I u Beogrdu sve više ljudi nosi maske/BBC/Vladimir Zivojinovic
Sve one koji ovih dana izađu na ulice Hongkongu, Seula ili Tokija bez maske, najverovatnije popreko gledaju.
Od početka epidemije korona virusa, neka mesta su uvela nošenje maski za sve građane, a svako ko je uhvaćen bez nje rizikuje da postane društveno izopšten.
Ali u mnogim drugim delovima sveta, od Srbije i SAD do Sidneja i Singapura, i dalje je savršeno prihvatljivo hodati unaokolo nepokrivenog lica.
To što neke zemlje uvode nošenje maske, dok ih druge odbacuju, nije samo pitanje direktive vlade i zdravstvenih saveta - radi se i o kulturi i istoriji. Ali, kako se pandemija bude pogoršavala, da li će se i to promeniti?
Ljudi koji nose maske za lice postali su uobièajen prizor na mnogim mestima u Aziji, ukljuèujuæi Kinu/AFP
Zvaničan stav prema maskama za lice
U Vuhanu i Guangžuu, kineske vlasti su saopštile da oni koji ne nose masku mogu da budu uhapšeni/AFP
Od početka izbijanja epidemije korona virusa, zvaničan savet Svetske zdravstvene organizacije bio je jasan. Samo dva tipa ljudi treba da nose maske: oni koji su bolesni i pokazuju simptome, i oni koji se staraju o ljudima za koje se sumnja da imaju korona virus.
Niko drugi ne mora da nosi maske za lice, a postoji nekoliko razloga za to.
Jedan je taj da se maska ne doživljava kao pouzdana zaštita, budući da aktuelno istraživanje pokazuje da se virus širi kapljicama i preko kontakta sa kontaminiranim površinama. Dakle, može da vas zaštiti, ali samo u određenim situacijama, kao kad se nalazite u blizini drugih ljudi gde bi neko zaražen mogao da kine ili se zakašlje blizu vašeg lica. Zbog toga eksperti kažu da je učestalo pranje ruku sapunom i vodom mnogo efikasnija mera.
Skidanje maske zahteva posebnu pažnju da ne bi došlo do kontaminacije ruku, a može i da vam unese lažni osećaj sigurnosti.
A opet, u nekim delovima Azije sada svi po automatizmu nose maske za lice - to se doživljava kao bezbednije i uviđavnije prema drugima.
U kopnenoj Kini, Hongkongu, Japanu, na Tajlandu i Tajvanu, pretpostavka je da svako može biti nosilac virusa, čak i zdravi. I zato, u duhu solidarnosti, morate da zaštite druge od sebe.
Neke od vlada ovih zemalja pozivaju sve građane da nose maske, a u nekim delovima Kine čak možete da budete uhapšeni i kažnjeni ukoliko je ne nosite.
U Indoneziji i na Filipinima, gde postoji sumnja da ima mnogo neprijavljenih slučajeva, većina ljudi u velikim gradovima počela je da nosi maske da bi zaštitila sebe od drugih.
U mnogim od ovih zemalja, nošenje maske je bila kulturološka norma i pre izbijanja epidemije korona virusa. To je čak postao modni detalj - u jednom trenutku su Helo Kiti maske bile hit na uličnim pijacama Hongkonga.
U Hongonkgu su i modni detalj/AFP
U Istočnoj Aziji, mnogi ljudi su navikli da nose maske kad su bolesni ili u sezoni polenske alergije, zato što se smatra nepristojnim da se otvoreno kija ili kašlje. Epidemija virusa Sarsa iz 2003. godine, koja je pogodila nekoliko zemalja u regionu, takođe je podvukla važnost nošenja maske, naročito u Hongkongu, gde je bilo mnogo smrtnih slučajeva od ovog virusa.
Dakle, jedna ključna razlika između ovih i zapadnih društava je u tome da su ona već ranije doživela zarazu - a uspomene na to još su sveže i bolne.
U Jugoistočnoj Aziji, naročito u gušće naseljenim gradovima, mnogi nose maske na ulicama prosto zbog zagađenja.
Ali to se nije primilo svuda u Aziji - u Singapuru vlada je pozvala javnost da ne nosi maske da bi bili sigurni da će biti dovoljno zaliha za zdravstvene radnike i većina ljudi hoda okolo bez njih. Postoji značajno poverenje javnosti u vladu, tako da su ljudi skloni da se pridržavaju takvih saveta.
Maska kao društveni podstrek
Može li nošenje maske da posluži kao svakodnevni podsetnik vama i drugima da bolje pazite na higijenu?/AFP
Neki tvrde da masovno nošenje maske, kao veoma vizuelni podsetnik opasnosti od virusa, može zapravo da posluži vama i drugima kao "podstrek na određenu vrstu ponašanja", za sveukupno bolju ličnu higijenu.
"Staviti na lice masku svaki dan pre nego što izađete napolje je kao ritual, a u tom ritualnom ponašanju osećate da morate da budete dostojni onoga što ta uniforma predstavlja, a to je higijenskije ponašanje, kao što je nedodirivanje lica ili izbegavanje prometnih mesta i socijalno distanciranje", kaže Donald Lo, bihevioralni ekonomista i profesor na Hongkonškom univerzitetu nauke i tehnologije.
Tu je i ideja da čak i sitnice mnogo znače u ratu koji je svet objavio virusu.
"Ne možemo da kažemo da su maske neefikasne, ali pretpostavljamo da imaju bar nekog efekta, zato što je to zaštita koju dajemo zdravstvenim radnicima", kaže Bendžamin Kauling, epidemiolog sa Hongkonškog univerziteta.
"Ako maske koristi mnogo ljudi u prometnim oblastima, mislim da to ima nekog efekta na javno širenje zaraze, a u ovom trenutku tražimo bilo koju malu meru kojom može da se smanji prenošenje - na kraju u zbiru to čini razliku."
Ali, ima i negativnih strana, naravno. Neka mesta kao što su Japan, Indonezija i Tajland trenutno se suočavaju sa nestašicom maski, a Južna Koreja je morala da uvede racionisanje maski.
Tajlandski premijer Prajut Èan-oèa nedavno je nosio pamuènu masku koja se slagala sa njegovim odelom/Reuters
Vlada bojazan da bi ljudi na kraju mogli da počnu ponovo da koriste iste maske - što je nehigijenski - koriste maske koje se prodaju na crno ili nose maske iz kućne radinosti, koje bi mogle da budu slabijeg kvaliteta i stoga praktično beskorisne.
Ljudi koji ne nose maske na tim mestima bili su stigmatizovani, do tačke da su izbacivani iz prodavnica i zgrada ili im se nije dozvoljavao ulaz.
U Hongkongu, neki tabloidi objavili su na naslovnicama slike zapadnjaka koji ne nose maske i okupljaju se u grupama u delu grada za noćni provod, i kritikovali iseljenike i turiste zato što ne preduzimaju dovoljno mera predostrožnosti.
Ali diskriminacija je u ovom slučaju dvosmerna.
U zemljama u kojima nošenje maski nije norma, kao što je na Zapadu, oni koji su nosili maske bili su ismevani ili čak maltretirani. Nije pomoglo ni to što su mnogi među tim koji su imali masku bili Azijci.
Ali ona društva koja zagovaraju nošenje maski možda su u pravu i eksperti sve više počinju da dovode u pitanje zvanični stav SZO-a.
I'm so tired of being harassed for wearing masks in the US. I wore a mask on my way to work today. One man walked up and coughed loudly at me. A few minutes later, another man aggressively approached me&asked: "r u a nurse?" I'm no nurse. I just know what's coming for all of us.
Kao prvo, sve je više dokaza da ima više "tihih nosilaca" ili zdravih ljudi sa virusom koji pokazuju malo ili nimalo simptoma nego što su eksperti isprava mislili.
U Kini se procenjuje da trećina svih pozitivnih slučajeva ne pokazuje nikakve simptome, prema strogo poverljivim podacima kineske vlade u koje je imao uvid Saut čajna morning post.
Na kruzeru "Dijamantska princeza", koji se ukotvio u Jokohami, oko polovine od više od 600 pozitivnih slučajeva nije imalo nikakve simptome.
Sličan odnos asimptomatičnih slučajeva prijavljen je i na Islandu, koji tvrdi da testira veću proporciju građana nego bilo gde drugde na svetu.
Prevladava uverenje da zato što ovi ljudi ne pokazuju simptome i nisu veoma zarazni. Ali neki sada i to dovode u pitanje. Možda se, kad bi svi nosili maske, ti tihi nosioci virusa ne bi pretvarali u prenosioce?
Nedavno objavljena studija slučajeva u Kini pokazala je da su "neevidentirani slučajevi zaraze" ili oni sa blagim simptomima ili bez njih bili u značajnoj meri zarazni i možda odgovorni za skoro 80 odsto pozitivnih slučajeva virusa.
To je, međutim, samo jedna studija i buduća istraživanja će nesumnjivo dodati nove nijanse opštoj slici.
Maska za lice je možda proizvod skorašnje istorije, prethodnog iskustva sa zarazama i kulturološke norme. Ali kako razmere ove pandemije budu rasle, zajedno sa novim dokazima i istraživanjem, naše ponašanje moglo bi ponovo da se promeni.
Dodatno izveštavanje: Helijer ČengPratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.
U ukrajinskom napadu na vojni aerodrom na Krimu u sredu ozbiljno su oštećena četiri lansera raketa, tri radarske stanice i druga oprema, saopštila je danas Ukrajinska vojna obaveštajna agencija.
Pevačica je otkrila da joj je bilo "previše udobno" u pidžami i trenerkama pošto je prošle godine dobila drugog sina, ali i da posle porođaja, moda postaje "najmanje važna".
Komentari 8
Pogledaj komentare