Srbija i kuga: Sećanje na "vreme kad su živi zavideli mrtvima" u Irigu

Kuga, jedna od najvećih pošasti u ljudskoj istoriji, proširila se pre više od dva veka i na teritoriju današnje Srbije. Irig, koji je tada imao više meštana od Beograda, kuga je prepolovila broj stanovnika.

Bolest se širila poput šumskog požara, a nesrećni Irižani nisu ni stizali da sahranjuju preminule. Polagali su ih u zajedničke grobnice a tela potom posipali krečom.

Kuga je u 18. veku dobila spomenik u Sremu, jedinstven u Evropi, kao podsetnik na strašna vremena kada su čitave porodice nestajale.

"Spomenik je napravljen tačno na mestu gde je kuga zaustavljena", kaže za BBC na srpskom Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

• Kina preduzima mere predostrožnosti nakon slučaja bubonske kuge
• Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
• Rusija u strahu od širenja kuge pokušava da spreči lov na mrmote

Kako je kuga doneta u Irig i u Srem?

Kada je u julu 1795. godine epidemija kuge zahvatila Srem, tada oblast u Autrougarskoj na granici sa Turskom, proširila se takvom brzinom da je za samo godinu dana zaraženo tri četvrtine stanovnika Iriga.

Iz tadašnje Turske u Beograd preneli su je turski trgovci i vojnici, a zna se tačno i kako je stigla do Iriga.

"Kugu je donela Anđelija, žena Diše Nedeljković Kurjakova, iz Krnješevaca. Ona je tamo bila na sahrani sestre i odatle donela ćilime, a sa njima i kugu.

"Anđelija je ujedno bila i prva žrtva velike epidemije, 14. jula 1795. Ovaj datum se kasnije uzima za zvaničan početak epidemije", kaže za BBC na srpskom Mirjana Teodorović, arhivistkinja Istorijskog arhiva "Srem".

Drugi deo Kipova, s druge strane puta Ruma-Irig/BBC

Ona kaže da su u priči o kugi "najdirljivije ljudske sudbine".

Priznaje da se uvek naježi kada priča o kugi.

Najpotresniji je deo o ljubavi i brizi koju su tada stanovnici Iriga pokazivali jedni drugima.

"Lekari koji su u to vreme bili poslati iz Beča i Pešte zabeležili su da su Sremci ispoljavali tako nežnu i iskrenu roditeljsku ljubav i ljubav između muževa i supruga, kakva nije zabeležena kod drugih naroda u doba ovako velikih pomora.

"Nažalost, tako iskrena ljubav i odanost škodila je Sremcima, jer su većinom cele porodice izumrle od kuge", kaže Teodorović.

Majke su, dodaje arhivistkinja, uvek želele same da brinu o bolesnoj deci ili muževima, očevi su često sa puškom u ruci dočekivali lekare ili činovnike i nisu dali da se bolesno dete ili žena odnesu u bolnicu, pa da tamo umru.

Ta bliskost se videla i u želji da se ljudi okupe, što na mobama (dobrovoljni zajednički seoski radovi) i proslavama, što na sahranama i daćama - na kojima se jede i pije "za pokoj duši preminulom", često u prostoriji gde je bolesnik ležao i umro.

Daće nekada traju i po tri dana. Kada će vakcina za Kovid-19 biti spremna?

Arhivistkinja Mirjana Teodoroviæ i direktor Arhiva "Srem" Dejan Umetiæ odveli su nas do spomenika/BBC

Posebno kobna bila je proslava kod jednog meštanina, nakon koje su pomrli gotovo svi članovi njegove porodice.

"Kod jednog čoveka na časti je bilo 60 ljudi, a sve je dočekivao i sa svima po običaju rukovao i poljubio. Veselje se žalosno završilo", navodi Teodorović.

Ovi i običaji poput celivanja pokojnika i grljenja njegovog tela, dodatno su ubrzali širenje bolesti. Grad je stavljen pod karantin.

Kuga se širila dodirom, ali i preko predmeta koje bi okuženi dodirnuli.

Istoričar medicine Jovan Maksimović u knjizi "Srem u doba kuge" opisuje čemu su sve lekari pribegavali ne bi li spasili živote.

"Lekari su bili nemoćni. Sve što bi preduzeli bilo je bezuspešno. Davali su bolesnicima terijak (prirodni lek), puštali im krv, presecali bubone i mazali ih raznim mastima, a sami su se štitili posebnom odećom", navodi on.

Buboni su bolni, natečeni limfni čvorovi na preponama ili pazuhu, po kojima naziv nosi "bubonska kuga" kao najčešći tip ove bolesti koju ljudi mogu dobiti.

Dvadesetog avgusta 1796. objavljeno je da je kuga u Sremu savladana. Stopa smrtnosti bila je izuzetno visoka.

Prema popisu koji je posle kuge sproveden, u Sremu je umrlo 3.398 ljudi, od čega samo u Irigu njih 2.548.

Pre epidemije Irig je imao 4.813 stanovnika, navodi Teodorović.

"Da bi se naselja dezinfikovala i sprečilo dalje širenje ove bolesti, okužene kuće rušene su i paljene. Samo u Irigu je spaljeno oko 402 kuće, od dotadašnjih 912", dodaje arhivistkinja.

Kako izgleda spomenik kugi?

Na mestu nekadašnje straže i vešala, na kojima bi završili potencijalni begunci iz karantina, nalazi se spomenik "Kipovi".

Dubokim rovovima, snažnom vojskom i strogim epidemiološkim merama kuga je zadržana upravo na tom mestu i nikada nije stigla do susedne Rume, gde bi posledice, veruje se, bile još stravičnije.

U znak zahvalnosti bogu i svecima što su ih zaštitili od bolesti, Rumljani su 1797. godine, dve godine posle zaraze, podigli neobični dvodelni spomenik između Rume i Iriga, na čijem vrhu je raspeće Isusa Hrista.

Danas malo ko obilazi spomenik.

Nema dana u godini kada se organizovano obilazi ili ostavlja cveće, a zaobiđu ga i dečije ekskurzije i turisti na putu do Fruške gore ili okolnih manastira.

Da biste posetili spomenik iz Iriga potreban vam je prevoz, koje ćete zaustaviti usred pustopoljine. Možemo li naučiti nešto od epidemije Španskog gripa? "Mislim da je dosta zaboravljen taj spomenik. Koliko znam nema ni organizovanih obilazaka ni kulture sećanja, niti se bilo kad tu nešto dešava", navodi Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

On napominje da su drugi spomenici posvećeni kugi bili najčešće krstovi ili raspeća na raskrsnicama, a da su "Kipovi" karakteristični po obliku i posvećeni katoličkim svetiteljima zaštitnicima od te bolesti - Sebastijanu i Roku.

"Bilo je spomenika koji su u vreme epidemija podizani i bili posvećeni kugi, znamo da je toga bilo u Osijeku, Mađarskoj na teritoriji nekadašnje Habzburške monarhije, ali nijedan od njih, prema našim saznanjima, nije sačuvan", navodi on.

Koliko stanovnici Iriga znaju o spomeniku?

Pera iz Iriga jedan je od retkih meštana koji sunèano popodne provodi napolju, prodajuæi domaæe voæe i povræe/BBC

Prema popisu iz 2011. godine Irig ima gotovo 11.000 stanovnika, ali su ulice brdovitog vojvođanskog gradića gotovo prazne.

U 18. veku Irig je važio za "fruškogorsku prestonicu", imao je osam manastira i bio ekonomski centar sa većim brojem meštana nego tadašnji Beograd.

Sve do pojave kuge.

• Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
• Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
• Kratka istorija vakcina

Irižani sa kojima je BBC na srpskom razgovarao znaju čemu je spomenik posvećen, ali ne i detalje o kugi.

Dok neki porede "kugu sa koronom", navodeći da malo znaju o epidemijama koje su zadesile ovaj kraj, drugi kažu da ih u školi o tome nisu dovoljno učili, već su saznanja uglavnom "nedavno prikupili s interneta".

"Znam da je bio zabranjen prilaz i da niko nije mogao ni da uđe ni da izađe, ali kad je tačno bilo ne znam. Slabo ja vidim da neko tom spomeniku posvećuje pažnju, iako je to naše veliko kulturno zdanje, i iriško i rumsko", kaže Petar iz Iriga.

Zašto se kuga pojavila baš u Sremu i kako se sve prenosila?

Prema popisu iz 2011. godine Irig ima gotovo 11.000 stanovnika, ali su ulice brdovitog vojvoðanskog gradiæa su gotovo prazne/BBC

Tokom velikih epidemija sremska mesta prednjačila su u broju obolelih zbog blizine granice sa Turskom, kaže Mirjana Teodorović iz Arhiva Srem.

Drugi razlog su loši uslovi u kojima su ljudi živeli - u zemunicama su imali zemljane podove, loše su se hranili, a doprineli su i pojedini narodni običaji, dodaje.

"Radivoje Simonović, poznati somborski lekar, rodom iz Srema, zapisao je da je u našim krajevima više vojnika pomrlo od zaraznih bolesti, nego od oružja. Najviše od kuge i kolere", govori Teodorović.

Iz izveštaja lekara Hasa i lekara Selea saznaje se, navodi, da je zbog telesne nečistoće i nečistoće u jelu među Sremcima bilo mnogo kožnih bolesti i mnogo krastavih i šugavih.

"Lekar Kitl spominje da neuk narod protiv šuge ništa drugo ne upotrebljava, nego svoje nokte", slikovito opisuje arhivistkinja.

Samo u prvoj polovini 18. veka "najstrašnija bolest prošlih vremena - kuga" zadesila je Srem u tri navrata.

Tokom jednog od njih letopisac je zabeležio da je na putu između Beograda i Petrovaradina bilo toliko leševa ljudi i stoke da se od smrada nije moglo prolaziti, navodi Teodorović, koja se ovom temom bavila i u radu "Uzroci, nastanak i razvoj bolesti u Sremu od 18. do početka 20. veka".

"Na primer, kugu je u mesto Jazak prenela prosjakinja Sara Gavrilović na marami koju je dobila na daći u Irigu.

"Ona je tu maramu za rakiju prodala ženi Timotija Barjaktarovića, a ova je od iste napravila deci kapice, pa je za nekoliko dana u kući umrlo 10 od 12 ukućana", kaže Teodorović.

• Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo
• Šta smo naučili od epidemije variole vere

Iako su postojale kužne bolnice, ljudi su mahom odbijali da idu tamo, što iz neznanja što iz straha.

Pokušavali su da se leče rakijom i sirćetom, a često su se obraćali i sveštenicima za pomoć.

Kuga - da li postoji i danas?

Ruma danas ima više od 30.000 stanovnika, a i u 18. veku bila je gusto naseljena zbog èega je bilo važno da se spreèi prodor kuge do nje/BBC

Infektolog Dragan Delić kaže za BBC da danas "kuga pripada istoriji", mada postoje pojedinačni slučajevi u nekim delovima sveta.

To su zemlje podsaharaske Afrike, ostrvo Madagaskar, jugoistočna Kina, Vijetnam, a bilo je i slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama - u saveznim državama Novi Meksiko, Arizona, Kalifornija.

"Nije nestala ta infekcija, ali nema više taj epidemiološki i medicinski značaj, kao što je imala u vreme Vizantije ili u Srednjem veku, gde je prepolovila stanovništvo Evrope", kaže Delić.

Napominje da je poslednji slučaj u Evropi dokazan 1960-tih godina u Marseju, koji je doneo moreplovac iz Indije.

• Zašto ljudi ne veruju u vakcine?
• Variola vera: strašna rođaka malih boginja

Kuga je pre svega zoonoza - bolest životinja, koju dobijaju glodari, ali se mogu zaraziti i psi i mačke. Pacovska buva najčešće ujedom tu infekciju prenosi na čoveka.

"Inkubacija je dosta kratka - tri do pet dana, kod plućne kuge može biti i do nekoliko sati. Praćena je malaksalošću, visokom temperauturom, konfuznošću", dodaje Delić.

Pored najčešće, bubonske kuge, postoji i drugi tip koji se javlja kada bakterija uđe u krvotok i izazove stanje septikemije ili sepse, što može dovesti do oštećenja tkiva, otkazivanja rada organa i smrti.

"Treći oblik je plućni oblik, kada se iskašljava sukrvica i tako se prenosi na druge osobe", napominje Delić.

"Ta bolest se danas leči terapijom i preventivnim merama".

Crna smrt je odnela oko 50 miliona života u Africi, Aziji i Evropi u 14. veku.

U 19. veku došlo je do epidemije kuge u Kini i Indiji, kada je umrlo više od 12 miliona ljudi.

Spomenik i danas stražari nad prolaznicima/BBC

Poslednji značajniji prodor kuge u Evropu bio je 1837. godine kada je kuga ponovo došla na Balkan, ali je zahvaljujući protivepdiemijskim merama u Srbiji u vreme knjaza Miloša zaustavljena, navodi u knjizi doktor Jovan Maksimović.

Opomena za danas

Rumski lekar i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu u penziji, Maksimović se godinama zalagao za obnovu spomenika "Kipovi".

U tome je, zajedno sa drugim dobrotvorima i državom, uspeo 2011. godine.

Na pitanje BBC-a da uporedi epidemiju kuge i korona virusa, Maksimović nas je uputio na predgovor svoje knjige u kojem pokušava da ukaže na to kakva je zapravo bila pošast u 18. veku:

"Ta knjižica bi, kad bi nas počela progoniti pomisao kako živimo u teškim vremenima, podsetila da je bilo i takvih vremena u kojima su živi zavideli mrtvima", napisao je Maksimović, citirajući naslov knjige Milorada Panića Surepa.

"Možda bismo tada sadašnje nedaće lakše podneli", navodi doktor Maksimović, koji je knjigu posvetio svim žrtvama kuge, ali i lekarima i sveštenicima koji su im pomagali. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk