se drže za ruke, pa sam počeo da čitam o tome", navodi.

Teodora Jagica iz Pančeva, učenica trećeg razreda Srednje muzičke škole, zbog usmerenja je sa proučavanjem prirodnih predmeta završila u osnovoj školi.

Kaže da joj je "bilo smešno što smo lekciju o bubrezima obrađivali deset časova, a na teme vezane za genetiku i reproduktivne organe ode jedan-dva časa".

"A čak ni ne bude najbolje objašnjeno". ističe Teodora.

"Deca već u petom-šestom razredu počinju da šapuću o temama koje su vezane za seksualnost, mislim da bi i osmake sigurno zanimalo da imaju i teme [pola i roda] u udžbeniku", navodi.

Kristian R. kaže da su bile potrebne godine da "prestane da reaguje na neznanje, koje je njihovo, a ne moje".

"Ja to danas kažem kao zrela osoba, ali kada si dete, imaš samo mehanizam odbrane, sve dok ti se ne razvije svest da nije sve do tebe", kaže Kristian, danas četrdesetsedmogodišnjak.

Međutim, "sve dok se ta promena svesti ne desi, dete reaguje na nasilje i provokacije, a sve to ostavlja traume".

"Zato mislim da novi udžbenici imaju sjajan zadatak da informišu školsku decu i širu javnost, iako smo navikli da se o svemu ćuti - taj strah od nepoznatog je trauma naše zemlje, nacije i kulture", zaključuje Kristian R.

Za pomoć i podršku interseks osobe iz regiona mogu se obratiti Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" u Beogradu, kao i nevladinoj organizaciji xyspectrum.orgu Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 144 idi na stranu