I u dobru i u zlu: Porodica labudova sa Save čeka da se mama oporavi

Labudica sa porodicom - mužjakom i četiri mladunca - koja kruži Savom sa povređenim krilom, prizor je koji su tokom juna mogli da primete mnogi šetači na Savskom keju. "Povređena ženka je na našoj evidenciji od 6. juna i nije životno ugrožena", kažu iz JKP "Veterina Beograd" za BBC na srpskom.

Tik uz obalu, uz povremene izlaske na kopno i kratko plivanje, labudica uglavnom odmara van vode, dok je ostatak njene šestočlane porodice uvek u neposrednoj blizini.

• Štene progutalo štap, lekari mu operacijom spasili život
• Da li slepi miševi prenose korona virus
• Kako da bolje razumemo mačke i ono što žele da nam poruče

"Labudovi su monogamne životinje i žive u parovima. Inače se ne razdvajaju, pa se neće razdvojiti ni u ovoj situaciji, to je za njih potpuno normalno i očekivano ponašanje", kaže orintolog Zavoda za zaštitu prirode Ivan Medenica za BBC na srpskom.

Ostatak porodice uvek je u neposrednoj blizini povreðenog èlana/BBC/Jovana Georgievski

I u dobru i u zlu

Ljutita mama dvaput je izbegla hvatanje/JKP "Veterina Beograd"

Medenica podseća da labudovi, koji u proseku žive 20 godina, ceo život provode sa jednim partnerom.

Labudovi su u Srbiji zaštićena vrsta.

Toliko su vezani za svoje partnere, da ih čak i orintolozi prebrojavaju u parovima.

Prema poslednjim dostupnim podacima orintološke studije "Ptice Srbije: Procena veličine populacija i trendova ptica gnezdarica 2008-2013" u zemlji živi između 200 i 250 gnezdećih parova labudova.

Iz JKP "Veterina Beograd" kažu da je povređena labudica prvi put primećena na Zemunskom keju.

"Dvaput je pokušano hvatanje kako bi je pregledali, ali ona je oba puta pobegla u dubinu".

Osim toga, ističu iz "Veterine Beograd", razdvajanje se "ne preporučuje, jer bi moglo da ugrozi mladunce, pa i čitavu porodicu". Oni dodaju da labudica ne može da leti, ali da normalno plovi i može samostalno da se hrani.

Kažu da se njeno stanje redovno prati, a plan je da joj se ukaže pomoć kada mladunci budu malo stariji.

• Ugroženi gepardi na pobedničkim fotografijama
• Šta da radite ako vas napadnu vrane

"Tada bismo mogli da je, bezbedno po celu porodicu, smestimo u zoološki vrt na oporavak", kažu iz JKP "Veterina Beograd".

Porodica se premešta duž obale Save, a najčešće boravi između Brankovog mosta i Zemunskog keja.

U nedelju 28. juna, labudica je primećena na betonu ispod Brankovog mosta. "Labudovi često izlaze na kopno, jer pasu travu", objašnjava orintolog Ivan Medenica.

"Ptica je verovatno pokušala da pronađe hranu".

Prolaznici su fotografisali povređenu labudicu, koja se preteće oglašavala kada bi se neko približio. Pored toga, oglašavao bi se i partner iz vode. Mnogi su pozvali da prijave slučaj, kažu iz "Veterine Beograd" i dodaju da su samo tokom vikenda primili desetine poziva.

Šta da radite ukoliko sretnete povređenog labuda?

"Labudovi su vrlo teritorijalni i mogu da budu agresivni prema drugim pticama i ljudima, čak i kada su povređeni, a naročito kada imaju mladunce", kaže Medenica i dodaje da je agresivnost pojačana kada se izlegnu mladi.

Preporuka je da se ne približavate i ne provocirate pticu ni na koji način.

"Posebno je važno da se ptica ne uznemirava baš zato što ima povređeno krilo, jer labudovi mašu krilima kada štite teritoriju, a u ovom slučaju je potrebna imobilizacija i mirovanje - kao kada bi čovek polomio ruku", dodaje orintolog.

• Šta činiti kad nam u grad stignu neočekivane gošće - pčele
• Možete li da zamislite svet bez insekata

Medenica naglašava da labudovima i drugim gnezdećim pticama ne treba davati "hranu za ljude" - hleb, smoki, kokice i slično.

"Takva hrana sadrži aditive koji remete metaboličke procese kod ptica", ističe orintolog i dodaje da se mogu davati semenke, ali iz daljine, kako se ptica ne bi osetila ugroženo.

On preporučuje da se hrana ostavi malo dalje od ptice i dodaje da labudovi imaju odličan vid, te da će sigurno primetiti semenke koje im ostavite.

"Međutim, najbolje bi bilo da izbegavate kontakt sa povređenim pticama, jer nisu baš sposobne da beže, zbog čega prilazak doživljavaju kao stres".

Ovi mladunci osamostaliæe se tek oko druge godine života/BBC/Jovana Georgievski

Kako funkcionišu porodice labudova?

Medenica kaže da se, pred sezonu parenja, parovi labudova odvajaju od jata kako bi pronašli mesto za gnežđenje.

"Svaka porodica bira teritoriju za sebe, u već spojenim parovima, i odlazi na odabrano mesto", kaže orintolog. On dodaje da se "novospojeni parovi ponekad tuku sa drugim parovima, ali na kraju svi pronađu svoje mesto".

Sezona gnežđenja, koja je u toku, znači da se ptice brinu o jajima, a zatim i o mladima koji su se izlegli. Partnerska zajednica labudova je relativno trajna.

"Monogamija je manje-više doživotna, ali ako se plodnost ili sposobnost jednog od partnera da brani porodicu umanji, jedan od labudova može da napusti partnera i potraži sebi drugog", objašnjava orintolog.

O pačićima labudovi brinu oko dve kalendarske godine, pre nego što ih puste u samostalan život.

"Često se dešava da mladi labudovi ostanu u okviru porodice čak i kada majka i otac osnuju novo leglo", kaže Medenica.

Međutim, ako nema dovoljno hrane na određenoj teritoriji, mužjak i ženka će oterati poodrasle mladunce kako bi prehranili nove.

"Generalno, kod ptica ne postoji pojam porodice kao što bi to bilo sa ljudima", zaključuje orintolog.

Labudovi se relativno sporo razmnožavaju. Pare se jednom godišnje, a potrebne su oko četiri godine da jedinka dostigne punu fizičku i polnu zrelost. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk