Izrael, Arapi i mir: Pet razloga zašto su sporazumi sa UAE i Bahreinom toliko važni

Visoki predstavnici Izraela, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) potpisale su u utorak u Beloj kući u Vašingtonu istorijski mirovni sporazum uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik SAD Donald Tramp okarakterisao je ovaj čin kao "zoru novog Bliskog Istoka", dodajući da je reč o istorijskom sporazumu, koji treba da normalizuje odnose dve Zalivske države sa Izraelom.

Decenijama unazad, većina arapskih država bojkotovala je Izrael, insistirajući da će uspostaviti veze tek pošto se reši spor sa Palestinom.

Pre Bahreina i UAE, jedine arapske zemlje koje su priznale Izrael bile su Egipat i Jordan (1978. i 1994. godine).

Tramp je rekao da se nada da će i druge zemlje slediti njihov primer.

Palestinske vođe, međutim, pozivaju ostale arapske zemlje da to ne čine dok traje sukob sa Izraelom.

• Tramp: Bahrein priznao Izrael, postignut mirovni sporazum
• Ko od zvaničnika i šta može da potpiše u ime građana Srbije
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

Evo zbog čega su ovakvi sporazumi važni.

1. Zalivske države vide priliku za trgovinu i više od toga

Savetnik predsednika SAD Džared Kušner kaže da se "menja situacija na Bliskom istoku"/Getty Images

Sporazum ide u korist ambicioznih Emiraćana, koji ovo vide priliku za dodatno snaženje vojne moći, ali i ekonomske pozicije i turističke promocije.

Amerikanci su, čini se, pomogli da zaključivanju sporazuma, obećavajući napredno naoružanje o kojem UAE u prošlosti nisu mogli ni da sanjaju. Među njima su nevidljivi lovac F-35 i ratni vazduhoplov EA-18GGraugler.

UAE su koristile svoje već dobro opremljene oružane snage u Libiji i Jemenu. Međutim, njihov najozbiljniji potencijalni neprijatelj je Iran, koji se nalazi odmah preko puta Zaliva.

Izrael i SAD dele podozrenje Emiraćana prema Irancima. Baš kao i Bahrein.

Do 1969. godine, Iran je tvrdio da je Bahrein, prema prav,u sastavni deo njegove teritorije. Sunitski vladari Bahreina takođe smatraju delove svoje neposlušne šiitske većine potencijalnim"petokolonašima" koji rade za Iran.

Ni Bahrein, ni UAE, ne skrivaju veze sa Izraelom. One jedva čekaju otvorenu trgovinu, a Izrael ima jedan od najrazvijenijih sektora visoke tehnologije na svetu.

U vremenu pre pandemije korona virusa, Izraelci su poznati kao turisti koji žele da istražuju zalivske pustinje, plaže i tržne centre. To je, dakle, dobar posao za sve.

2. Izrael popušta regionalnu izolaciju

Normalizovanje odnosa sa UAE i Bahreinom istinsko je dostignuće za Izraelce.

Premijer Benjamin Netanjahu je veliki pobornik strategije prvi put opisane dvadesetih kao "Gvozdeni zid" između jevrejske države i Arapa.

Ideja je da će snaga Izraela na kraju primorati Arape da shvate da je njihov jedini izbor da ga priznaju.

Izraelci ne vole da budu izolovani na Bliskom Istoku. Mir sa Egiptom i Jordanom nikada nije bio srdačan.

Oni više nade polažu u buduće odnose sa zalivskim zemljama koje su daleko od prestonice Jerusalima i okupiranih teritorija. Bliski istok: Sve više napuštenih ljubicama zbog straha od korona virusa Jačanje saveza protiv Irana je druga velika prednost.

Netanjahu vidi Iran kao izraelskog neprijatelja broj jedan, povremeno poredeći njegove lidere sa nacistima. Sada, međutim, ne iznosi prethodne pritužbe na mogući sporazum o naoružanju sa UAE.

Netanjahu je takođe u problemima, dok čeka suđenje za korupciju posle kojeg bi mogao da završi u zatvoru.

Njegovo upravljanje pandemijom korona virusa krenulo je dobro, ali je ubrzo pošlo po zlu. Nezadovoljni građani svake nedelje organizuju proteste ispred njegove rezidencije u Jerusalimu.

Zato ova ceremonija u Beloj kući nije mogla da se desi u pogodnijem trenutku.

3. Donald Tramp slavi uspeh svoje diplomatije

Donald Tramp u avgustu je objavio potpisivanje takozvanih Abrahamovih sporazuma/Reuters

Ovaj sporazum ide na ruku američkom predsedniku na više načina.

To je veliki podstrek za njegovu strategiju "maksimalnog pritiska" na Iran. To je, u izbornoj godini u SAD, i argument koji ide u prilog njegovoj tvrdnji da je "najbolji pregovarač na svetu".

Sve što uradi u korist Izraela, ili preciznije u korist vlade Benjamina Netanjahua, dobro će proći kod glasača američkih hrišćanskih evangelista, važnog dela njegovog glasačkog tela.

Savez "prijatelja Amerike" protiv Irana trebalo bi da funkcioniše lakše ukoliko Zalivski Arapi budu u mogućnosti da otvoreno pregovaraju o odnosima sa Izraelom.

Takozvani "Sporazum veka" predsednika Trampa za postizanje mira između Izraela i Palestine nema izgleda za uspeh.

Ali "Abrahamovi sporazumi", naziv za sporazume između Izraela i UAE-a, značajna je promena u odnosu snaga na Bliskom Istoku i Trampova administracija je predstavlja kao svoj ogroman uspeh.

4. Palestinci se osećaju izdano

Palestinski lideri ogradili su se od poteza dve zalivske zemlje koje rade na normalizaciji odnosa sa Izraelom/Reuters

Oni su još jednom ostali kratkih rukava.

Osudili su "Abrahamove sporazume" kao izdaju. Novi sporazum krši dugogodišnji arapski konsenzus da je cena normalizovanja odnosa sa Izraelom - nezavisnost Palestine.

• U fotografijama: Kako se Iračani hlade na 50 stepeni
• Kriza u svetu i bez pandemije: Pet problema na vidiku

Zato Izrael sada učvršćuje nove odnose sa arapskim državama dok Palestinci još pate pod okupacijom u Istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali, i u onome što se svodi na otvoreni zatvor u Gazi.

Princ prestolonaslednik Abu Dabija Muhamed Bin Zajed al Najhan, faktički vladar UAE, kaže da je cena sporazuma bila pristanak Izraela da zaustavi pripajanje velikih delova Zapadne obale.

Međutim, čini se da je premijer Netanjahu odustao od te ideje, makar za sada, pod ogromnim međunarodnim pritiskom. Emiraćani su mu ponudili izlaz iz političkog ćorsokaka.

Nervoza Palestinaca samo će se povećati kada se i Bahrein bude pridružio sporazumu. Jordan: Država koja ostaje bez pijaće vode To se nikad ne bi dogodilo bez odobrenja Saudijske Arabije. Saudijci su bili autori arapskog mirovnog sporazuma koji je zahtevao nezavisnost Palestine.

Status kralja Salmana kao čuvara dva najsvetija islamska hrama daje mu ogroman autoritet. Malo je verovatno da će on odjednom priznati Izrael.

Njegov sin naslednik, Muhamed Bin Salman, možda neće biti tako nespreman.

5. Iran ima novu stratešku glavobolju

Sporazum je pokrenuo proteste u Iranu/EPA

Sporazum je zdušno osudilo čitavo iransko vođstvo.

To je, međutim, više od puke retorike. "Abrahamovi sporazumi" ih izlažu dodatnom pritisku.

Sankcije koje je uveo Tramp već im nanose veliku ekonomsku štetu. A sada imaju i stratešku glavobolju.

Vazduhoplovne baze na izraelskom tlu daleko su od Irana, ali se zato baze Ujedinjenih Arapskih Emirata nalaze preko puta Zaliva.

To će biti od velikog značaja ako ponovo krene priča o vazdušnim napadima na iranska nuklearna postrojenja.

Izrael, SAD, Bahrein i UAE sada imaju čitav spektar opcija.

Iranci shvataju da im se manevarski prostor značajno smanjio. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk