BBC na srpskom - B92

Vakcinacija protiv korona virusa: Kako napreduju Balkan i svet - iz dana u dan

Kad je u pitanju raspodela vakcina, većina ljudi postavlja isto pitanje – kad ću ja doći na red da je dobijem?

Izvor: BBC
Podeli
BBC
BBC

Kad je u pitanju raspodela vakcina, većina ljudi postavlja jedno pitanje - kad ću ja doći na red da je dobijem?

Šačica zemalja odredila je vrlo konkretne ciljeve, ali u ostatku sveta slika je mnogo manje jasna. I šta će se dalje dešavati?

Vakcinisanje čitavog sveta protiv Kovida-19 pitanje je života i smrti.

Ono podrazumeva komplikovane naučne procese, multinacionalne korporacije, mnogo oprečnih obećanja vlada i ogromnu dozu birokratije i regulative, što znači da određivanje kad i kako će se vakcine davati širom sveta nije nimalo jednostavno.

Agata Demara, direktorka globalnih predviđanja za Obaveštajnu jedinicu Ekonomista (EIU) uradila je jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja na ovu temu.

EIU se bavila svetskim proizvodnim kapacitetom baš kao i zdravstvenom infrastrukturom neophodnom da ove vakcine stignu do ljudi, brojem stanovnika sa kojim neka zemlja mora da se nosi i, naravno, onim što one mogu da priušte.



Najveći deo rezultata istraživanja čini se da se uklapa u predviđanja na liniji bogatih naprema siromašnih. Velika Britanija i SAD su u ovom trenutku dobro opskrbljene vakcinama, zato što mogu sebi da priušte da ulože mnogo novca u izradu vakcina i tako se stave na sam vrh reda za čekanje.

Neke druge bogate zemlje kao što su Kanada i Evropska unija malo više zaostaju za njima.

Većina zemalja sa niskim primanjima nije još ni počela sa vakcinacijom, ali ima nekih iznenađenja, naročito tamo u sredini.

Pogledajte kako se program vakcinacije odvija širom sveta. Click here to see the BBC interactive

BBC
BBC

Kanada se suočila sa kritikama krajem prošle godine zato što je kupila pet puta više zaliha nego što je zemlji potrebno da bi pokrila svoju populaciju, ali čini se da ona nije u položaju da dobije prioritetnu isporuku.

To je zato što je ova zemlja odlučila da uloži novac u vakcine iz evropskih fabrika, brinući se da bi SAD pod Donaldom Trampom mogle da uvedu zabranu na izvoz.

Ali to se ispostavilo kao veoma loša opklada.

Evropske fabrike se muče sa isporukom i u skorije vreme je EU bila ta koja je pretila zabranom izvoza, a ne SAD.

"Dok god evropsko tržište nema dovoljno vakcina, mislim da masovniji uvoz u Kanadu neće dolaziti u obzir", kaže Agata Demara.

Ali ima i zemalja kojima ide bolje od očekivanog.

U vreme pisanja ovog teksta, Srbija se nalazila na osmom mestu na svetu po procentu vakcinisane populacije, ispred bilo koje zemlje EU.

Za uspeh Srbije delom je zaslužna efikasna vakcinacija, ali ona izvlači i korist od "vakcinske" diplomatije - borbe između Rusije i Kine za nadmoć u istočnoj Evropi.

To je jedno od retkih mesta na kojima je ruska vakcina Sputnjik V i kineska vakcina Sinforam već uveliko dostupna.

Na papiru, građanima Srbije se nudi izbor koju bi vakcinu najviše voleli da prime - Fajzer, Sputnjik ili Sinofarm.

U stvarnosti, većina ljudi na kraju dobije Sinofarm. Uticaj koji Kina vrši ovde verovatno će biti dugoročan.

Zemlje koje koriste prvu i drugu dozu Sinofarma takođe će računati na Kinu za eventualne buster doze ukoliko one budu bile neophodne u budućnosti.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) takođe se umnogome oslanjaju na Sinofarmovu vakcinu - ona čini 80 odsto doza koje se trenutno tamo daju.

UAE gradi i Sinfarmov proizvodni pogon.

"Kina dolazi sa proizvodnim pogonima i obučenim radnicima, tako da će to Kini omogućiti dugoročni uticaj", kaže Agata Demara.

"I zbog toga će vladama primaocima biti veoma, veoma nezgodno da Kini odbiju bilo šta u budućnosti."

To što ste globalna supersila u vakcinama, međutim, ne znači da će vaša populacija biti vakcinisana prva.

Istraživanje EIU predviđa da dve svetske supersile u proizvodnji vakcina, Kina i Indija, možda neće biti dovoljno vakcinisane do kraja 2022. godine.

To je zato što obe zemlje moraju da se izbore sa ogromnim brojem stanovnika i nestašicom zdravstvenih radnika.

BBC
BBC

Uspeh Indije kao proizvođača vakcine protiv Kovida uglavnom se svodi na jednog čoveka - Adara Punvalu.

Njegova kompanija, Indijski institut Serum jedan je od najvećih proizvođača vakcina na svetu.

Ali sredinom prošle godine, njegova porodica je pomislila da je on počeo da gubi razum.

Kladio se u stotine miliona dolara vlastitog novca na vakcine dok još nije znao da li će one da funkcionišu.

U januaru su prve doze tih vakcina, u izradi Oksforda i Astrazeneke, stigle do indijske vlade.

On sad proizvodi 2,4 miliona doza dnevno.

Njegova kompanija jedna je od dva najveća dobavljača za Indiju, a vakcinama opskrbljuje i Brazil, Maroko, Bangladeš i Južnu Afriku.

"Mislio sam da će pritisak i svo ludilo da popuste sad kad smo napravili proizvod", kaže on.

Pravi izazov je pokušati zadovoljiti sve, smatra Punvalu

"Mislio sam da će biti mnogo drugih proizvođača koji će takođe moći da opskrbljuju vakcinama.

"Ali, nažalost, u ovom trenutku makar, u prvom kvartalu, a možda čak i drugom kvartalu 2021. godine, nećemo doživeti značajan porast isporuke."

BBC
BBC

On kaže da proizvodnja ne može da se pojača preko noći.

"Za to je potrebno vreme", kaže Punvala.

"Ljudi misle da Institut Serum ima magični napitak. Jeste, dobri smo u onome što radimo, ali nemamo čarobni štapić."

On sad uživa veliku prednost, zato što je krenuo da gradi pogone u martu prošle godine i da u avgustu pravi zalihe stvari kao što su hemikalije i staklene bočice.

Tokom same proizvodnje, količina napravljenih vakcina može u velikoj meri da varira i ima mnogo stadijuma u kojima stvari mogu da pođu po zlu.

"To je podjednako zanat, baš kao i nauka", kaže Agata Demara.

Proizvođačima koji započinju proizvodnju sada biće potrebni meseci da naprave vakcine.

A isto važi za svaki buster koji bi mogao da bude potreban za borbu protiv novih sojeva.

Punvala kaže da je u obavezi da prvo isporuči vakcine Indiji, a potom Africi preko programa zvanog Kovaks.

Kovaks je inicijativa koju predvodi SZO, Gavi, savez za vakcine, kao i CEPI, Centar za pripremljenost na epidemije.

Njegov cilj je da isporuči dostupne vakcine svakoj zemlji na svetu.

Zemlje koje ne mogu da priušte vakcine dobiće ih besplatno preko specijalnog fonda.

Ostale će ih plaćati, ali teorija je da će one dobiti bolju cenu pregovaranjem preko ovog bloka nego da to rade same.

Kovaks planira da počne da isporučuje vakcine krajem februara.

U međuvremenu, Kovaks u velikoj meri podriva činjenica da mnoge zemlje učesnice takođe pregovaraju vlastite šeme sa strane.

Adar Punvala kaže da ga je kontaktirao skoro svaki afrički lider sa kontinenta da bi došao do vakcina samostalno.

Prošle nedelje je Uganda saopštila da je obezbedila 18 miliona doza od Instituta Serum po ceni od sedam dolara po injekciji - mnogo više nego četiri dolara koliko se plaća preko Kovaksa.

Vakcinacija u indijskom gradu Mumbaju/EPA
Vakcinacija u indijskom gradu Mumbaju/EPA

Institut Serum kaže da jeste u pregovorima sa Ugandom, ali negira da je sporazum potpisan.

Punvala će isporučiti 200 miliona doza Astrazenekine vakcine Kovaksu čim dobije SZO-ovo preliminarno odobrenje.

On je Kovaksu obećao još 900 miliona doza, mada nije potvrdio kad će one biti isporučene.

Iako je on posvećen ovoj šemi, priznaje da se ona suočava sa velikim problemima.

Kovaks sarađuje sa previše različitih proizvođača vakcina, kaže on, a svaki od njih nudi druge cene i rokove za isporuku.

Ni Agata Demara i EIU nisu previše optimistični po pitanju toga šta Kovaks može da postigne.

Čak i ako sve bude išlo po planu, cilj šeme je da pokrije svega 20-27 odsto stanovnika neke zemlje ove godine.

"To će činiti vrlo malu marginalnu razliku, umesto da dovede do velikog preokreta", kaže Demara.

U njenom predviđanju za Obaveštajnu jedinicu Ekonomista, neke zemlje možda neće biti do kraja vakcinisane do 2023. godine - niti ikad.

Vakcinacija možda nije prioritet za svaku zemlju, naročito ne za one koje imaju mlađu populaciju i nemaju ogromne brojeve bolesnih.

Problem sa tim scenarijom je da dok god virus negde može da cveta, on će moći i da mutira i seli se.

Varijante otporne na vakcine nastaviće da se razvijaju.

Nisu sve vesti, međutim, loše. Vakcine se proizvode brže nego ikad, ali razmere zadatka - imunizacija 7,7 milijardi ljudi - ogromne su i nikad ranije nije pokušano ništa slično.

Demara smatra da bi vlade trebalo da budu iskrene prema svojim građanima o tome šta je moguće:

"Veoma je teško nekoj vladi da kaže: 'Ne, nećemo uspeti da postignemo masovnu imunizaciju narednih nekoliko godina.' Niko to ne želi da kaže."

Data novinarstvo: Beki Dejl i Nasos Stajlianu

Pogledajte video o vakcinama koje se koriste u Srbiji

BBC
BBC

BBC
BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 141 idi na stranu