Mesecima unazad bilo je događaja koje su striktno kontrolisali timovi zaduženi za kampanje predsedničkih kandidata u SAD - Donalda Trampa i izazivača Džozefa Bajdena.
U četvrtak uveče će se njih dvojica prvi put suočiti licem u lice, jedan naspram drugog, u prvoj od tri predviđene TV debate.
Na debatnoj sceni kandidati su prepušteni sami sebi i u čitavoj kampanji, to je trenutak koji sa sobom nosi najviše rizika.
Mnogo toga može da pođe po zlu, te obratite pažnju.
Potpredsednik SAD Majk Pens i senatorka Kamala Haris ispred Demokratske stranke suočiće se 7. oktobra u Solt Lejk Sitiju, Juta.
Sve debate će biti održane u isto vreme - od 21 do 22.30 sati po američkom vremenu i ne prekidaju se reklamama.
Format debate
Tramp i Bajden æe imati tri debate/Reuters/Getty
Šest pitanja iz šest oblasti, za svaku će imati po 15 minuta. Oblasti su:
Trampov i Bajdenov dosadašnji učinak
Vrhovni sud
Pandemija korona virusa
Protesti i nasilje u gradovima SAD
Izborni proces
Ekonomija
Tramp i Bajden će dobiti po dva minuta svaki prvo da odgovore na dato pitanje, pre nego što krene unakrsna debata
Na šta treba obratiti pažnju u prvoj debati?
Analiza Entonija Zurkera, reportera za Severnu Ameriku
Donald Tramp je sad već znan kao opasan takmac.
On traži mesto za sebe i dominira pod svetlima reflektora, a njegove jače i slabije strane dobro su poznate većini Amerikanaca.
Zato će predsedničke debate biti mnogo više usredsređene na nastup Džoa Bajden a pod tim istim svetlima.
Bajdenov zadatak je da bude siguran i stabilan u nastupu.
Mora da deluje tako da se Amerikanci, makar dovoljno njih da bi dobio izbore u novembru, osete opuštenim kada ga zamisle u Ovalnoj sobi Bele kuće.
Mora da razveje sve sumnje u vezi sa njegovim godinama i mentalnom oštrinom i da izbegne onu vrstu verbalnih spoticanja koje su mu naudile u prošlosti.
Kao što mogu da potvrde Hilari Klinton i njegovi protivnici iz unutarpartijskih izbora za predsedničkog kandidata, Tramp je nepredvidiva i destabilizujuća figura na sceni - a ako uspe da pokoleba Bajdena, to će usaditi seme sumnje u manje posvećene poklonike demokrate.
Moraće da bude pripremljen i na Bajdenove kontranapade - među kojima će sigurno biti kritike na račun toga kako se borio protiv pandemije korona virusa, vodio privredu zemlje i ispunjavao predsedničke dužnosti.
Sve ukazuje na to da bi to mogao da bude buran susret.
Demokrata Kenedi i republikanac Nikson tokom prve predsednièke debate koja je emitovana na televiziji 1960. godine/Getty Images
Džon Sopel
BBC urednik za Severnu Ameriku
Ostalo je još malo više od mesec dana do izbora i - konačno - počinje da se stiče utisak predizborne kampanje.
Konačno smo se našli na putu - za Klivlend, u Ohaju. A uz uobičajene krofne i slabu kafu u kolima, sada imamo i gel za pranje ruku, vlažne maramice za dezinfekciju i maske za lice.
Dobro došli na američke predsedničke izbore 2020. godine.
Konačno ćemo dobiti i element karakterističan za američke izbore u poslednjih 60 godina - prvu televizijsku debatu.
Donald Tramp i Džo Bajden, čovek na čoveka. Borba golim rukama. Dva "udarača" koja zajednički imaju 151 godinu, navući će i vezati rukavice, i svaki će želeći da pobedi nokautom - mada nijedan od njih verovatno nije sposoban da leti kao leptir, niti da ubode kao pčela.
Televizijske debate retko menjaju pravac američkih izbora - mnogo češće služe kao katalizator trendova koji već postoje. Ali samo povremeno, one uspeju da dovedu do preokreta.
U prvoj televizijskoj debati 1960. godine, Džon F. Kenedi nije bio favorit u odnosu na prepredenog i iskusnijeg Ričarda Niksona.
Kenedi je, takođe, morao da se izbori sa gomilom antikatoličkih predrasuda. Ali na televiziji, Kenedi je delovao uglađeno i nepokolebljivo; Nikson oznojeno i radražljivo.
Debata je preokrenula plimu u korist Kenedija i on je dobio te najtesnije od svih tesnih izbora.
Šta, dakle, možemo da očekujemo u četvrtak uveče u Klivlendu kada se suoče Tramp i izazivač Bajden? Prekretnicu ili potvrdu onoga što već znamo?
Zadatak Džoa Bajdena relativno je olakšan time što je Trampova kampanja postavila lestvicu veoma nisko za njega.
Trampov tim je tvrdio da bivši potpredsednik SAD iz vremena Baraka Obame nije sasvim svoj, da je pomalo senilan, da ne ume više da formira pravilne rečenice: svetla su upaljena, ali nema nikoga kod kuće.
U svakom slučaju, istina je da Bajden povremeno zvuči kao da zapinje i pomalo nekoherentno.
On je i kao dete mucao, što utiče na način na koji govori.
Ali i rečenice Donalda Trampa umeju da se izgube u zbunjujućim zavisnim rečenicama i zbrljanoj sintaksi.
Trampov tim je čak zahtevao da se Bajden podvrgne analizi krvi kako bi se pokazalo da li uzima drogu za poboljšanje nastupa. To nije iznenađujuće od Trampovog tima, ali se Bajdenov tim na to nije ni osvrnuo.
Postojaće element debate koji Francuzi zovu "un dialogue de sourds" - razgovor gluvih. Drugim rečima, oni neće slušati jedan drugog.
Donald Tramp će, dakle, želeti da se usredsredi na svoja ekonomska dostignuća pre izbijanja pandemije, želeće da napadne Bajdenovu porodicu, posebno njegovog sina Hantera i kako je ovaj završio u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije dok je Džo Bajden bio potpredsednik (znamo iz prethodnih debata da će Tramp uleteti i krenuti da puca iz svih raspoloživih oružja).
Bajden će želeti da se koncentriše na Trampovu strategiju u borbi protiv korona virusa i nesumnjivi jaz između onoga što je američki predsednik rekao novinaru Bobu Vudvordu i onoga što je govorio američkom narodu.
I da damo samo još jedan primer - a šta je sa nemirima koji su izbili širom Amerike posle ubistva Džordža Flojda i Brione Tejlor?
Ako je suditi po njegovim ranijim nastupima, Tramp će se usredsrediti na red i zakon, ugrožena predgrađa, levičarsku rulju koja pali i pljačka.
Pogledajte kako je Tramp uzvratio na slučajeve nasilja tokom protesta zbog ubistva Džordža Flojda
BBC
Bajden će govoriti o rasnoj nepravdi, potrebi za zalečenjem. Svaki će imati svoju realnost. Svaki će biti u svom paralelnom univerzumu.
Posao da privoli dvojicu kandidata da se osvrnu na tačke izlaganja protivkandidata dopašće moderatoru debate Krisu Volasu sa Foks Njuza.
On je dostojan tog zadatka: bridak, obavešten i prekidaće unapred uvežbane floskule kandidata. To će ih držati budnim.
Objavljen je spisak tema.
Ali od pre 24 časa, pojavila se jedna sasvim nova - i ona bi mogla, možda, da postane ključno pitanje - a to je porez Donalda Trampa - da je platio samo 750 dolara poreza prve godine boravka u Beloj kući, da ima lična dugovanja od preko 400 miliona dolara (kome sve duguje taj novac?); da je 70.000 dolara otišlo na friziranje pred televizijska gostovanja.
To je jedna veoma skupa frizura.
Hilari Klinton je pokušala da satera Trampa u ćošak po ovom pitanju pre četiri godine, otpuživši ga da plaća premalo federalnog poreza ili da ga ne plaća uopšte - ali "to samo znači da sam pametan", odgovorio je tajkun milijarder.
Njegove pristalice su bile oduševljene odgovorom. Ali tada je on bio biznismen autsajder; sada je predsednik a i dalje plaća samo 750 dolara godišnje? To bi ovaj put moglo da ima malo više odjeka.
Ovo možda deluje kao kontraintuitivno reći, ali iako je Bajden proveo u politici mnoge decenije, on je donekle nepoznanica u ovoj debati.
Početkom godine na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata pre Kovida, bio je neubedljiv kandidat - a pritom je to još i velikodušna ocena.
Posle uvođenja izolacije on se povukao u svoj podrum u Vilmingtonu i nije izlazio previše od tada.
Donald Tramp je, s druge strane, sveprisutan sa svakodnevnim mitinizima, govorima, konferencijama za štampu - ko može da se seti poslednjeg 24-časovnog perioda kad se Donald Tramp nije nalazio pred kamerama?
Ali tako će izgledati i izbor sa kojim se suočava američki narod. Donald Tramp, bučni, agresivni bokser; ili Džo Bajden, tiši, smireniji, mili čika.
A moglo bi da bude vatrometa i od samog moderatora, zar ne?
Kris Volas je 2016. godine bio prvi voditelj Foks Njuza koji je bio domaæin TV predsednièke debate izmeðu Hilari Klinton i Donalda Trampa/Getty Images
Prvi moderator je voditelj emisije Nedelja na Foks Njuzu Kris Volas.
Mnogi ljudi bi mogli da pomisle da će voditelj sa Foks Njuza da progleda Trampu kroz prste, ali on nije Šon Heniti. Naprotiv.
Američki predsednik je doživeo neke od svojih najneprijatnijih trenutaka dok je sedeo preko puta Volasa, čije je vladanje detaljima legendarno.
Intervju iz jula postao je viralan kad je Volas rekao Trampu da je i on uradio isti kognitivni test kojim se predsednik hvalisao, dodavši da to nije baš "najteži test na svetu".
Tramp - koji obično veliča Foks Njuz - kritikovao je Volasa kao nekoga ko samo želi da bude kao njegov otac, Majk Volas, koji je bio originalni izveštač za CBS-ovih "60 minuta".
Dekkarisani demokrata, Volas je izjavio da je moderisanje debata ozbiljan posao jer pomaže "milionima ljudi da se odluče koga ćemo da izaberemo".
U drugoj debati, moderator će biti politički urednik "Si-Spena" Stiva Skalija. To je format gradske skupštine, što znači da će i obični ljudi dobiti priliku da učestvuju.
Konačno, NBC-jeva dopisnica iz Bele kuće Kristen Velker zaključiće vođenje debatne sezone.
Šefica vašingtonske redakcije "USA Tudej" Suzan Pejdž uhvatiće se u koštac sa jedinom potpredsedničkom debatom - Majk Pens i Kamala Haris.
Gledalac Ken Boun bio je zapažen tokom debate 2016. godinet/Reuters
Šta glasači kažu da je najgora stvar koja može da se desi?
Pitali smo dvoje glasača sa našeg panela.
Trampov pristalica Majk Harlou, 30-godišnji pisac/Jutjuber iz Njujorka, kaže da su očekivanja "toliko neverovatno niska od Bajdena" da se plaši da će izgledati kao da je ovaj imao spektakularan nastup samo ako "bude uspeo da stoji i govori".
Utisak koji će Bajden ostaviti slično je razlog za brigu i kod Rem Sabe, 24-godišnje studentkinje iz Sijetla. Ona kaže da se brine da se debatni učinak i politički planovi demokrate možda neće pretočiti u konkretne glasove.
"Brinem se da će ljudi reći da Džo Bajden nema energiju da bude predsednik ili da je suviše star da bude predsednik ili da nema pravu ličnost ili harizmu".
Da li su debate ikada uticale na izbore?
Gledanost debata opada, ali milioni Amerikanaca i dalje posvećeno prate ove duele.
Istovremeno su i zabavne i informativne - mnogim glasačima debate služe da zacementiraju stav za koga će glasati.
Prva televizijska debata bila je 1960. godine između demokratskog senatora Džona F. Kenedija i potpredsednika iz redova Republikanske stranke Ričarda Niksona.
Kenedijev tim se potrudio da izgleda sveže u krupnim kadrovima, dok je Nikson, koji se oporavljao od bolesti, obukao neprikladno odelo i videlo see kako briše znoj sa čela.
Legenda kaže da je većina od 70 miliona TV gledalaca ocenila je da je mlađani Kenedi bio ubedljiviji, dok su oni koji su se debatu slušali putem radija prednost dali iskusnijem Niksonu.
Kenedi je zaista skočio u predizbornim anketama posle debate mada se ne može sa sigurnošću reći da li je to bilo zbog njegove dominacije na malim ekranima.
Republikanski izazivač Ronald Regan pobedio je tadašnjeg predsednika Džimija Kartera u debati 1980-ih trudeći se da govorim kratko i bude slatkorečiv.
Kada je Karter insistirao na politici i istoriji, Regan bi koristio proste i lakonske rečenice. Tako je jednom odgovorio na Karterovu kritiku ovako: "Eto njega opet".
U debati 2000. godine, nastup kandidata Demokratske stranke Al Gor protiv Džordža Buša moguće ga je koštala predsedničkog položaja.
Gor je uzdisao i prevrtao očima dok je Buš govorio nije se dopalo mnogim glasačima, smatrali su to potcenjivačkim (i čak je završilo u skeču u zabavnom TV šou "Uživo subotom uveče").
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Argentina je kupila 24 supersonična borbena aviona američke proizvodnje F-16 za svoje vazduhoplovstvo, navodi se u saopštenju Kancelarije predsednika Republike.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Dok ih mentori hvale kako poštuju ljudska prava i guraju u Savet Evrope mimo svih pravila, falange premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija upadaju u srpske apoteke na severu Kosova i Metohije, saopštila je danas Srpska lista.
Nosimo crninu, ali ne primamo saučešće. Dok ne vidimo ćerku, za nas postoji tračak nade, rekli su za Novosti Ivana i Miloš Ilić, roditelji male Danke koja je 26. marta nestala u Banjskom Polju kod Bora.
U najsavremenijem privatnom porodilištu u našoj zemlji, koje je deo vodećeg privatnog zdravstvenog sistema MediGroup, ovih dana na svet je došla i šesthiljadita beba.
Deseto izdanje ovog omiljenog festivala obilježeno je dupkom punim festivalskim dvoranama i fantastičnom energijom, a racionalna iracionalnost, predvidiva nepredvidivost i zapečatili su dojmove s ovogodišnjega tipično-netipičnog festivala.
The powerful El Niño weather event, which together with climate change contributed to the global temperature rise to its maximum, is over, scientists say.
The weather change has reached Croatia. A strong wind started blowing from early morning in Zagreb, and the first consequences of worsening weather are already visible.
S. D., mother of D.D. who is suspected of the murder of two-year-old Danka Ilić and her husband R.D., who is suspected of helping to hide the girl's body, used her legal right not to testify in the prosecution.
Žena iz Kalifornije tužila je kompaniju Tesla, tvrdeći da je zbog greške u Modelu X njen dvogodišnji sin pokrenuo automobil i udario je dok je bila trudna.
Andrej Obradović, gej mladić koga su prema navodima nevladine organizacije zlostavljali policijski službenici, štrajkuje glađu i traži da oni budu kažnjeni.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a francuska vlada bi mogla da promeni ceremoniju otvaranja zbog bezbednosnih briga.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z u svetu veruje da se "otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji", rezultati su globalnog istraživanja. Kako je u Srbiji?.
Više od 60 zemalja nudi programe "zlatne vize” koji stranim ulagačima omogućavaju dobijanje prebivališta ili čak državljanstva po ubrzanom postupku. Za mnoge koji podnose zahtev to je prilika za početak novog života, ali problem ovakvih programa su korupcija i cene nekretnina.
Komentari 4
Pogledaj komentare