Izbori u Kosovskoj Mitrovici: Vanredni izbori kao način života

Stanovnici severnog dela Kosovske Mitrovice treći put u poslednje četiri godine biraće čoveka koji će predvoditi njihovu opštinu.

Ubedljivi pobednici u prethodna dva glasanja dvaput su podnosili ostavke - poslednji je to učinio doskorašnji gradonačelnik Goran Rakić koji je u ime Srpske liste postao potpredsednik Vlade Kosova.

U suprotnom smeru želi kandidat za njegovog naslednika - Milan Radojević zamenik je ministra unutrašnjih poslova Kosova i kandidat je da postane gradonačelnik Severne Mitrovice.

"Očekujemo da se ponovi rezultat sa prethodnih izbora - sve što je rađeno, ispunilo je očekivanja građana", kaže za BBC na srpskom kandidat Srpske liste koja je prošle godine osvojila 90,4 odsto glasova.

• Mitrovica - jedan grad
• Čije su Gazivode
• Ubistvo Olivera Ivanovića - prošlo je 1.000 dana bez odgovora

Lista koju podržava zvanični Beograd imaće tri protivkandidata - jednog nezavisnog i dva iz partija albanske zajednice.

Političku scenu ovog grada trajno je obeležilo ubistvo opozicionog lidera Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine za koje do današnjeg dana ne postoji sudska presuda.

Deo Ivanovićevih saradnika opredelio se da ove izbore bojkotuje, navodeći da nema uslova za slobodno izjašnjavanje građana.

Od kulturnog centra do kriminala

Pre odlaska na funkciju u Prištinu, Milan Radojeviæ bio je i na èelu pritvorske jedinice u Severnoj Mitrovici/BBC

Godine upravljanja najvećom opštinom na severu Kosova Srpska lista želi da nastavi u drugačijim okolnostima.

"Mi smo se dvadeset godina borili za opstanak i za naše živote.

Sada kada možemo da govorimo o nekoj vrsti političke i bezbednosne sigurnosti, možemo da brinemo i o uslovima života građana", kaže Radojević.

On kaže da je grad u prethodnom periodu dobio autobusku stanicu, sportsku halu.

"Sada je izgradnja kulturnog centra prioritet nad prioritetima, da bi i umetnici imali krov nad glavom u ovom gradu - plan je da sve bude gotovo krajem 2021. godine, muzej, gradska biblioteka, pozorište.

Mi smo univerzitetski centar koji na maloj površini ima sedam fakulteta - to je ogromno bogatstvo i ja želim da zadržimo studente sa najboljim prosekom, da rade u našim institucijama, ali sam svestan da je to teško u ovim okolnostima za život."

• Život na Kosovu sa dva policijska časa u doba korona virusa
• Vilijem Voker: "Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova"

Opozicioni kandidat Dušan Milunović sasvim drugačije vidi prioritete u radu prvog čoveka Mitrovice.

"Ništa nije dobro i želim mnogo toga da menjam.

Želim da vratim integritet institucijama, toliko lokalnih preduzeća je devastirano - ukoliko budem imao prilike da utičem na njihov rad, verujem da znam kako da ih popravim."

On za BBC na srpskom kaže da su podele u gradu duboke - na one koji su za vladajući Srpsku listu, i njene protivnike.

"Želeo bih da me zapamte po zajedništvu koje sam vratio u grad posle dvadeset godina.

Želim da vratim i slobodu mišljenja - da se ne desi da razgovaram i sa nekim intelektualcima, a da oni oklevaju da kažu šta misle."

Na koga æe na izborima pokazati graðani Severne Mitrovice - spomenik knezu Lazaru nalazi se u centru ovog grada/BBC

Erden Atić je kandidat stranke Samoopredeljenje, koja je na kosovskim parlamentarnim izborima 2019. godine osvojila najviše glasova, a njen lider Aljbin Kurti nekoliko meseci bio je premijer Kosova.

"Mitrovica je post-industrijski grad otkad Trepča ne radi - bez Trepče, ovde je teško promeniti ekonomsku situaciju mada opština ima sredstva kojima može da smanji veliki broj nezaposlenih.

Stotine ljudi ima radni odnos sa opštinom, ali zbog nepoštovanja zakona i nedostatka transparentnosti, ti radnici nisu ni registrovani, niti su prošli formalne korake u zapošljavanju, nije bilo konkursa, ni komisije - oni primaju platu, a zapravo nemaju radna mesta."

Atić, koji je na prethodnih izborima osvojio četiri odsto glasova, kaže da je velika pretnja Severnoj Mitrovici i organizovani kriminal.

Naslednik Olivera Ivanovića - ni na vidiku

Na mestu gde je ubijen Ivanoviæ podignuto je spomen obeležje/BBC

Oliver Ivanović bio je lider opozicione grupacije Sloboda, demokratija, pravda, jedine koja je bila ozbiljan takmac Srpskoj listi koju podržava zvanični Beograd.

Sa šest metaka u leđa, ubijen je na pragu svoje stranačke kancelarije 16. januara 2018. godine.

"Oliver Ivanović je čovek iz ovog grada, ime, ugledan građanin - mnogo je izgubljeno njegovim ubistvom, ali nastavljamo da živimo kao grad.

Ovde je uvek dobrodošlo različito mišljenje i različit stav", kaže skoro tri godine kasnije kandidat Srpske liste Milan Radojević.

• Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci i da li novi rečnik može da pomogne
• Sava Janjić: "Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma"

Poslednji put Ivanović je na izborima učestvovao 2017. godine kada je protiv njega vođena oštra kampanja u medijima bliskim vlastima Srbije.

Državni zvaničnici Srbije, poput tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, govorili su da je glas za njega zapravo "glas protiv interesa srpskog naroda i glas za razbijanje srpskog jedinstva".

Pre izbora 2017. godine, Ivanoviću je zapaljen automobil, da bi nekoliko meseci posle izbora bio ubijen ispred prostorija svoje stranke.

Tužilaštvo u Prištini ponovo je 11. novembra 2020. godine podiglo optužnicu za ubistvo protiv šest osoba - Marka Rošića, Nedeljka Spasojevića, Radeta Basare, Silvane Arsović, Dragiše Markovića i Žarka Jovanovića.

Oni su se u prvobitnom procesu već izjasnili da nisu krivi.

• Zašto se ne razumeju Srbi i Albanci na Kosovu
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha

Nezavisni kandidat Dušan Milunović kaže da je sarađivao sa Ivanovićem i da je od njega naučio mnogo stvari u politici, te da ga je "teško je naslediti, jer niko dugo neće moći da mu se približi po kvalitetima".

"Hapšenjem Olivera Ivanovića razbijen je duh zajedništva u gradu, uteran je ljudima strah u kosti - njegovim ubistvom desilo se nešto što ne mogu ni da vam opišem.

Čitav grad je izašao da ga isprati poslednji put, a ne mnogo pre toga, Oliver nije mogao da pobedi na izborima za gradonačelnika."

Ivanovićevi nekadašnji saradnici sada su podeljeni - Milunović izlazi na izbore, deo ih bojkotuje glasanje, a deo se na prethodnim parlamentarnim izborima priključio Srpskoj listi.

Dušan Milunoviæ jedini je nezavisni kandidat na glasaèkom listiæu/BBC

Zašto neki bojkotuju izbore

Stranke Olivera Ivanovića na ovim izborima nema na glasačkom listiću.

Njegov nekadašnji saradnik Marko Jakšić kaže da su izbori besmisleni zbog raznih manipulacija i kao primer navodi broj glasača Srpske liste koji se duplirao u poslednjih sedam godina.

"U takvim okolnostima, uz mehanizme poput ucena, izvođenja ljudi iz institucija na kolektivna glasanja, pretnje - niko normalan ne može da trči ravnopravnu trku.

Oni koji su pokušali čak i to, našli bi se na udaru medijskog linča - a to je bilo iskustvo Olivera Ivanovića i još nekih opozicionih političara", kaže Jakšić za BBC na srpskom.

On kaže da ni Oliver Ivanović ne bi imao šanse protiv liste koju podržava zvanični Beograd.

"Taj čovek ne bi imao nikakve, ni teoretske šanse da se suprotstavi pod ovim uslovima.

Tek ako bi međunarodna zajednica imala interes da uredi odnose i to i učini, možda bi se pojavila neka opcija koja bi stala nasuprot te veštačke tvorevine."

Drugačiju strategiju odabrao je nezavisni kandidat Dušan Milunović koji kaže da bi svako ko želi da se bavi životom ljudi trebalo da se pojavi na izborima.

"Šta bismo postigli bojkotom? Baš zbog pitanja da li postoji pritisak, ja sam odlučio da isturim sebe kao nezavisnog kandidata.

Ovde opozicija postoji, ali nije aktivna i krije se iza statusa na društvenim mrežama, preuveličanog straha - kako u tim okolnostima da pomognemo građanima", pita se Milunović.

Ima li saradnje s drugom stranom mosta

Glavni most u Kosovskoj Mitrovici nije otvoren za saobraæaj, ali je komunikacija dva dela grada sasvim normalna preko mosta koji se nalazi stotinak metara dalje/BBC

Pandemija virusa korona u aprilu ove godine dovela je na jedno mesto gradonačelnike severnog i južnog dela podeljenog grada.

Goran Rakić i Agim Bahtiri, u društvu komandanta KFOR-a, pozvali su tada stanovništvo da poštuje mere ograničenja kretanja donetih zbog pandemije.

Kandidat za Rakićevog naslednika deo je sistema kosovske vlasti kao zamenik ministra unutrašnjih poslova i kaže da ne bi imao ništa protiv da nastavi sastanke sa gradonačelnikom južnog dela grada, ako je to u interesu ljudi koje predstavlja.

Ipak, epidemija i danas pokazuje koliko su odnosi složeni.

• Kako je Dua Lipa izazvala potres na Balkanu: O Eplu, granicama i tome ko je prvi došao
• Kako da ne zaboravimo albanske žrtve sukoba na Kosovu pokopane u Batajnici

Prištinske zdravstvene vlasti nedavno su označile Severnu Mitrovicu kao crvenu zonu najvišeg rizika širenja virusa korona na osnovu broja zaraženih,.

Ipak, Radojević kaže da zdravstveni sistem ove opštine u potpunosti radi kao deo srpskog sistema i da se primenjuju sva pravila koja preporučuje Krizni štab Vlade Srbije.

"Razmene informacija nema jer naš zdravstveni sistem funkcioniše u sistemu Srbije.

Naša je pretpostavka da oni informacije o zaraženima i izolovanima mogu da imaju jedino iz medija - službeno ih sigurno ne dobijaju."

Erden Atiæ kaže da je 2000. godine proteran iz Severne Mitrovice, ali da je u meðuvremenu uspeo da se bar delimièno iz Prištine vrati u svoj stan u tom delu grada/BBC

Na pitanje odnosa dva dela podeljenog grada, potpuno drugačiji stav ima Radojevićev protivkandidat iz Samoopredeljenja, stranke koja je opozicija i kosovskoj vladi.

"Ja Mitrovicu vidim kao jedan grad - ne mogu vam reći kada će se to desiti, ali ulažemo veliku energiju da se to desi.

Mislim da je dosta bilo eksperimenata, ove frankenštajn opštine nisu napredovale, kao ni život stanovnika tih opština", kaže Erden Atić.

Na pitanje kako bi, ukoliko bi postao gradonačelnik, a Briselski sporazum Beograda i Prištine bio ispunjen formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO), on učestvovao u njenom radu, Atić kaže se njegova stranka protivi celoj ideji.

"Samoopredeljenje je protiv ovog projekta jer verujemo da je to plan koji ne integriše lokalne Srbe, nego dodatno razdvaja građane.

ZSO je protivna Ustavu Kosova i mi ne možemo da učestvujemo u radu takve organizacije - mi verujemo da su svi građani Republike Kosovo jednaki, bez diskriminacije", zaključuje Atić. Pogledajte video o aktivistima iz Beograda i Prištine Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk