Rasizam i Drugi svetski rat: Francuska planira da ulice nazove po afričkim herojima

Francusko ministarstvo odbrane predstavilo je lokalnim vlastima spisak od 100 Afrikanaca koji su se borili za Francusku u Drugom svetskom ratu, tako da ulice i trgovi mogu dobiti naziv po njima.

Do preispitivanja kolonijalne prošlosti u Francuskoj došlo je pod uticajem antirasističkih protesta koji se nedeljama održavaju širom sveta pod sloganom Životi crnaca su važni.

Na spisku je mnogo senegalskih i severnoafričkih vojnika, ali nijedan od onih koji su dolazili s prostora francuske Indo-Kine.

Afrikanci su odigrali veliku ulogu u oslobađanju Francuske 1944. godine.

• Doktor heroj koji je nadmudrio nacističkog "kasapina iz Liona"
• Žena koja je svedočila bizarnom kraju francuskih kolaboracionista
• Zašto je 19. jun važan za Afroamerikance

Državna sekretarka francuskog ministarstva odbrane Ženeviv Darjusek, predstavljajući knjižicu od 210 stranica, rekla je da "imena, lica, životi ovih afričkih junaka moraju postati deo našeg života kao slobodnih građana, jer bez njih ne bismo bili slobodni".

Prošlog meseca uništena je statua Žana Batista Kolbera koji je u 17. veku propisao pravila za francuske kolonije.

Mnogi spomenici koji se dovode u vezu sa ropstvom i kolonijalizmom srušeni su ili uništeni u Evropi i Americi.

"Umesto obaranja, tražim od vas da gradite", rekla je gospođa Darjusek gradonačelnicima. "Umesto da brišete, molim vas da razmislite o pretvaranju naših javnih prostora u mesta za podučavanje."

Ona je izjavila da je "danas jako malo ulica nazvano ovim afričkim borcima, tako da je cilj izgradnja".

Rekla je da plakete treba da objasne ulogu afričkog ratnog heroja čije ime nosi ulica ili spomenik.

U januaru je u gradu Bandol na jugu Francuske centralni trg nazvan po pet afričkih vojnika koji su učestvovali u njegovom oslobađanju.

Afrikanci su bili meðu nemaèkim zarobljenicima 1940./Getty Images

Više od 400.000 Afrikanaca u Slobodnim francuskim snagama učestvovalo je u iskrcavanju saveznika na jugu Francuske u avgustu 1944. godine, u okviru operacije kodnog imena Dragun.

Učestvovali su i u teškim borbama za oslobađanje Tulona i Marseja.

Iskrcavanje je bilo presudno za proterivanje nacističkih nemačkih snaga sa juga, dok su ih Saveznici sa severa Francuske potiskivali na jug, pošto su sleteli u Normandiju u junu.

Nakon nacističke invazije na Francusku 1940. godine mnogi Afrikanci u francuskim kolonijama postali su dobrovoljci u Slobodnim francuskim snagama generala Šarla de Gola, mada su mnogi i mobilisani.

Oko 400.000 ih je došlo iz Alžira, Maroka i Tunisa, a više od 70.000 iz Senegala i drugih subsaharskih kolonija.

AFP

Na ceremoniji obeležavanja godišnjice operacije Dragun prošlog avgusta, predsednik Emanuel Makron pohvalio je Afrikance koji su činili više od 80 odsto francuskih kopnenih snaga.

"Ipak, ko se od nas danas seća njihovih imena, lica?" upitao je.

Sira Sila, poslanica koja se zalaže za priznanje doprinosa Afrikanaca u modernoj Francuskoj, pozdravila je vladinu inicijativu.

"Sviđalo se nama to ili ne, njihovi preci su učestvovali u oslobađanju Francuske. Istorija naše zemlje i istorija Afrike su povezane i hitno treba proširiti znanje o tome", rekla je ona. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk