Korona virus i Srbija: Brige roditelja čija su deca u drugom mestu

Legenda kaže da je neko nekada uspeo da ubedi mamu da ima dovoljno hrane i da nije gladan.

Druga legenda kaže da je nekome to pošlo za rukom i usred pandemije korona virusa.

Ja svoju nisam lako ubedila, čak sam morala i da joj pošaljem sliku s punom ledarom hrane koju mi je baš ona poslala.

Pored najveće brige, zaraze korona virusom, ono što najviše muči rodtelje čija deca žive odvojeno od njih - bez obzira koliko ta deca imaju godina - jeste da ne ostanu gladna i da imaju svega što im treba.

• Korona virus: Kako da se zaštitite
• Korona virus i zabrinuti roditelji: Gde ćemo sa detetom, ako se mi razbolimo
• Korona virus: Šta kada stariji ne prihvataju savete

Ja sam Katarina, u junu punim 29 godina i poslednjih deset živim u Beogradu, 80 i kusur kilometara daleko od roditelja.

Pišem ovaj tekst u nedelju, a nedelje bih obično provodila kod kuće, u jednom selu u Šumadiji na čijoj je tabli na ulazu neko uz naziv napisao "kraj sveta".

Poželela sam mnogo puta poslednjih dana da pobegnem na taj kraj sveta - pre svega, zbog samoće u samoizolaciji u četiri zida stančića u Beogradu.

Ali i zbog toga što, valjda, korona neće stići na kraj sveta.

Ipak, u subotu su u Smederevskoj Palanci, kojoj pripada i moje selo, potvrđeni prvi slučajevi virusa.

Od izbijanja epidemije virusa korona, odlučila sam da, bez obzira na to što i tamo ima interneta i mogu nesmetano da radim - a i u dvorište mogu i tokom policijskog časa - ipak ostanem u ova četiri zida u kojima su poslagana i ova slova pred vama.

Bez obzira na uporne molbe roditelja da dođem, da će njima biti lakše da im budem "na oku", da će me izolovati ako treba, donela sam, po meni, sasvim logičnu odluku - da ne idem.

U početku su to progutali i prihvatili, ali kako strah raste i situacija se pogoršava, sledi sve više poziva i pitanja što ipak ne dođem.

Glavne brige su brojnije - da se ne zarazim, da li imam šta da jedem, da li sam ipak napravila nekakve zalihe, šta ako mi ne bude dobro, a u toku je policijski čas, ko će mi pomoći, pošto, kao što već rekoh, živim sama.

Redovi ispred prodavnica i polupuni rafovi, ali i slike opustošenih radnji širom sveta, mnoge naše roditelje podsetile su na devedesete, kojih se mi, njihova deca, ne sećamo baš previše na isti način.

Za naše roditelje, čekanje, pa makar i na dva metra udaljenosti i uz pune rafove, jednako je redovima u kojima su čekali da kupe mleko i hleb, podseća ih na nestašicu i ratove, pa otud i sad strah da će se nešto slično dogoditi i sada.

BBC

Koliko je situacija alarmantna, shvatila sam i kada je tata počeo svakodnevno da me zove i pita imam li šta da jedem i hoću li ipak da dođem kući, da li treba da mi donesu nešto od kuće do vrata, da ne ulaze.

Najava da bi Beograd mogao da bude izolovan, u prvi mah ih je dodatno uplašila, ali sada su se malo smirili.

Ne znamo i dalje da li će se to dogoditi, ali ono što ja sigurno znam je da me moj "kraj sveta" neće skoro videti.

Jer, ne bih da patetišem, ali tamo su oni koje volim, pa ne bih da im odnesem nešto što ne treba.

• Korona virus: Kako se bore lokalne samouprave u Srbiji
• Valjevo: Kako teče život u jednom od žarišta korona virusa u Srbiji

I roditelji 25-godišnje Milice Marković strahuju od potpunog zatvaranja Beograda.

"Plaše se da ga ne zatvore na mesec dana, nikada mi to nisu rekli direktno, ali mislim da se plaše da nas ne vide toliko dugo", kaže Milica.

"Kod kuće bi oni kuvali, spremali, ima hrane, ima svega, svako ima svoju sobu, svako može da bude izolovan ako treba", kaže ona.

I Milica je odlučila da ostane u Beogradu. Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:

Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566

Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.

"Nije strašno i ako odeš na Sajam, ima i tamo interneta"

I moja redakcijska koleginica Jovana Georgievski ovih dana slaže slova u četiri zida svog stana u Beogradu, a njeni roditelji nisu negodovali kada je pre dva vikenda otkazala dolazak u Pirot.

"Od kada je uvedena zabrana izlaska za starije od 65 godina, oni samo svojim roditeljima parkiraju namirnice ispred vrata i zovu ih telefonom.

"Prijatno sam iznenađena koliko su pribrani, s obzirom na to da često mislim kako drame oko sitnica", kaže Jovana.

Ipak, bez obzira što se roditelji trude da je smiruju iako se ne žali, baš joj to pokazuje da su uznemireni.

"Te sve će biti u redu, te biće svega u prodavnici, nije strašno ako se razboliš pa te pošalju na Sajam biće tamo interneta...

"Pošto me teše, znam da ih baš te stvari zabrinjavaju", kaže Jovana.

Hale Beogradskog sajma postale su privremena bolnica za pacijente s registrovanim korona virusom slabijeg intenziteta.

I Jovaninoj, kao i mojoj mami, vraćaju se slike devedesetih.

"Pre nekoliko dana mi je čak govorila da se ne sekiram ako bude restrikcija struje, to smo već preživeli, da kupim brašno i takve stvari.

"Onda ja nju moram da vratim u realnost da nisu devedesete. Utisak mi je da je ta slika devedesetih dosta rasprostranjen, što je logično jer je to kolektivna trauma koja izlazi na površinu u ovakvim trenucima", kaže Jovana.

Misli da se njeni roditelji više boje novih devedesetih nego korone - "ne zato što ne razumeju da se neće ponoviti devedesete, više na nivou nekakve automatske emocionalne reakcije".

"To je tako i u drugim zemljama bivše Jugoslavije - pisac Faruk Šehić je nedavno napisao kolumnu u kojoj kaže kako podsvesno čeka da počne opsada Sarajeva, a ona nikako da počne.

"Mislim da je ovo trenutak da kao društvo razmislimo o prevazilaženju tih trauma, a korona će da prođe za 78 dana, koji dan gore-dole", kaže Jovana.

"Čujemo se nekoliko puta dnevno i učestvujemo u svakoj aktivnosti jedna drugoj"

Dok Vanja Tadić nedelju provodi u Beogradu, njena 73-godišnja mama je sama u Čačku.

"Odlučile smo da i u ovim trenucima ostanemo razdvojene, jer je tako najbolje", priča Vanja.

Odluka nije lako pala ni jednoj, ni drugoj, dodaje, ali s obzirom na prirodu njenog posla i sa koliko je ljudi bila u kontaktu pre saznanja o epidemije, misli da je pametna.

"Dan u izolaciji najpre mi počinje razgovorom sa mamom - kako ćemo provesti dan, šta kuvamo, koje vežbe radimo i koji deo stana sređujemo taj dan. Čujemo se nekoliko puta dnevno i učestvujemo u svakoj aktivnosti jedna drugoj", kaže Vanja.

Na početku je sve bilo jako teško, ali sada je lakše i gura se dan po dan.

"Trenuci padanja u ovoj situaciji potpuno su, valjda, prirodni i njih rešavamo dugim razgovorima, smehom i ne-korona pričama.

"Sve u svemu, nekako plivamo u ovim okolnostima i postali smo organizovana onlajn porodica", kaže Vanja. Mnogi odnosi ovih dana osuđeni su na taj onlajn svet.

Upravo mi je na Vajber stigao zumbul od četrnaestomesečne Mile iz dvorišta "na kraju sveta", a u planu je i onlajn nedeljni ručak.

BBC

Korona virus stigao je u gotove sve delove planete, a približio se i mom "kraju sveta".

Registrovan je u 177 zemalja, kod više od 720.000 ljudi.

Od posledica virusa do sada je umrlo više od 34.000, a više od 152.000 se oporavilo.

U Srbiji, virus je registrovan kod 741 ljudi, a umrlo je 13 zaraženih.

Mislite o tome i ostanite kod kuće. Vikendom ionako policijski čas počinje već u tri.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji progres
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk