Muzika i umetnost: Da li je Prinsov "Sign O’The Times“ najbolji album svih vremena

Do 1986. Prins je već zaseo na tron. Njegov album Purple Rain iz 1984. zacementirao je - ili prikladnije: pozlatio - njegovo mesto u istoriji, a u leto te godine istovremeno je držao prvo mesto američkih lista singlova, albuma i filmova.

Međutim, Prins nije bio zadovoljan pukim statusom zvezde i dva albuma nakon Purple Rain je promenio smer.

Rezultat je bio Sign O'The Times, album koji je ušao na sve najprestižnije kritičarske liste od izlaska 1987, pre 33 godine.

Da li može postati najbolji album svih vremena?

Za Suzan Rodžers, inžinjerku zvuka koja je radila za Prinsa u periodu od 1983. do 1987, Sign O'The Times je bio umetnikov svesni zaokret.

"Purple Rain je delo izuzetnog mladog čoveka", kaže ona za BBC Kulturu. "Momci su se šepurili. Sign O'The Times je delo odraslog čoveka.

• Madoninih 60: Karijera u fotografijama
• Kada te umor zatvori u četiri zida
• U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem

Top-liste su se promenile, hip-hop je nadirao. Svet koji se nalazio naspram njega ispunjavali su nespokoj, znatiželja i epidemija AIDS-a."

Slušaoci su očekivali da će nova Prinsova ploča biti poziv na ples i pevanje ispunjen seksom - nisu očekivali audio pandan novinskih naslovnih strana.

Album je zamrznuti kadar vremena u kom je nastao - u naslovnoj pesmi se pominje "velika bolest sa kratkog imena".

Navedeni su nasilje bandi, krek i odbrambeni program "Ratovi zvezda" Ronalda Regana.

Poput What's Going On Marvina Geja i Songs in the Key of Life Stivija Vondera, na početku albuma slušamo izveštaj o stanju nacije.

Slušaoci su očekivali da će nova Prinsova ploča biti poziv na ples i pevanje ispunjen seksom - nisu očekivali audio pandan novinskih naslovnih strana.

Pojedini didžejevi su čitali stihove naslovne pesme u programu pre puštanja.

Bila je to direktna poruka: Prins se promenio i želi da to svima bude jasno.

Na poèetku "Sign O'The Times" Prins govori o stanju nacije - u naslovnoj pesmi se nalazi stih o "velikoj bolesti kratkog imena"/Getty Images

Posle objavljivanja albuma, usledili su kritičarski hvalospevi, potiskujući njegov turbulentni nastanak - izašao je pošto su se Prinsovi prvobitni planovi izjalovili.

Sledeći album posle izdanja Parade (1986) prvobitno je trebalo da se zove Dream Factory.

Onda se javila ideja o trostrukom albumu, Crystal Ball, čak je u jednom trenutku Prins planirao da objavi album pod pseudonimom Kamij (Camille).

Međutim, šefovi marketinga u kompaniji Warner Brothers nisu bili oduševljeni ni idejom o trostrukom albumu ni o izdanju sa kog je uklonjeno ime zvezde.

Dupli album Sign O'The Times je, iz brojnih razloga, bilo kompromisno rešenje. Pogledajte video "Massive Attack: Album sačuvan u formi slike korišćenjem DNK"

Erik Lids (na slici sa Ket Glover) svirao je saksofon i flautu u Prinsovom bendu, i priseæa se gotovo svakodnevnih snimanja/Getty Images

Način na koji je Prins pisao pesme, grozničavo i brzo, bio je ustaljen način rada u pop muzici. Takođe, zbunjujuće je dobar.

Erik Lids, Prinsov saksofonista i flautista, kaže da je Prinsov album iz 1987. imao nekoliko inkarnacija koje su sve zvučale drugačije.

"Pričamo o tipu koji je snimao skoro svakog dana", kaže on za BBC.

"Imali smo tokom 1986. probe tokom nekoliko nedelja i on je rekao da ćemo postaviti mjuzikl na Brodvej. Na tim probama je nastala In a Large Room With No Light. To je moja najdraža Prinsova pesma i drago mi je da će najzad biti objavljena. Brodvejski mjuzikl se nikada nije dogodio."

Lids zatim nastavlja:

"Morate da shvatite, na čemu god da je radio u to vreme, bilo mu je najvažnije na svetu. Sećam se proba za turneju Crystal Ball. Neprestano smo snimali i vežbali, ali na kraju bi većina tih pesama otpale."

Prinsov obrazac pisanja pesama i verovanje da je svaka od njih krucijalna najvažniji su razlozi zbog kojih fanovi ne mogu da dočekaju pesme koje je umetnik onižeg rasta smatrao demo verzijama ili nedovoljno kvalitetnim pesmama.

Prinsova fioka sa neobjavljenim pesmama prešla je put od legende do neoborive činjenice: svako novo izdanje osvetljava količinu i dijapazon snimaka koje nisu uspele da dopru do prodavnice muzičkih izdanja za njegovog života.

• O čemu se radi u pesmi "Hotel California"?
• Kada je muzika politički nepodobna
• Led Cepelin: Pesma "Stairway To Heaven" nije kopija

Prinsov paralelni univerzum

Nedavno je Prinsova zadužbina objavila "Sign O'The Times: Deluxe" sa 45 do sada neobjavljenih pesama/Getty Images

Krajem septembra je Prinsova zadužbina objavila Sign O'The Times: Deluxe, prošireno, remasterovano izdanje albuma, na kom se nalazi 45 do sada neobjavljenih pesama.

Toliko muzike, gledano kvantitativno, Majkl Džekson nije snimio tokom 80-ih a Džimi Hendriks u čitavoj karijeri.

Te neobjavljene pesme predstavljaju alternativnu karijeru, nalik teoriji struna u pop muzici.

Paralelni Prinsov univerzum sa drugačijim singlovima, alternativnim rasporedom pesama na albumu, omotom albuma i planiranom set-listom za turneju.

Verzija Sign O'The Times iz 1987. je bila samo jedan deo s kojim je Prins tada izašao u javnost.

Album koji je postao Sign O'The Times trebalo je da nosi naslov po pesmi Crystal Ball.

Na njoj je, kaže Rodžers, puno radio. "Kad god bi se nečemu posvećivao, to je bio jasan znak da mu je do toga stalo," objašnjava ona.

"Glavna stvar o kojoj je razmišljao je bila album, a ne singl, planirao je da Crystal Ball bude glavna scena dela koje je stvarao."

Na izdanju se nalazi do sada neobjavljena, sedmoinčna verzija pesme Crystal Ball.

Prins u njoj pominje nuklearni rat i peva o vođenju ljubavi tokom apokalipse.

Gledano tematski ili žanrovski (džezerski pasaži, zavojita orkestracija, marimba), to nije bila tipična naslovna numera ili izabrani singl kakve srećemo 80-ih - ili u bilo kom drugom periodu.

Međutim, ovde čujemo energičnog, raspamećenog, brutalno iskrenog Prinsa.

Rodžers se priseća razigranog Prinsa, kog je potpuno ponelo zadovoljstvo stvaranja tako nadahnute pesme.

"Na početku je dugi, spori uvod na bas bubnju. Kada smo miksovali pesmu, bas bubanj je sklonio skroz na levu stranu. Kada bismo je slušali, izlazio bi samo iz levog zvučnika.

Kada sam ga pitao zbog čega je to uradio, rekao je: 'To će biti prva pesma na albumu i ljudi će pomisliti da nešto nije u redu. Prodrmaće kablove svog muzičkog stuba'."

Bio je nestašan jer je bio srećan. Bio je srećan jer je osetio da je snimio nešto istinski značajno.

• Damir Imamović: Sevdah pomaže ljudima da prežive krizu
• Zašto je "Kosa“ mjuzikl u kojem svi pevaju, ali kroz suze
• Kako su lažni Bitlsi obmanuli Južnu Ameriku

Eterični aspekti pesme Crystal Ball inspirisani su ovozemaljskim događajima više nego što bi u to mogla da nas ubedi fanovska mitologija.

Prins je bio u velikoj ljubavi sa svojom verenicom Suzanom Melvoan, saradnicom i bliznakinjom Vendi Melvoan, gitaristkinjom u njegovom bendu.

Ona je predložila Prinsu da naslika mural u svojoj kući.

Delo prikazuje nimfe razgolićenih grudi i, prema Suzan Rodžers, poslužio je kao inspiracija za stihove: "Vojnici su isukali mačeve patnje, a moja mala je izvadila fotografije sa seksom."

Slično tome, pesme Forever in My Life, If I Was Your Girlfriend i Adore predstavljaju audio dnevnike veze koja je bila u cvatu, zatim koja je prošla kroz krizu da bi na kraju postala transcendentna.

Gde je Voli?

U pesmi "Wally" Prins žali zbog propalog prijateljstva, obraæajuæi se svom telohranitelju i osobi od poverenja, Voliju Safordu (na slici sa Prinsom)/BBC

Veliki deo Sign O'The Times je priča o Prinsu koji se menja i istražuje.

Tokom snimanja, u jednom trenutku je otpustio bend The Revolution, sa kojim je pokorio radio i MTV.

Veridba je takođe raskinuta. Taj nemio slučaj je inspirisao jednu od njegovih najiščekivanijih neobjavljenih pesama: Wally.

U njoj Prins žali zbog neuspele veze pevajući osobi od najvećeg poverenja i telohranitelju istovremeno, Voliju Safordu.

Fanovi su decenijama nagađali zbog čega pesma Wally nikada nije objavljena.

Prins je snimio baladu, ali je na kraju tražio od Suzan Rodžers, njegove producentkinje, da je obriše.

Ona je taj zahtev odbila, zamolivši ga da odluku ne donosi naprečac.

Ne obazirući se, Prins je podigao sve reglere na konzoli i pritisnuo dugme za snimanje, uništivši pesmu i svoj izliv žaljenja.

Rodžers opisuje događaj kao "srceparajući", njen glas odaje osećanje gubitka čak i kada posle toliko godina priča o tom događaju.

Prins je otišao sa snimanja sa kasetom na kojoj je bila mono verzija miksa, koja do danas nije pronađena.

• Pola veka od smrti Džimija Hendriksa: "Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja
• Korona virus: Svet muzike oprašta se od Džona Prajna
• Paraf: Bend koji je naučio da svira pank čitajući novine

Druga verzija, snimljena nekoliko dana kasnije, uvrštena je na novo izdanje.

Nakon što ju je nedavno preslušala, Rodžers je opisuje kao "istu pesmu s drugačijim stavom".

"Originalna Wally je bila izliv bola," objašnjava ona.

"Bila je ranjiva i jednostavno prelepa, Međutim, on nije želeo da pokaže slabost. Ponekad bi mu bio problem da prizna da je prehlađen ili da ima grip. U ovoj verziji pesme on kaže 'Biću dobro'. To nije Wally koje se ja sećam."

Bez obzira na izostanak bilo koje pojedinačne pesme i onlajn pritužbe pojedinih najvatrenijih fanova, koji smatraju da je na Sign O'The Times: Deluxe trebalo da se nađe još više pesama, ovo izdanje je monumentalno po svom obimu.

Dvejn Tudal, viši istraživač u Prinsovoj zadužbini, opisuje proces sastavljanja nove verzije onoga što mnogi fanovi smatraju svetim gralom među Prinsovim albumima.

"Pročešljali smo sve što smo našli iz tog perioda. Za to nam je trebalo godinu dana napornog rada, usredsređenosti i posvećenosti. Nismo spavali. Želeli smo da ovo ispadne kako treba", kaže Tudal.

"Lista pesama treba da se podudara sa hronologijom snimanja. To je njegova priča o zaljubljenosti, ljutnji, duhovnosti", dodaje. Pogledajte video "Dečak preboleo smrt majke učeći da svira klavir" Naravno, prva na listi pesama iz fioke na ovom izdanju jeste razmetljiva, hiperaktivna verzija I Could Never Take the Place of Your Man iz 1979, snimljena godinu dana nakon izlaska Prinsovog debi albuma i šest godina pre izlaska Sign O'The Times.

Suzan Rodžers objašnjava da su se i I Could Never Take the Place of Your Man i Slow Love sporo "kuvale".

Reč je o pesmama koje je Prins izvukao iz svoje fioke i nadogradio ih kad je donosio odluku o pesmama koje će ući na Sign O'The Times.

Prins je sastavljao album ne samo od prikupljenog materijala snimljenog na prelazu iz 1986. u 1987, već je takođe posezao za sopstvenom istorijom.

"Jedinstveni talenat"

"Sign O'The Times: Deluxe" nudi slušaocima uvid u genijalnost Prinsa kao multitalentovanog muzièara, kompozitora i autora/BBC

Rezultat je 16 pesama koje mnogi smatraju najboljim albumom svih vremena, iako je to, naravno, subjektivna kategorija.

Dvejn Tudal kroz smeh primećuje: "Pojedini Prinsovi fanovi čak smatraju da Sign O'The Times nije njegov najbolji album!"

Uticaj i dugovečnost ploče, međutim, razdvajaju najbolje od dobrih albuma.

Erik Lids smatra da je Prins promenio tok pop muzike.

"U tu listu bih uvrstio i albume Reja Čarlsa i Džejmsa Brauna", kaže on za BBC.

"Ljudi najčešće pominju Sgt. Pepper. Za mene je merilo uticaj. Prins je bio izuzetan muzičar i po tome se druge ikone 80-ih ne mogu meriti sa njim. Madona i Majkl Džekson ne mogu da izdrže poređenje sa njim čak i ako bismo uzeli u obzir samo one trenutke kada je bio najsvedeniji.

Dodaje da ne može da zamisli u kom smeru bi se razvijala muzika od 80-ih naovamo bez Prinsa.

"To ne važi za Madonu i Majkla Džeksona - ako bismo ih izostavili, ne bi se mnogo toga promenilo."

Na novom, proširenom izdanju Sign O'The Times svetlucaju iskre paralelnog ružičastog vremenskog toka koje pozivaju svet da ponovo promisli značenje dela.

"Muzika i kultura su nalik dinamičnom organizmu", kaže Suzan Rodžers.

Možda još uvek nismo u stanju da šire sagledamo uticaj albuma i Prinsa.

Originalni Sign O'The Times i njegova proširena raskošna inkarnacija ubedljivo pokazuju da je Prins bio multiinstrumentalista, kompozitor i autor tekstova od kog slušaocu zastaje dah.

Mnoge njegove kolege tokom čitave karijere ne uspevaju da istraže područja koje je on pokrio na originalnom i proširenom izdanju albuma.

Slušamo moćni poziv na ples, razmišljanje o požudi i pronalaženju Boga. Pesme su sve odreda izvanredne: prisustvujemo viziji umetnika koji traga za zlatom - i pronalazi ga.

Rodžers smatra da i 33 godine nakon objavljivanja Sign O'The Times još uvek može da nam ponudi nove uvide kad je reč o Prinsovoj genijalnosti.

"Van Goga savremenici nisu smatrali naročito kreativnim umetnikom. Naredne generacije su preinačile taj stav. Posle toga na ljude poput njega gledamo kao na genijalce. Titule 'najbolji', 'najveći' su deo zabave. Poput nagrada na vašaru.

"Mnogo je važnije pitanje 'da li neko delo i dalje odskače?' Prema mom osećaju, to važi za Sign O'The Times. On je primer jedinstvenog talenta na vrhuncu." Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk