Korona virus, otkaz i prinudni odmor: Kako sačuvati posao usred vanrednog stanja

Darko, Dragana i Sandra rade u privatnim firmama i od početka epidemije svakih nekoliko nedelja drugačije rade.

Ali i drugačije zarađuju.

Dok je Vlada Srbije usvojila paket pomoći privredi, njima su se radni sati i mesečna primanja samo smanjivali.

"Prvo su nam smanjili platu, a onda su nas poslali na prinudni odmor", kaže Darko.

"Kada je usvojena ova mera od države, onda su nas prebacili na minimalac, a ostatak dobijamo na ruke".

• Privreda u doba korone - Srbija predstavila mere pomoći
• Korona virus: Kako će mali preduzetnici preživeti vanredno stanje
• Korona virus i krediti: Šta sve (ne) morate da plaćate

Dragana je četiri nedelje na prinudnom odmoru, a svima u Sandrinoj firmi je posao smanjen na 50 odsto rada, kao i plata.

"Država jeste usvojila paket pomoći privredi, ali ništa od toga ne pomaže direktno radnicima koji rade u toj privredi", kaže za BBC na srpskom Mario Reljanović, sa Instituta za privredno pravo.

Možda će vam ova objašnjenja olakšati da odgonetnete šta do kraja znače pojmovi poput - prinudnog odmora, minimalca, ali i poreza i doprinosa koji plaća država za razliku od onog koji ide na teret zaposlenog - i da znate svoja prava.

Radnici u fabrici ipak ne mogu da rade od kuæe/WPA Pool

Koje su ekonomske mere države

Radnici u fabrici ipak ne mogu da rade od kuæe/WPA Pool

• Prva tačka podrazumeva poreske olakšice - da se odloži plaćanje poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja, a najmanje tri meseca. Taj dug će ovi obveznici moći da otplate na 24 rate sa početkom najranije od 2021. godine

• Biće odloženo plaćanje poreza na dobit, kao i poreza na imovinu za pravna lica i preduzetnike za period od aprila do juna

• Firme koje se bave humanitarnim radom i donacijama biće oslobođene plaćanja PDV-a, poreza na dodatu vrednost

• Druga mera je direktna pomoć malim privrednicima koji plaćaju paušalni porez kroz isplatu u gotovini tri minimalne zarade. Ta uplata se planira za dva meseca, od sredine maja, kako bi se sprečile zloupotrebe, rekao je ministar finansija Siniša Mali
• Podrška je namenjena i onima koji su dobili otkaz - u naredna tri meseca dobijaće 50 odsto minimalne zarade, pored otpremnine koju po zakonu dobijaju od poslodavca
• Paket pomoći privredi Vlade Srbije vredan je oko 5,1 milijardi evra."To je polovina našeg budžeta", rekao je Mali

Šta ako radite kod privatnika

Zakon o radu se zapravo primenjuju kao i do sada i Uredba ga nije izmenila, kaže Reljanović.

"Preporučen je rad od kuće, a ako ne onda rad u smenama sa zaštitom i to je sve u redu".

Ono što je problem, dodaje on, jeste što se ove mere odnose samo na državna preduzeća i javnu upravu.

"Privatni poslodavac može da kaže da ne može da organizuje rad u smenama, niti od kuće i da se posao nastavlja kao i do sada, bez obzira što neki imaju kod kuće decu ili ne mogu da dođu na posao jer nema gradskog prevoza", kaže Reljanović.

"Poslodavac može da smanji na 50 odsto radno vreme, a da radnici odmah dobijaju manju zaradu".

Miloš Vučković sa portala Radnik.rs kaže za BBC da im se javio veliki broj ljudi.

"Mnogi su bukvalno bili primorani da uzmu odmor, a neki su poslati i na prinudni", kaže Vučković.

"Dosta ljudi je i dobilo otkaze, javio nam se poštar kome je istekao ugovor na određeno i nisu mu produžili, a tu je i veliki broj ljudi koji su radili na crno".

Koja je pomoć privredi, a koja radnicima

BBC

Nove ekonomske mere pomoći privredi Reljanović vidi kao "relativno pozitivne, ali za poslodavce".

"Kamate su smanjene i predviđen je duži period otplate, što nije loše", dodaje on.

"Problem je što malo od toga vide radnici".

Miloš Vučković sa portala Radnik.rs kaže za BBC da im se javio veliki broj ljudi.

"Mnogi su bukvalno bili primorani da uzmu odmor, a neki su poslati i na prinudni", kaže Vučković.

"Dosta ljudi je i dobilo otkaze, javio nam se poštar kome je istekao ugovor na određeno i nisu mu produžili, a tu je i veliki broj ljudi koji su radili na crno".

Prinudni odmor i neplaćeno

Prevoz do posla je bitan segment/Getty Images

Radnik može da uzme neplaćeno, ali samo ako on to želi, dodaju iz Ministarstva.

Mnoge firme primenjuju i mogućnost prinudnog odmora u trajanju od 45 radnih dana.

Tada radnici imaju pravo na 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Vučković kaže da je mejl njihovog portala "prepun primera ljudi koji ne znaju šta da rade i koje je njihov šef na neki način izigrao".

"Neki ljudi su nam rekli da su im aktivirali blanko otkaze, a nekima je poslodavac naložio da sami traže neplaćeno. Po zakonu, radnik ne može da dobije rešenje o neplaćenom, ako ga ne traži", dodaje on.

Sve to je, misli Vučković, posledica što "država nije konkretizovala pomoć privatnom sektoru".

"Sada smo u situaciji da su svi inače problemi radnika u Srbiji uveličani lupom", dodaje Vučković.

Šta stoji u Uredbi

Lek za korona virus se i dalje traži/Fotogloria

Država je donela Uredbu o organizovanju rada poslodavaca 17. marta.

Ipak, Ministarstvo za rad je objavilo pojašnjenja Uredbe jer je, kako kažu, došlo do "nedoumica građana Srbije, odnosno poslodavaca i zaposlenih, u vezi sa njihovim pravima i obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID-19".

Glavne mere i pojašnjenja su:

• Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće
• Poslodavci čija je delatnost takva da nije moguć ovaj način organizovanja dužan je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja
• Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ako to nije moguće onda primeniti rad u smenama
• Uredba poslodavca obavezuje da odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu
• Poslodavci su obavezni da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih i stranaka obezbede sve mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i lica u skladu sa zakonom
• Poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina

BBC

Reljanović misli da su Uredbe o radu poslodavaca i ekonomske mere "vrlo neprecizne i radnicima jako teško da shvate da li su njihova prava prekršena".

"Na primer, odlaganje dospeća poreza i doprinosa je jako konfuzna i nezakonita odluka, jer se odlaže dospeće u celini, a po našem sistemu postoje dve vrste poreza i doprinosa - oni koji plaća zaposleni i oni koje plaća poslodavac", misli Reljanović.

Porezi i doprinosi koji plaća zaposleni ulaze u njegovu zaradu i država ne može da raspolaže tim novcem, dodaje on.

"Od 48 odsto poreza i doprinosa, koji se uplaćuju na platu, 30 odsto plaća zaposleni, a ostatak poslodavac.

"Najveći deo onoga što država oprostila je zapravo uzela od zaposlenog - ispada da zaposleni kreditira poslodavca", kaže Reljanović i dodaje da bi u tom slučaju plata zaposlenog trebalo da se poveća, a ne da se smanji, kao i da to nisu mali iznosi.

• Bliži li se kraj radu na lizing
• Koliko je nezaposlenost u Srbiji stvarno smanjena
• "Klizno“ radno vreme: Korist za zaposlene ili propaganda

Drugi problem, o kojem je i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije pisao, jeste praksa da poslodavci koji su podneli zahtev za dobijanje pomoći ne žele zaposlenima da isplate neto zaradu jer tumače Uredbu tako da ako isplate plate ne mogu da dobiju pomoć.

Ispostavilo se da firma iz Nove Varoši radnicima ne isplaćuje cele plate da bi dobila pomoć države.

"Shvatili smo da uredba može da se da se interpretira na dva načina", objašnjava Reljanović.

"Iz nekoliko različitih firmi su me radnici zvali, poslodavci iz Beograda nisu želeli da isplate celu zaradu za mart, već su isplaćivali manje od 10.000 dinara, pod izgovorom da će u maju mesecu dobiti ostatak, jer čekaju da država isplati pomoć".

Reljanović objašnjava da je stigao odgovor Ministarstva finansija da poslodavci mogu da dobiju pomoć, čak i kada isplate radnike u martu, ali dodaje da to neki i dalje nisu uradili.

Kao dodatne probleme napominje i da će pomoć države dobiti i supermarketi koji imaju mnogo veće prihode nego ranije.

Šta ako sam u izolaciji?

Prevoz do posla je bitan segment/Getty Images

Zaposleni koji je u samoizolaciji mora da dobije rešenje od države o tome i ima pravo na platu, ali je ona kao da je bio na bolovanju - 65 odsto.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Ipak, pravo na ovu naknadu nemaju koji nisu u radnom odnosu, odnosno nemaju ugovor o radu, stoji u pojašnjenju Ministarstva.

Mogu li da me pošalju na prinudni odmor i neplaćeno?

BBC

Radnik može da uzme neplaćeno, ali samo ako on to želi, dodaju iz Ministarstva.

Mnoge firme primenjuju i mogućnost prinudnog odmora u trajanju od 45 radnih dana.

Tada radnici imaju pravo na 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Vučković kaže da je mejl njihovog portala "prepun primera ljudi koji ne znaju šta da rade i koje je njihov šef na neki način izigrao".

• Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u Nemačku
• Posao u Nemačkoj: Zašto su Melita, Srđan i Siniša odlučili da odu
• Novi nemački zakon u moru pogrešnih vesti

"Neki ljudi su nam rekli da su im aktivirali blanko otkaze, a nekima je poslodavac naložio da sami traže neplaćeno. Po zakonu, radnik ne može da dobije rešenje o neplaćenom, ako ga ne traži", dodaje on.

Sve to je, misli Vučković, posledica što "država nije konkretizovala pomoć privatnom sektoru".

"Sada smo u situaciji da su svi inače problemi radnika u Srbiji uveličani lupom", dodaje Vučković.

Mogu li da dobijem otkaz?

Lek za korona virus se i dalje traži/Fotogloria

Postoji i opcija otpuštanja u privatnom sektoru, a u tom slučaju slučaju zbog smanjenog obima posla radnici se proglašavaju tehnološkim viškovima.

"To nije problem za nove poslodavce, oni brzo mogu da proglase radnike tehnološkim viškovima, ali velike firme moraju da napišu program za koje mišljenje daju sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. I moraju da im isplate otpremnine", dodaje Reljanović.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona, kažu u Ministarstvu rada.

Oni koji dobiju otkaz, imaju pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Reljanović kaže da država za vreme vanrednog stanja neće baviti nezakonitim otpuštanjima.

"Pitanje je - šta nekome vredi što je sad otpušten, a tek za tri - četiri meseca, kad se sve završi može da bude vraćen na posao", dodaje Reljanović.

Mogu li da me pošalju na običan odmor?

Ako poslodavac ne može da nastavi sa procesom rada za vreme trajanja vanrednog stanja, zakon mu dozvoljava da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru za sve zaposlene, objašnjenje je Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, objavljenom na portalu o radnim pravima koji finansira USAID.

Takođe, poslodavac odlučuje i o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

Ipak, iz Jukoma dodaju da ako poslodavac odluči da ćete koristiti godišnji odmor u periodu vanrednog stanja i dostavi vam rešenje o tome - vi nemate mogućnosti da se takvoj odluci protivite.

Ako podnesete zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, zakon dozvoljava da poslodavac takav zahtev ne odobri zbog potreba organizacije posla tokom vanrednog stanja.

Zaključkom Vlade Republike Srbije preporučeno je poslodavcima da omoguće korišćenje preostalog "starog" godišnjeg odmora do 31. decembra 2020. godine onoj kategoriji zaposlenih koja ima obavezu redovnog obavljanja rada, odnosno koji poslove obavlja u prostorijama poslodavca.

Kakva su pravila u drugim zemljama

BBC

U Grčkoj je Vlada uvela mere da pomogne roditeljima koji rade, ali i preduzećima - u državnom sektoru će plate biti pokrivene u potpunosti, a u privatnom će država pokriti jednu trećinu, a poslodavac je dužan da plati ostatak.

Vlada Severne Makedonije je donela odluku da se radnih obaveza oslobodi po jedan roditelj dece do deset godina, dok ne prorade vrtići i obdaništa. Svi zaposleni u osnovnim i srednjim školama su oslobođeni radnih obaveza.

"U Italiji je polovina pomoći određena za radnike, a polovina za privredu", kaže Reljanović.

"Imamo i primer Španije, koja je preuzela potpunu kontrolu nad svim zdravstvenim institucijama, pa i privatnim i Slovenije, koja je donela paket mera da svi koji ne mogu da rade od kuće imaju pravo na 80 odsto zarade.

"Tako, 40 odsto plaća država, a 40 odsto poslodavac."

Engleska je, dodaje Reljanović, uvela beskamatne kredite kako bi pomogla poslodavcima da izdrže i zadrže radnike.

• Da li je u redu uzeti bolovanje kad ste prehlađeni
• Mejlovi u prevozu "treba da se računaju kao posao"
• Ko su "mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?

Hrvatski Zavod za zdravstveno osiguranje doneo je odluku da se onima koji moraju da ostanu u karantinu omogući da ostvare pravo na platu.

Kada im se sve odobri, od Zavoda dobijaju 2.128 kuna za 14 dana, što je 280 evra.

Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever smatra da je to nepravda koju bi trebalo ispraviti jer "nije pravedno da pojedince koji su prisiljeni na karantin društvo kažnjava malim iznosom naknade", prenosi Jutarnji list.

Iz Zavoda su objasnili da je visina nadoknade utvrđena na osnovu Zakonom o zdravstvenom osiguranju i da ne može da se menja.

BBC

Zaposleni koji smatraju da su im povređena prava iz radnog odnosa, mogu da se jave Inspektoratu za rad na mejl inspekcija@minrzs.gov.rs ili na kontrola@minrzs.rs. Besplatan broj telefona Inspekcije je 0800 300 307.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC

Zaposleni koji smatraju da su im povređena prava iz radnog odnosa, mogu da se jave Inspektoratu za rad na mejl inspekcija@minrzs.gov.rs ili na kontrola@minrzs.rs. Besplatan broj telefona Inspekcije je 0800 300 307.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk