Ni miris, ni ukus, ali može da pomogne: Mikroalge kao superhrana budućnosti

Istraživanje tržišta nam govori da je mnogo ljudi spremno da plati višu cenu kako bi jela superhranu. Ali da li biste baš jeli jezersku skramu?

Ništa ne brinite, nećete morati sami da je skupljate sa površine vode. Veća je verovatnoća da će vam je poslužiti kao drečavo zeleni kolačić ili čak kao smuti - doduše neočekivano jarko plave boje.

Pre nego što naberete nos, razmislite o ovome - očekuje se da broj ljudi na Zemlji dostigne osam milijardi stanovnika do 2023. godine (podaci UN-a).

Ali skorašnje studije ukazuju na to da naš trenutni sistem može da nahrani samo stanovništvo od 3,4 milijarde ljudi pre nego što se naruše ključna ograničenja planete.

I tu sad nastupa skromna jezerska skrama. Može li svet mikroalgi i cijanobakterija da pomogne da se nahrani sve veće stanovništvo sveta ili je ovo samo još jedna prolazna pomama kad je u pitanju hrana?

• Superhrana koja produžava život
• Kako da dobijete dovoljno gvožđa u ishrani?
• Nadmetanja u jelu: "Moj 'grešni' obrok je burger od pet kilograma“

Ali prvo ono najvažnije:

Šta su mikroalge i cijanobakterije? Upoznajte hlorelu i spirulinu

Getty Images

Mikroalge su jednoćelijski mikroorganizmi koji žive u slanoj ili slatkoj vodi i energiju dobijaju kroz fotosintezu - proces preko kog biljke i drugi organizmi pretvaraju svetlo u energiju kako bi se snabdeli životnim gorivom.

Cijanobakterija, iliti Cijanofita, takođe je morska i fotosintetička.

Iako su strukturalno iste, mikroalge su složenije od cijanobakterija i na različit način vrše fotosintezu.

Postoji ogroman dijapazon mikroalgi na svetu, ali hlorela i biomasa cijanobakterije poznata kao spirulina dve su najčešće proizvedene i korišćene kao suplementi hrani.

Senzacija na Instagramu

Fenomen društvenih mreža/Getty Images

Pre nekoliko godina, #spirulina je postala senzacija na društvenim mrežama.

Milioni su delili slike "smutija sirena" i "okeanskih zdela" obojenih u raskošno jarko cijan plavo spirulininim prirodnim pigmentom.

Za neke nezemaljska boja možda je ukazivala na zdravlje - odjednom je to postala nova superhrana.

Spirulina i hlorela u tabletama i prašku reklamirane su kao pune vitamina i minerala, gvožđa i proteina.

U Jeotaun kičenu blizu Padingtona u Londonu, spirulina i hlorela ključni su sastojci pri kuvanju.

• Popili vino od 5.000 evra, a platili samo 350
• Norveška ministarka zdravlja: Ljudi, pijte i pušite koliko hoćete

Tamo možete da probate zeleni spirulina paleo kolač, sladoled od spiruline bez mlečnih proizvoda, zelene spirulina energetske kuglice i plavi spirulina čizkejk.

A sve to samo kao predjelo.

Ali profesorka Alison Smit, šefica Katedre za nauku biljaka na Univerzitetu u Kembridžu i jedna od vodećih naučnica za alge na svetu, objašnjava kako je jedenje algi tradicija koja je postojala mnogo pre Instagrama:

"Ljudi jedu plavo-zelene alge već dugo vremena. Postoje izveštaji stari nekoliko stotina godina o ljudima u Južnoj Americi koji su izvlačili spirulinu iz jezera kao dodatak ishrani."

Koje su, dakle, prednosti?

"Ljudi jedu plavo-zelene alge veæ dugo vremena. Postoje izveštaji stari nekoliko stotina godina o ljudima u Južnoj Americi koji su izvlaèili spirulinu iz jezera kao dodatak ishrani."/Getty Images

Visoki proteinski sadržaj čini mikroalge uzbudljivom veganskom alternativom mesu.

Trenutno se obično dodaje hrani u maloj meri, više kao štos koji hranu čini zdravijom.

Ali Endrju Spajser, generalni direktor Aldžinuitija, želi da koristi hlorelu vulgaris da zameni jaje u jelima kao što su kolači i pasta.

Spirulina čak može da se koristi za pravljenje majoneza, zato što funkcioniše kao belance.

Kad ga izmutite, ona se otvori i ima sposobnost da spoji dve tečnosti koje se inače ne bi pomešale.

Koje su loše strane?

Izgeld je bolji od mirisa/Getty Images

"Najlakši način da ih opišete je kad stojite u luci i nanjušite pomešani miris ribe i gvožđa ili metala", kaže kuvar Sajmon Perez.

I boja predstavlja problem: kad ljudima date zelenu veknu hleba, većina to ne želi da jede.

Uz sve to, postoji kontroverza oko pravih zdravstvenih prednosti mikroalgi.

I spirulina i hlorela su obilate proteinima, ali tvrdnje da su nutritivni odgovor na sve naše probleme nisu široko prihvaćene u nauci.

"Spirulina se po težini praktično sastoji od između 55 i 70 odsto proteina i zaista ima bolji profil amino-kiselina od druge biljne hrane", kaže nutricionistkinja Rianon Lambert, "ali to ne znači da je bolja od životinjskog proteina koji možemo da jedemo."

Mikroalge zaista sadrže Omegu 3 - masnu kiselinu - tako da je ta tvrdnja istinita, ali je ona biljnog izvora poznatog kao DHA (dokosaheksanoična kiselina).

• Jedno jaje dnevno za bolje zdravlje
• Ishrana uzrok jedne od pet smrti u svetu

Iako je veoma zdrava, manje nam je biodostupna i pristupačna nego Omega 3 koju nalazimo u ribi.

Isto važi i za vitamin B12 iz mikroalgi, mikronutrijent koji nam je svima potreban za energetski metabolizam i naš nervni sistem.

"Problem sa spirulinom koja se hvali visokim sadržajem komponente B12 je da ona zapravo ne funkcioniše", kađe Rianon.

"Jeste, sadrži neku količinu B12, ali on nije biodostupan telu."

Ne možemo da ga svarimo i koristimo kao B12 koji dobijamo iz drugih izvora.

Jesu li mikroalge hrana budućnosti?

Da li je ovo vaš buduæi obrok?/Getty Images

Uprkos lošim stranama, uključujući sumnjiva svojstva superhrane, mikroalge zaista nude neke ogromne prednosti.

Kako se populacija bude povećavala, a zemljište dostupno za zemljoradnju bude postajalo tesno, moramo da pronađemo nove načine da povećamo produktivnost.

Za razliku od drugih izvora proteina, mikroalge ne zahtevaju poljoprivredno zemljište visokog kvaliteta.

"Mikroalge i spirulina mogu da se uzgoje na svakakvim mestima. U vodi, u okeanima, u jezerima, u barama, i tako dalje. Čak i na vašem tremu i na snegu", kaže Alison Smit.

To znači da možemo ove organizme da uzgojimo u gradovima.

Mikroalge mogu da se uzgoje čak i u svemiru - i mogu da se koriste da nahrane astronaute na dugim misijama do Marsa.

Načiniti jezersku skramu ukusnijom

Budimo iskreni, ovo bi mogla biti teška prodaja/Getty Images

Dakle, jedenje algi je zgodno, ali ne i sasvim privlačno za mnoge od nas.

Ali možda postoji rešenje za tu obeshrabrujuću boju i miris.

U Aldžinuitiju pokušavaju da uklone te prepreke razvijajući čitav spektar algi iz kojih je odstranjen hlorofil - tako stvarajući sastojak koji umesto toga ima neutralne, suptilne boje i ukus.

• Pečurke mogu da zaštite mozak
• Super hrana budućnosti: Pet jela koja su dobra za vas i za planetu
• "Postao sam kuvar zbog Džejmija Olivera“

"Pokušavamo da uvedemo u ishranu veganski izvor proteina koji je relevantan i pravovremen i koji može da ide u mnogo vrsta jela", kaže direktor Endrju.

"Vreme je da se razmotre nove mogućnosti ishrane i novi načini za upotrebu hrane umesto da se samo trudimo da se slično zamenimo sličnim."

Jesu li mikroalge hrana budućnosti? To bi moglo da zavisi od nas - je li neko raspoložen za plave kolačiće? Ovaj članak adaptiran je iz "Emisije o hrani" sa BBC Radio 4, koju je originalno vodila Šila Dilon. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk