Praæenje nastave od kuæe u Srbiji je krenulo 17. marta/BBC
Prvi razred sam završio davno - tada je Liverpul poslednji put osvojio titulu prvaka Engleske u fudbalu, Zapadna i Istočna Nemačka su se ujedinile, a pesma Šinejd O'Konor Nothing compares to you dominirala je na top listama širom Evrope.
Tri decenije kasnije, zahvaljujući pandemiji korona virusa, ponovo sam se našao u đačkoj klupi za prvake, doduše, sa sedmogodišnjom ćerkom.
U redu, od mog prvog prvog razreda, svet se drastično promenilo, u politici, fudbalu, muzici, svemu.
Ali neke stvari ipak su ostale iste, pa je tako 4+3 i dalje sedam, a prvo slovo azbuke i dalje je A.
Doduše, teško da sam pre nekoliko decenija mogao da zamislim da mi škola i nastavnici na ovakav način uđu u kuću, pravo u dnevnu sobu.
Prvog dana kada su počeli časovi na daljinu, Dori, mojoj sedmogodišnjoj ćerki, nije baš bilo najjasnije o čemu se radi, ali je veoma brzo ušla u štos.
Nije, ruku na srce, bilo baš ni tako teško - počeli smo od onog najosnovnijeg - ponavljanja slova azbuke i sabiranja jednocifrenih brojeva.
Prvi časovi su proleteli - traju samo po pola sata, a kako mi reče ćerka, nedostajalo joj da po završetku čuje - zvonce.
Sledeći dan smo rešili i taj problem i pustili zvuk školskog zvona sa Jutjuba. Uostalom - svako ko je išao u školu seća se da verovatno ne postoji lepši zvuk od onog za kraj časa.
Novi dan - novi zadatak bio je pred nama - rebusi.
"Malo su teški, ali su mi zanimljivi. Navići ću se", kaže mi ćerka dok gledajući u televizor pokušava da shvati koje tu slovo sad treba izbaciti i kakvi su to crteži.
I dok ona pokušava da reši zadatke, moj utisak su nastavnice koje su se, čini mi se, uglavnom dobro snašle s obzirom da su prvi put u ovoj situaciji.
A pretpostavljam da nisu imale ni previše vremena za snimanje ovakve vrste nastave, tako da su neke greške uspešno brisale improvizacijom.
"Meni je najzanimljivije kad pišemo pisana slova, zato što to zaista volim da pišem. A i lepše izgledaju nego štampana", kaže mi Dora posle trećeg dana kućnog školovanja.
Pošto se potpuno navikla, počela je da gleda i časove za drugi, treći i četvrti razred, samo je "malo teže ono sabiranje dvocifrenih brojeva".
"Tata, ovo je sve malo drugačije. Čudno je, ali mi se sviđa, mogli bismo češće ovako da imamo časove", dobacila mi je uz osmeh dok joj društvo pravila mlađa, četvorogodišnja sestra.
A onda se vratila matematičkim problemima - onim koje najviše voli - "sabiranju sa zagradama i tekstualnim zadacima".
Matematika mi nikad nije baš išla, a kako razredi budu viši, zadaci će biti teži.
Srećom, tu je mama koja ionako odrađuje najteži i najveći deo posla kada je u pitanju škola.
Kratka šetnja je bila "veliki odmor" u prvim danima onlajn nastave/BBC
Novi dan - novi zadatak/BBC
Škola, vanredno stanje i bombardovanje
Ovo nije prvo vanredno stanje i prekid školske godine koje sam doživeo.
Tog 24. marta 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje, proglašeno je ratno stanje i školska godina se završila rano, kao nikada pre.
Još se sećam sunčanog popodneva i pustih ulica koje vode ka Brankovom mostu i Novom Beogradu - to mi je bila standardna ruta na putu od škole do kuće.
Zabrinuti razredni starešina u Prvoj beogradskoj gimnaziji nam je ozbiljnim glasom rekao da idemo kući.
Tada nije bilo nikakvih časova preko televizije, o internetu je izlišno bilo i govoriti.
Ono što pamtim i danas je da sam prvih mesec dana bombardovanja vežbao matematiku zbog opasnosti od padanja na popravni koja se kasnije ispostavila kao neosnovana.
Bombardovanje je zvanično okončano 10. juna, a krajem tog meseca podeljena su nam svedočanstva i niko nije pao na popravni.
Novi dan - novi zadatak/BBC
Šta kažu nastavnice?
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - jak na reèima, ponekad i na delu/Ministarstvo prosvete
Televizijske časove matematike prvacima drži nastavnica Marija Trujkić. Kaže da je na početku imala tremu, ali da je sve manja kako dani prolaze.
"Čudno mi je bilo da se obraćam deci koja nisu tu. Tek posle sedmog dana snimanja osetila sam se prijatno - nisam videla kameru nego decu sa kojom razgovaram", kaže Trujkić koja radi u beogradskoj Osnovnoj školi Mladost.
"Nisam baš znala u šta ulazim. Koleginica je imala spremnu prezentaciju za svoj čas, ja sam to pogledala i malo izmenila. Pre početka sam dobila samo par saveta, tipa kako mogu da se obučem i da gledam u kameru."
Svesna je da je bilo i određenih grešaka na početku, ali kaže svi su sad ušli u štos.
"Komentari su bili pozitivni, mada sam se pomalo pribojavala,a provuče se neka greška. Ali može da se ispravi u montaži", navodi i ističe da oseća podršku kolega, kao i većine roditelja.
Gordana Ilić, učiteljica u Osnovnoj školi Vlada Aksentijević u Beogradu, kaže da se divi kolegama koji su se usudili da stanu ispred kamera i drže čas.
"Naravno da se greške potkradaju, ali ne smemo potcenjivati njihov trud i želju da pomognemo deci u ovoj situaciji", ističe ona.
Ilić navodi da mnogi nastavnici televizijske časove dopunjavaju zadacima koje šalju preko Vajbera i mejlova.
"Imamo sreće što smo 'mali' i imamo vremena sve da nadoknadimo. Najviše mi nedostaje direktan odnos sa đacima i naše druženje", kaže.
Marija Trujkić smatra da ovakav vid nastave i u budućnosti može da bude koristan i apeluje na strpljenje u trenutnoj situaciji.
"Imate, roditelje i decu koji su odgovorni i one koje nisu. Doći će sve na svoje, pa preživeli smo i bombardovanje i deca su i posle toga išla u školu."
Kakva su iskustva drugih roditelja i dece?
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - jak na reèima, ponekad i na delu/Ministarstvo prosvete
Danijela Luković iz Beograda, majka osmakinje Jane i trećaka Bogdana, kaže da je bila znatiželjna da vidi kako će izgledati nastava.
Priznaje i da je donekle strahovala da će morati sama da preuzme taj deo posla.
"Međutim, dopalo mi se jako, vidi se da se učiteljice trude i da vode računa o tome da lekcije budu i zanimljive za slušanje i gledanje i da drže pažnju", kaže Luković za BBC na srpskom.
Nije imala problem da natera decu da pažljivo prate TV nastavu.
"Doduše, dan pre sam odslušala sijaset pitanja, poput - mogu li u pidžami ili moram da se obučem, ili - da li mene učiteljica može da vidi"
"Ali kada je osvanulo jutro, moj trećak se obukao, seo i pažljivo slušao gradivo. Njima je to blisko, već gledaju Jutjubere. Sad su učiteljice postale neka vrsta Jutjubera."
Lidija Dimitrijević, majka prvaka Save iz Niša, ističe da je dobra stvar što postoji mogućnost premotavanja, đak ne mora da ustaje baš u osam da bi pratio nastavu.
To ga, međutim, ne sprečava da vrlo predano sluša časove.
"Plan i program se ne poklapa sa onim koji je dala učiteljica i dokle su stigli pre vanrednog stanja. Na RTS-u već sabiraju do 20, a u školi tek uče dvocifrene brojeve.", kaže Dimitrijević za BBC na srpskom.
Učiteljica zadaje naknadne domaće zadatke po njenom planu i programu i šalje na Vajber grupu roditeljima, dodaje ona.
"Kada to odrade, instaliraće na kompjuterima Vajber, kako bi učiteljica slala poruke direktno, a učenici sami mogli da pročitaju", objašnjava Dimitrijević.
Danijela Luković navodi da je njen sin, učenik trećeg razreda - oduševljen novim vidom nastave.
"Sviđa mu se kako učiteljica predaje, čak se javlja i diže dva prsta da odgovori, razgovara sa njom... Dopada mu se i što koriste elektronsku tablu", kaže ona.
"A tinejdžerka kaže da joj je lako, da su sve već radili, ali i da je korisno zbog prijemnog koji je čeka", dodaje.
A da li je probala da reši neki od zadataka?
"One za treći razred rešavam ko od šale. Gradivu osmog razreda ne prilazim, naročito prirodnim naukama. Šalu na stranu, imam veliku sreću da je moja osmakinja samostalna", uz osmeh ističe Luković.
"Moram da priznam da mi je i drago što sam mogla da budem uz njih, i da gledam kako prolaze kroz to novo iskustvo", kaže.
Šta kažu u ministarstvu prosvete?
Nastava osnovnih predmeta za emituje se na kanalu RTS 3, a za srednjoškolce na RTS Planeta.
Kada je počeo ovaj vid nastave, ministar Mladen Šarčević je kazao da će biti još već odgovornost na roditeljima.
"Sada su oni naši pomoćni nastavnici koji moraju da isprate ceo proces i ako su odgovorni, a upućeni su sad jedni na druge, pošto su mnogi poslodavci dopustili da rade od kuće, mi ćemo imati mnoge mehanizme na osnovu kojih ćemo ocenjivati rad od kuće", rekao je Šarčević za list Danas.
Od prvog do četvrtog razreda osnovne škole drže se onlajn časoovi matematika, srpski i svet oko nas.
Peti razred ima matemetiku, srpski, biologiju, istoriju i geografiju. Šestaci uz to imaju i fiziku, a sedmi i osmi razred fiziku i hemiju.
Srednje škole od osnovnih predmeta imaju onlajn matematiku, srpski, fiziku, hemiju, biologiju, istoriju i geografiju.
Uz redovnu nastavu, nastavnici mogu da organizuju i dodatna predavanja putem Jutjuba ili Vajbera, koja bi im omogućila veću interakciju sa đacima.
Ima i primedbi: Pohvale za Milana Nedića
"Najvažnija osoba na teritoriji Srbije", "čuveni general iz Prvog svetskog rata", "poznati heroj" i "veoma bitna nacionalna figura".
Ovim rečima je nastavnik istorije Milojko Hadžić opisao Milana Nedića, predsednika vlade u Srbiji tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u lekciji o Aprilskom ratu za učenike osmog razreda.
Predavanje je prikazano na kanalu RTS3 u okviru digitalne nastave koja se odvija tokom epidemije korona virusa.
"Više puta je odbio ponuđenu čast, međutim čuvši za zlodela koja se čine u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, misleći da će moći da pomogne, bar koliko toliko, Milan Nedić je 29. avgusta 1941. godine prihvatio da formira Vladu nacionalnog spasa iako je verovatno znao da bilo kakva takva saradnja sa okupatorom neminovno vodi takođe njegovoj propasti", ispričao je nastavnik.
Nedić je "nagovarao narod da se ne buni zbog nemačke uredbe da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 taoca", misleći da je to "čisto gubljenje srpskog nacionalnog tela", čulo se kasnije.
Ovakav način predavanja prvo je izazvao reakcije na društvenim mrežama, zatim roditelja i struke, a potom i ministra prosvete.
Šarčević je u izjavi za Blic rekao da nastavnik više neće učestvovati u digitalnoj nastavi.
"Činjenica da više neće učestvovati u projektu dovoljan je signal i govori šta je dozvoljeno, a šta ne", izjavio je ministar Šarčević za Blic.
Dodao je da se "nastavnik slepo držao udžbenika" i da je predavanje trebalo da "upotpuni mračnom stranom i činjenicom zašto Nedić do danas nije rehabilitovan".
Istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović je za portal Nova S izjavila da već 17 godina upozorava kolege da je došlo do potpune revizije istorije i rehabilitacije kolaboracionista iz Drugog svetskog rata u udžbenicima istorije.
"To se desilo prvo u udžbenicima za osmi razred za školsku 2003. godinu, jer se, u skladu s ideologijom koja je pobedila 5. oktobra, trebalo obračunati sa socijalističkim režimom i na području sećanja, pa i tumačenja Drugog svetskog rata.
"To je bilo važno jer je taj rat bio osnivački mit prethodnog režima, pa je bilo potrebno naći svoje ,ideološke očeve' na suprotnoj strani", navela je Stojanović za portal Nova S.
Direktor Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja Zlatko Grušanović, institucije koja se između ostalog, bavi standardom kvaliteta udžbenika, rekao je za Blic da se važeći program za osmi razred realizuje od školske 2010/2011. godine, te da je tada u udžbenicima "odgovarajući prostor pripao generalu Nediću".
"U njima se o Nedićevoj ulozi govori objektivno jer, nakon demokratskih promena 2000. godine, kod nas više nema ideološki isključivih udžbenika istorije", rekao je on.
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Milan Ristović, koji je tokom rehabilitacionog procesa Milana Nedića dao iskaz pred sudom, kaže da "problem kolaboracije zahteva oprezno i složeno rešenje" u skladu sa uzrastom kome se predaje.
"Ne možete da ne spomenete ništa od onoga šta je druga strana uradila, ne možete da dajete umivenu sliku Nedićevog žrtvovanja, ne možete da ne govorite i o ideološkoj i vojnoj saradnji, o učešću u progonima i ubijanju političkih i ideoloških protivnika, da ne spomenete holokaust", rekao je za Blic.
Viši sud u Beogradu je posle tri godine postupka - u julu 2018. odbio zahtev za Nedićevu rehabilitaciju.
Ima i primedbi: Pohvale za Milana Nedića
"Najvažnija osoba na teritoriji Srbije", "čuveni general iz Prvog svetskog rata", "poznati heroj" i "veoma bitna nacionalna figura".
Ovim rečima je nastavnik istorije Milojko Hadžić opisao Milana Nedića, predsednika vlade u Srbiji tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u lekciji o Aprilskom ratu za učenike osmog razreda.
Predavanje je prikazano na kanalu RTS3 u okviru digitalne nastave koja se odvija tokom epidemije korona virusa.
"Više puta je odbio ponuđenu čast, međutim čuvši za zlodela koja se čine u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, misleći da će moći da pomogne, bar koliko toliko, Milan Nedić je 29. avgusta 1941. godine prihvatio da formira Vladu nacionalnog spasa iako je verovatno znao da bilo kakva takva saradnja sa okupatorom neminovno vodi takođe njegovoj propasti", ispričao je nastavnik.
Nedić je "nagovarao narod da se ne buni zbog nemačke uredbe da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 taoca", misleći da je to "čisto gubljenje srpskog nacionalnog tela", čulo se kasnije.
Ovakav način predavanja prvo je izazvao reakcije na društvenim mrežama, zatim roditelja i struke, a potom i ministra prosvete.
Šarčević je u izjavi za Blic rekao da nastavnik više neće učestvovati u digitalnoj nastavi.
"Činjenica da više neće učestvovati u projektu dovoljan je signal i govori šta je dozvoljeno, a šta ne", izjavio je ministar Šarčević za Blic.
Dodao je da se "nastavnik slepo držao udžbenika" i da je predavanje trebalo da "upotpuni mračnom stranom i činjenicom zašto Nedić do danas nije rehabilitovan".
Istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović je za portal Nova S izjavila da već 17 godina upozorava kolege da je došlo do potpune revizije istorije i rehabilitacije kolaboracionista iz Drugog svetskog rata u udžbenicima istorije.
"To se desilo prvo u udžbenicima za osmi razred za školsku 2003. godinu, jer se, u skladu s ideologijom koja je pobedila 5. oktobra, trebalo obračunati sa socijalističkim režimom i na području sećanja, pa i tumačenja Drugog svetskog rata.
"To je bilo važno jer je taj rat bio osnivački mit prethodnog režima, pa je bilo potrebno naći svoje ,ideološke očeve' na suprotnoj strani", navela je Stojanović za portal Nova S.
Direktor Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja Zlatko Grušanović, institucije koja se između ostalog, bavi standardom kvaliteta udžbenika, rekao je za Blic da se važeći program za osmi razred realizuje od školske 2010/2011. godine, te da je tada u udžbenicima "odgovarajući prostor pripao generalu Nediću".
"U njima se o Nedićevoj ulozi govori objektivno jer, nakon demokratskih promena 2000. godine, kod nas više nema ideološki isključivih udžbenika istorije", rekao je on.
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Milan Ristović, koji je tokom rehabilitacionog procesa Milana Nedića dao iskaz pred sudom, kaže da "problem kolaboracije zahteva oprezno i složeno rešenje" u skladu sa uzrastom kome se predaje.
"Ne možete da ne spomenete ništa od onoga šta je druga strana uradila, ne možete da dajete umivenu sliku Nedićevog žrtvovanja, ne možete da ne govorite i o ideološkoj i vojnoj saradnji, o učešću u progonima i ubijanju političkih i ideoloških protivnika, da ne spomenete holokaust", rekao je za Blic.
Viši sud u Beogradu je posle tri godine postupka - u julu 2018. odbio zahtev za Nedićevu rehabilitaciju.
Kakva je situacija u regionu?
U Hrvatskoj je ovakva nastava počela 16. marta, a na trećem kanalu državne televizije HRT emituju se časovi za prva četiri razreda osnovne škole.
Za učenike viših razreda osnovnih škola i srednjih škola nastava se obavlja putem interneta.
Taj oblik nastave ide preko komunikacijskog sistema i platformi koje su pre pandemije uspostavljene u školama.
U Bosni i Hercegovini, u osnovnim i srednjim školama u Kantonu Sarajevo sredinom marta je počela onlajn nastava u osnovnim i srednjim školama.
Nastava televizijskim putem u Republici Srpskoj počela je 17. marta, a dva dana ranije su se na internet platforme i male ekrane prebacili i učenici u Crnoj Gori.
Kakva je situacija u regionu?
U Hrvatskoj je ovakva nastava počela 16. marta, a na trećem kanalu državne televizije HRT emituju se časovi za prva četiri razreda osnovne škole.
Za učenike viših razreda osnovnih škola i srednjih škola nastava se obavlja putem interneta.
Taj oblik nastave ide preko komunikacijskog sistema i platformi koje su pre pandemije uspostavljene u školama.
U Bosni i Hercegovini, u osnovnim i srednjim školama u Kantonu Sarajevo sredinom marta je počela onlajn nastava u osnovnim i srednjim školama.
Nastava televizijskim putem u Republici Srpskoj počela je 17. marta, a dva dana ranije su se na internet platforme i male ekrane prebacili i učenici u Crnoj Gori.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ukrajinske vlasti saopštile su večeras da su obustavile svoje konzularne usluge u inostranstvu za muškarce starosti od 18 do 60 godina, pošto je ukrajinska diplomatija najavila mere za vraćanje u zemlju onih koji mogu da idu na front.
Kosovska džudistkinja Distrija Krasnići postala je evropska šampionka u džudou pobedom u finalu na Evropskom prvenstvu u Zagrebu u kategoriji do 52 kilograma.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da su netačni navodi u vezi sa snimkom koji se pojavio na društvenim mrežama, a u kojem su navodno vide državljani Bosne i Hercegovine koji se prijavljuju na adrese u Novom Sadu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se iz Njujorka. Poručio je da predstavnici Srbije čine i više nego što je realno u borbi za interese svoje zemlje i da u Ujedinjenim nacijama "vri kao u košnici".
Peking je danas pozvao na razgovor nemačkog ambasadora u Kini nakon hapšenja nekoliko osoba u Nemačkoj osumnjičenih za špijunažu za kineske vlasti, rekao je za Rojters portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Kašalj, umor, otežano disanje, gubitak apetita i bol u grudima najčešći su simptomi kod više od 50 odsto pacijenata kod kojih je dijagnostikovan karcinom pluća.
Nakon velikog uspeha "Jadnih stvorenja", kako na blagajnama širom sveta, tako i na dodeli Oskara, stiže i novi film Jorgosa Lantimosa - "Kinds of Kindness".
Srpski reditelj Vladimir Perišić izabran je za člana žirija Kanskog festivala u kategoriji Kratkog filma i "La Cinef" nagrada, saopštili su danas producenti.
Sa globalno poznatim hitovima poput „Bamboleo“ „Djobi djoba“, „Volare“ i mnogim drugim, slavni muzičari jedva čekaju da zagreju atmosferu i oduševe publiku na beogradskom koncertu, koji je zakazan za 19. maj u Beogradu na vodi.
D.D. and S.J., suspects in the murder of two-year-old Danka Ilić, have been sent to the Special Prison Hospital in Belgrade for a psychiatric examination, "Blic" learns.
Serbian President Aleksandar Vučić spoke from New York. He said that representatives of Serbia are doing more than it is realistic in the fight for the interests of their country and that the United Nations is "boiling like a beehive".
Vrhovni sud u Brazilu dao je platformi X (Twitter) rok do petka da objasni zašto se nije pridržavala ranijih odluka kojima joj je naloženo da blokira neke naloge.
Evropska unija započela je istragu aplikacije TikTok Lite, kako bi se video njen uticaj na mentalno zdravlje mladih. Istovremeno, TikToku u SAD preti zabrana ukoliko ne promeni vlasnika.
Kafa je odavno verni saputnik svakog vozača, a pre nekoliko godina posetioci NIS Petrol i Gazprom benzinskih stanica dobili su još jedan razlog da naprave pauzu tokom vožnje.
Najvažnije odredbe se odnose na sprečavanje silovanja, odnosno da se naglasi značaj pristanka u seksualnom odnosu i pruži specijalizovana podrška žrtvama.
Komentari 0
Pogledaj komentare