Ruski naučnici objavili su prvi izveštaj o vakcini protiv korona virusa koju je razvila ta zemlja, u kom navode da su rani testovi pokazali odgovor imunog sistema na taj lek.
Izveštaj objavljen u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet) tvrdi da su svi pacijenti razvili antitela koja se bore protiv virusa, bez neželjenih nuspojava.
Rusija je prva zemlja na svetu koja je registrovala vakcinu protiv virusa korona, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je razgovarala sa ruskim vlastima o ispitivanju vakcine.
"Koliko znam, jutros je, prvi put na svetu, registrovana vakcina protiv virusa korona", saopštio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa zvaničnicima vlade 11. avgusta.
Vakcina je naziv Sputnjik V dobila po prvom ruskom satelitu koji je lansiran sa Zemlje u oktobru 1957. godine.
Putin je rekao da zna da vakcina "formira stabilan imunitet", istakao je da je prošla sve neophodne provere, kao i da je njegova ćerka primila vakcinu.
Predsednik Rusije dodao je da se jedna od njegovih ćerki, koju nije imenovao, oseća dobro, iako je nakratko imala povišenu temperaturu.
"Posle prve injekcije, temperatura je bila 38 stepeni, sledećeg dana 37.5 i to je to. Posle druge injekcije, temperatura je porasla, ali se ubrzo vratila u normalnu", rekao je.
Putin retko javno govori o ćerkama, Mariji Voroncovoj i Katerini Tihonovoj.
Vakcinacija stanovništva će početi u oktobru, saopštio je ministar zdravlja Rusije Mihail Muraško.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je Rusiju da prati međunarodne smernice za proizvodnju vakcine - SZO je objavila listu vakcina koje se nalaze u trećoj, poslednjoj fazi testiranja, međutim, ruske vakcine na tom spisku nema.
Na dan kada je Rusija objavila da je registrovala vakcinu, SZO je saopštila da je pregovarala sa Rusijom o ispitivanju vakcine koju su registrovali.
Srpski stručni timovi treba da ocene bezbednost vakcine protiv korona virusa koju je napravila Rusija, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dodao je da je Srbija spremna da pregovara sa svima o nabavci vakcine protiv tog virusa i da stručni timovi prate razvoj vakcina koje se nalaze u drugoj i trećoj fazi testiranja.
"Srećni smo ako su Rusi i pre toga proizveli vakcinu, samo što moraju naši stručni timovi da kažu da li je bezbedna, sigurna", rekao je Vučić.
Kritike i skepsa
Getty Images
"Bojim se da jedino možemo da upozorimo ljude da je ova vakcina razvijena sa nedovoljno dokaza sa kliničkih testiranja", kaže za BBC na srpskom Svetlana Zavidova, direktorka ruske nevladine organizacije Udruženje organizacija za klinička ispitivanja.
Ova neprofitna organizacija, koja okuplja najveće svetske farmaceutske kompanije koje učestvuju u kliničkim ispitivanjima u Rusiji, saopštila je da treba odložiti registraciju vakcine dok se ne završi sa trećom fazom testiranja.
"Treća faza testiranja vakcine nije započeta. Završena su samo dve faze testiranja, u njima je učestvovalo 76 volontera", kaže Zavidova i dodaje da bi treća faza trebalo da uključuje testiranje na nekoliko hiljada ljudi, gde se, osim efikasnosti, testira i bezbednost.
"Nepoznavanje rezultata testova" - ovako je saopštenje Udruženja organizacija za klinička ispitivanja prokomentarisala Valentina Kosenko, zamenica direktora ruske Federalne agencija za nadzor u zdravstvu, prenosi BBC na ruskom.
Univerzitet Oksford
Fergus Volš, BBC dopisnik iz oblasti zdravstva
"Naučni podaci o ruskoj vakcini nedostupni za proveru"
Rusija je neverovatnim tempom došla do vakcine protiv virusa korona.
Sa kliničkim ispitivanjima je počela 17. juna, mesecima posle Kine, Sjedinjenih Država i zemalja Evrope.
Za razliku od drugih istraživača, ruski Gamalej institut, koji razvija vakcinu, nije objavio naučne podatke o bezbednosti i načinu na koji ona razvija imunitet - zbog toga nezavisni istraživači ne mogu da procene vakcinu.
Predsednik Putin je poslao jasnu poruku svetu o moći ruske nauke. Međutim, biti prvi nije dovoljno.
Nijedna do sada razvijena vakcina protiv virusa korona nije pokazala efikasnost u zaštiti od ovog virusa - glavno pitanje i dalje ostaje bez odgovora.
Univerzitet Oksford
"Nekoliko stotina volontera je do sada primilo vakcinu i nisu imali ozbiljne negativne reakcije", rekla je Kosenko.
Ona je izjavila da će treća faza ispitivanja, koja će se sprovoditi nakon registracije vakcine, uključivati nekoliko hiljada volontera na kojima će se vakcina testirati.
Proces testiranja nove vakcine sastoji se od četiri faze, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
SZO je objavila krajem jula da se trenutno na svetu 140 vakcina nalazi na pretkliničkim testovima, 10 u prvoj i 9 u drugoj fazi, a četiri vakcine su stigle do treće, finalne faze ispitivanja.
Kako je tekao razvoj ruske vakcine?
Getty Images
Vakcinu protiv virusa korona u Rusiji razvija Ministarstvo odbrane u saradnji sa Institutom Gamalej - nacionalnim istraživačkim centrom za epidemiologiju i mikrobiologiju.
Razvoj vakcine finansira Fond za direktne investicije.
Prva grupa od 38 volontera primila je vakcinu u drugoj polovini juna, saopštilo je i rusko Ministarstvo odbrane.
Volonteri su razvili antitela i prošli bez negativnih efekata u prvih 28 dana nakon primanja vakcine, piše u saopštenju i dodaje se da će volonteri 42 dana nakon primljene doze morati da se vrate kako bi se obavila dalja testiranja.
Sredinom jula, Kiril Dmitriev, direktor ruskog Fonda za direktne investicije, koji finansira razvoj vakcine, saopštio je da će masovna proizvodnja vakcine početi u avgustu.
Ruski zvaničnici tada su najavili da će Rusija do kraja 2020. proizvesti 200 miliona doza vakcine protiv virusa korona, međutim, mnogi veruju da su šanse za to male.
Čudno - ovako najavu vidi Anton Gopka, direktor firme ATEM Kapital koja se bavi ulaganjima u zdravstvo.
"Za mesec dana su uspeli da završe prvu fazu testiranja, što je rekord, ali čudna je najava da će vakcina biti spremna za jesen, jer druga faza testiranja traje makar nekoliko meseci", kaže Gopka za BBC na srpskom.
Kada je krajem jula, zamenik ministra odbrane Rusije Ruslan Tsalikov, u intervjuu ruskim novinama, rekao da je vakcina spremna, rusko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da su ispitivanja i dalje u toku.
Univerzitet Sečenov, gde se vakcina testira, tada je objavio da je 38 volontera primilo vakcinu i da će biti pod nadzorom pola godine. Tek nakon toga, Institut Gamalej, koji razvija vakcinu, treba da odluči o daljem toku testiranja.
Govoreći o prvim najavama ruskih zvaničnicima o proizvodnji vakcine, novinar ruskog BBC servisa Oleg Boldirev rekao je da to nije bio prvi put da zvaničnici "trče pred rudu govoreći da je sve spremno", iako nije.
"Sigurno je da je završena samo prva faza testiranja, uz možda deo druge faze, ali to znači da nisu gotove sve tri faze testiranja", rekao je.
Na celom svetu, radi se na razvoju više od 100 vakcina protiv virusa korona, ali većina stručnjaka smatra da prva vakcina neće biti dostupna do sredine 2021. godine.
"Ponekad se desi da istraživači pomisle da su pronašli nešto i to su, naravno, odlične vesti. Međutim, velika je razlika između trenutka kada mislite da možda imate vakcinu i trenutka kada je ona prošla sve faze testiranja", rekao je početkom avgusta portparol SZO-a Kristijan Lindmajer.
Važnost završetka svih faza testiranja pre upotrebe ističe i Zavidova.
"Da bi vakcina bila bezbedna, potrebno je da znamo da je testirana na hiljadama ljudi", upozorava Zavidova.
U Rusiji će se proizvoditi i vakcina sa Univerziteta Oksford?
Univerzitet Oksford
Ruski zvaničnici saopštili su krajem jula i da su postigli dogovor sa multinacionalnom farmaceutskom i biotehnološkom kompanijom Astrazeneka, koja radi na razvoju vakcine sa britanskim Univerzitetom Oksford.
Ruska farmaceutska kompanija Arfarm trebalo bi da, zajedno sa Astrazenekom, u Rusiji proizvodi vakcinu razvijenu na Univerzitetu Oksford.
"To je veliki vetar u leđa za kompaniju Arfarma koja sarađuje sa Gamalej institutom na razvoju vakcine", kaže Boldirev.
Ruski Fond za direktne investicije i ruska kompanija Arfarma, poznata širom sveta na polju proizvodnje medicinskih sredstava, uložili su skoro 50 milijardi evra u izgradnju nove fabrike vakcina u centralnoj Rusiji, objašnjava Boldirev.
Dokle je stigao razvoj vakcine na Univerzitetu Oksford?
Džejms Galager, dopisnik iz oblasti zdravstva
Prvi rezultati testiranja vakcine na korona virus na kojoj rade stručnjaci sa Univerziteta Oksford pokazuju da je ona bezbedna za ljude i da izaziva reakciju imunog sistema.
U testiranjima učestvuje 1.077 ljudi, a nakon što su dobili vakcine, njihovi organizmi počeli su da razvijaju antintela i T-ćelije koje se bore protiv korona virusa.
Rezultati su veoma obećavajući, ali je još rano za tvrdnju da je vakcina dovoljna zaštita, zbog čega će se sprovesti još obimnija testiranja.
Nije bilo opasnih nuspojava od uzimanja vakcine, međutim, 70 procenata ljudi na ispitivanju se žalilo na temperaturu ili glavobolju.
Istraživači kažu da bi se to moglo rešiti paracetamolom.
Završena faza studija ne može da pokaže da li vakcina može sprečiti ljude da se razbole ili bar da ublaži njihove simptome ako se razbole od Kovida-19.
Više od 10.000 ljudi učestvovaće u narednoj fazi ispitivanja u Velikoj Britaniji.
Međutim, studija je proširena i na ostale zemlje, jer je nivo korona virusa u Velikoj Britaniji nizak, pa je teško znati da li je vakcina efikasna.
U velikom ispitivanju u Americi trebalo bi da učestvuje 30.000 ljudi, kao i 2.000 u Južnoj Africi i 5.000 u Brazilu.
Moguće je da će se vakcina protiv korona virusa pokazati efikasnom pre kraja godine, ali neće biti široko dostupna.
Široko rasprostranjena vakcinacija može se, najranije, očekivati sledeće godine, čak i ako sve ide po planu.
Međutim, Boldirev dodaje da još nisu poznati detalji ugovora između Arfarme i Astrazeneke.
"Za sada deluje da je Astrazeneka, koja traži partnere za proizvodnju širom sveta, bila privučena izgradnjom ove fabrike, iako još uvek ne znamo detalje", kaže.
Nova fabrika Arfarme u centralnoj Rusiji, bila je prvenstveno je namenjena za proizvodnju ruske vakcine Instituta Gamalej.
"Arfarma sada zna da, ako ne dođe do razvoja ruske vakcine sa Instituta Gamalej, oni će moći da proizvode vakcinu sa Astrazenekom", smatra Boldirev.
I Gopka saradnju ruske Arfarme i Astrazeneke vidi kao dobru vest.
"Potrebni su ogromni kapaciteti da bi se proizvela vakcina za upotrebu u širom sveta i Astrazeneki su potrebni partneri", kaže.
Kritike zbog načina razvoja vakcine u Rusiji
Osim kontradiktornih najava ruskih zvaničnika o tome u kojoj fazi su istraživanja o vakcini, ruski mediji pisali su i da je pre volontera, koji su primili test doze vakcine, vakcinu primio i deo osoblja Instituta Gamalej.
"Naučnici sa kojima su novinari ruskog BBC servisa razgovarali kažu da učešće zaposlenih u vojsci ili na institutima koji razvijaju vakcinu nije samo po sebi problem 'kada se radi o početnim istraživanjima'", kaže Boldirev.
Ipak, dodaje, sa stanovišta zvaničnih procedura, takav vidi testiranja nije prihvatljiv.
"Ovo može da smanji šanse da se, ukoliko se i kada razvije vakcina u Rusiji, ta vakcina prodaje van zemlje", kaže Boldirev.
Vakcina i hakerski napad
Sredinom jula, bezbednosne službe Velike Britanije, Sjedinjenih Država i Kanade objavile su da je hakerska grupa APT29 napala različite organizacije koje se bave razvojem vakcine protiv virusa korona.
Cilj je verovatno bio krađa informacija, saopštili su.
Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab optužio je Rusiju za "sabotažu" razvoja vakcine.
"Jasno je da, dok svet pokušava da uspostavi saradnju kako bismo napravili vakcinu za ovaj strašni virus, Rusija pokušava da to sabotira", rekao je Rab.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin odbacio je optužbe da su ruske službe pokušale da ukradu informacije o razvoju vakcine.
"Uopšte ne verujem u tu priču, nema nikakvog smisla", rekao je gostujući u BBC programu Endru Mar šou.
Dodao je da je ruska farmaceutska kompanija Arfarma već pokrenula saradnju sa kompanijom Astrazeneka.
Američki list Blumberg objavio je svedočenja neimenovanih izvora koji su tvrdili da su ruski milijarderi, ljudi na vodećim pozicijama i visoki zvaničnici u aprilu dobili dozu vakcine i pre nego što su počela zvanična ispitivanja.
Međutim, direktor Instituta Gamalej izjavio je da nije čuo za takve eksperimente, a rusko Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je vakcina testirana samo na volonterima koji su zvanično uključeni u proces testiranja.
"To je veoma neobično. Ne mogu da zamislim da se to dogodili bilo gde u svetu", kaže Gopka.
Međutim, dodaje da veruje da se jeste dogodilo.
"Kiril Dmitriev, direktor Fonda za direktne investicije, rekao je da je primio vakcinu, a bilo je izveštaja i da je vakcina ponuđena zaposlenima u državnoj Sber banci", kaže.
Boldirev naglašava da mnogobrojni izvori Blumberga tvrde da su vakcine primili u aprilu, što je najmanje mesec dana pre nego što su zaposleni na Institut Gamalej na sebi isprobali vakcinu.
"Da li to znači da su bogati i zvaničnici bili spremni da prime dozu nečeg o čemu niko ništa nije znao u tom trenutku? Istina je da ni to ne znamo sa sigurnošću", kaže Boldirev.
Stav običnih ljudi u Rusiji kada je vakcina u pitanju, Boldirev opisuje jednom reči - nesigurnost.
"Dok zvaničnici najavljuju da će vakcina Rusiji doneti slobodu jer će konačno biti ublažene restriktivne mere, veliki broj naučnika upozorava da postoji mogućnost da vakcine uopšte ne bude", kaže Boldirev.
Dodaje da neizvesnosti doprinosi i veličina populacije.
"Čak i kada budemo imali vakcinu, pitanje da li će biti dovoljno doza da bi se vakcinisao dovoljno ljudi kako bi se došlo do imuniteta krda u zemlji velikoj kao što je Rusija".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Izraelske odbrambene snage (IDF) ubile su danas u vazdušnim napadima dva komandanta militantne grupe Hezbolah, dok je ta grupa uzvratila ranjavanjem tri osobe u Izraelu.
U Crnoj Gori je, prema podacima Centralne banke Crne Gore (CBCG), na kraju marta u blokadi bilo 20.490 preduzeća i preduzetnika, što je 0,86 odsto više nego na kraju februara.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope danas se osramotila kao nikad u istoriji, podržavši preporuku za prijem Prištine u tu međunarodnu organizaciju, naveo je na Iksu direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
Fudbaleri Borusije iz Dortmunda savladali su Atletiko Madrid (4:2) u revanš meču četvrtfinala Lige šampiona i tako se plasirali među četiri najbolja tima Evrope.
Izraelske odbrambene snage (IDF) ubile su danas u vazdušnim napadima dva komandanta militantne grupe Hezbolah, dok je ta grupa uzvratila ranjavanjem tri osobe u Izraelu.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope danas se osramotila kao nikad u istoriji, podržavši preporuku za prijem Prištine u tu međunarodnu organizaciju, naveo je na Iksu direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
Specijalne snage gruzijske policije upotrebile su večeras ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju suzavac protiv demonstranata koji su protestovali zbog usvajanja zakona o stranim agentima, a uhapšeno je i više učesnika skupa.
Potraga za telom ubijene Danke Ilić (2) ušla je u 13. dan, a policija nastavlja da pretražuje Banjsko polje i okolna sela, ali nažalost, pomaka još nema.
Srpski jutjuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, želeo je da iskoristi priliku dok je Novak bio u Srbiji te da napravi video o prvom čoveku srpskog jutjuba koji upoznaje prvog na ATP listi.
Beba, koja je proglašena mrtvom ubrzo nakon rođenja, vraćena je u bolnicu pošto je povratila vitalne znake tokom sopstvene sahrane u Alto Parani u Paragvaju, na granici sa Argentinom i Brazilom.
Olivija Vilijams, koja je u Netfliksovoj seriji "Kruna" igrala Kamillu Parker, govorila je o uznemirujućem iskustvu sa seta popularne serije "Prijatelji", prenosi Varajeti.
U najsavremenijem privatnom porodilištu u našoj zemlji, koje je deo vodećeg privatnog zdravstvenog sistema MediGroup, ovih dana na svet je došla i šesthiljadita beba.
Deseto izdanje ovog omiljenog festivala obilježeno je dupkom punim festivalskim dvoranama i fantastičnom energijom, a racionalna iracionalnost, predvidiva nepredvidivost i zapečatili su dojmove s ovogodišnjega tipično-netipičnog festivala.
Parliamentary Assembly of the Council of Europe, in the afternoon part of the session, adopted the recommendation for the reception of the so-called Kosovo to that international organization.
The powerful El Niño weather event, which together with climate change contributed to the global temperature rise to its maximum, is over, scientists say.
The weather change has reached Croatia. A strong wind started blowing from early morning in Zagreb, and the first consequences of worsening weather are already visible.
Serviseri klima na motornim vozilima masovno su počeli da sklanjaju klima stanice iz svojih autoservisa, a prestaju i da pružaju uslugu servisiranja klima.
Žena iz Kalifornije tužila je kompaniju Tesla, tvrdeći da je zbog greške u Modelu X njen dvogodišnji sin pokrenuo automobil i udario je dok je bila trudna.
Andrej Obradović, gej mladić koga su prema navodima nevladine organizacije zlostavljali policijski službenici, štrajkuje glađu i traži da oni budu kažnjeni.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a francuska vlada bi mogla da promeni ceremoniju otvaranja zbog bezbednosnih briga.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z u svetu veruje da se "otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji", rezultati su globalnog istraživanja. Kako je u Srbiji?.
Komentari 35
Pogledaj komentare