"Moj novorođeni sin – davalac organa“

BBC

Ništa nije moglo da pripremi Valentinu Daprile na gubitak njenog sina Anđela Reja kad je ovaj bio star samo osam dana. Ali ona i njen muž Luiđi čvrsto su rešili da doniraju njegove organe da bi neka druga beba preživela. To je nešto o čemu bolnica nikad ranije nije razmišljala.

Valentina će uvek pamtiti ljubaznost u doktorovom glasu i pažnju s kojom joj je saopštio najgoru vest koju neki roditelj može da čuje.

"Žao mi je, ali ne možemo ništa da učinimo za vašu bebu."

Osoblje na intenzivnoj nezi za novorođenčad u Bolnici kraljevskog koledža uradilo je sve što je moglo, ali Anđelo Rej ne bi uspeo da preživi bez aparata, a magnetna rezonanca pokazala je da nema moždanih aktivnosti.

Prisetivši se toga dana u julu 2016. godine, ona kaže da se osećala kao da se čitav svet ruši oko nje.

Anđelo Rej je bio na drugom kraju hodnika i odmarao u inkubatoru. Njegova majka Valentina pitala se kako će preživeti bez njega. Nije još dobila priliku ni da ga drži u rukama.

"Bila sam uznemirena zamišljajući moju bebu kako misli: 'Bili smo zajedno devet meseci, gde je moja mama, zašto me je napustila?'", kaže ona.

Nedelju dana pre Valentininog termina za porođaj, ona je kolabirala i prestala da diše, a telo joj je ophrvao talas plavetnila. Njen muž Luiđi pozvao je hitnu pomoć i sledio uputstva kako da suprugu povrati u život. Bio je to prvi dan školskog raspusta tako da je svemu tome prisustvovao i njihov šestogodišnji sin Leone.

• Ona je saznala ko je bila žena od koje je dobila srce
• Doktori joj nisu dopustili da umre

Do tog dana, Valentinina trudnoća prošla je bez ikakvih komplikacija i ona je planirala porođaj u vodi kod kuće. Umesto toga, Anđelo Rej je rođen u Bolnici kraljice Elizabete u Vulviču, u južnom Londonu, hitnim carskim rezom, i Valentina je odmah posle toga prebačena na transfuziju od koje joj je zavisio život.

Proći će 24 sata pre nego što će Valentina prvi put videti bebu, zato što joj je bilo toliko loše a on je bio prebačen na specijalističku negu u Bolnicu kraljevskog koledža u Kembervelu. Luiđi će provesti dane trčeći između dve bolnice sve dok se Valentina dovoljno ne oporavi da i sama bude prebačena u Bolnicu kraljevskog koledža.

Tada su lekari već uspeli da utvrde koliko je mozak Anđela Reja oštećen nedostatkom kiseonika u satima pred rođenje.

"Kad su lekari razgovarali sa nama, najteže je bilo prihvatiti da ne postoji apsolutno ništa što mogu da uradim da spasem svoju bebu. Bukvalno ništa", kaže Valentina.

BBC

Ona je bila majka koja se bavila izuzetno stresnim odgovornim poslom - oduvek je verovala u vlastitu sposobnost da reši sve vrste problema i popravi sve što je pokvareno. Ali ne i ovo.

"Ima samo šest dana i niko ga nikad neće upoznati", pomislila je ona.

Potom, kroz gustu maglu bola probila se jedna ideja, tračak utehe.

"Pomislili smo da je jedino što bi imalo makar malo smisla i što bi makar malo ugrejalo naša srca jeste da doniramo Anđelove organe", kaže Valentina.

"Bilo je to nešto što možemo da uradimo i delovalo je kao grehota ne uraditi - kako bi ova stravična tragedija mogla da ima neku svrhu."

Ejmi Overend, sestra koja je u to vreme radila na odeljenju intenzivne nege za novorođenčad u Kraljevskoj bolnici bila je sa Valentinom i Luiđijem kad su predložili doniranje organa. Pet godina koliko je radila u toj bolnici nikad se još nije poveo takav razgovor.

"Odrasli na intenzivnoj nezi mogu da očekuju razgovor o doniranju organa zato što ga prati veliki publicitet, ali to je tema koju je jako teško pokrenuti sa roditeljem novorođene bebe", kaže Ejmi.

Ali tu su sada bili roditelji koji su sami pokrenuli taj razgovor. Imali su snagu koju ona rečima nije mogla da opiše.

Tim sa intenzivne nege za novorođenčad počeo je da razgovara sa bolničkim timom za donaciju organa, a čak ni oni nisu bili sigurni da je to moguće, kaže Ejmi. Tako nešto nisu radili pre, a vađenje organa tako maloj bebi i njihova transplantacija predstavlja poseban izazov.

Anđelo Rej je morao da prođe neke analize krvi da bi se pokazalo da li je pogodan donator i koji njegovi organi bi mogli da se iskoriste.

Sve je uspešno sprovedeno kako bi se ispunila želja porodice. Da, moguće je da Anđelo Rej postane donator.

"Mogli ste da vidite koliko to znači Anđelovoj porodici, to je značilo da će njihov sin na neki način moći da nastavi život", kaže Ejmi.

Donacija organa neonatalne bebe (bebe mlađe od 28 dana) izuzetno je retka. Za deset godina, samo je 40 beba ovog uzrasta postalo donator, prema podacima Odeljenja za krv i transplantaciju Nacionalne zdravstvene službe.

Dvadeset šest je doniralo tkivo - srčane zaliske i rožnjače - dok je 14 doniralo organe, ili i organe i tkiva.

Oni su pomogli da se spasu životi pacijenata svih uzrasta - od drugih beba do dece i odraslih. I dok će neki organi odgovarati samo drugim bebama, ima drugih, kao što su bubrezi, koji mogu da se iskoriste kod odraslih zato što mogu da rastu.

Broj neonatalnih donatora organa u laganom je porastu zahvaljujući većoj svesti javnosti, sve većoj stručnosti u vezi sa vađenjem i presađivanjem organa manjih veličina i većom spremnošću intenzivnih nega za novorođenčad da se poduhvate razgovora o donaciji organa sa porodicama koje donose odluke o okončanju života.

BBC

Bilo je tu još uvek pitanje kako saopštiti šestogodišnjem Leoneu da brat kog je toliko želeo ipak neće poći kući s njima.

Ejmi se osetila privilegovanom kad su je Valentina i Luiđi zamolili da objasni stvari njihovom sinu.

U jednom tihom kutku njih dvoje su seli sa čokoladnom tortom i ona je ispričala Leoneu koliko je bolestan njegov brat bio.

Objasnila mu je da on neće poći kući s njima, već da će umesto toga otići na nebo. Leone ju je pažljivo saslušao. Vraški se trudio da ostane jak zbog roditelja i imao je samo jedno pitanje: "Je li u redu da budem tužan?"

Valentina, Luiđi i Leone zajedno su kao porodica odabrali ime Anđelo Rej. Italijanska reč za anđela zato što su mislili da izgleda kao jedan pravi mali savršeni anđelak, a Rej zato što je Leone želeo da bratu da ime koje počinje sa R.

Pre nego što su ugašeni Anđelovi aparati, Leone je seo i bratu pročitao priču o slonu po imenu Hampeti Trampeti, ignorišući sve žice i cevi koje su se uvijale oko njih. Nacrtao je crteže, ukrasio ih nalepnicama i oni su bili nalepljeni s unutrašnje strane inkubatora. Šestogodišnjak je mogao da posegne u unutrašnjost inkubatora, dohvati bratovljevu ručicu i priča s njim. Sve je to bio njegov način opraštanja.

• Doktori joj nisu dopustili da umre
• Telo zaveštano nauci – ali korišćeno za testiranje bombi

Valentina Daprile

BBC

Došlo je vreme da se isključe aparati Anđela Reja. Valentina i Luiđi su se pridružili malom sinu u odvojenoj prostoriji, blizu operacione sale, kako bi mogli da budu s njim kad njegovo srce prestane da kuca.

Prošlo je sat vremena i Anđelo Rej je još disao, tako da su doktori odlučili da vrate porodicu na odeljenje za intenzivnu negu novorođenčadi, gde mogu da provedu vreme zajedno dok priroda ne učini svoje. Roditeljima je rečeno da će biti moguće da se srčani zalisci Anđela Reja doniraju i nakon što umre.

Tamo na odeljenju Valentina je držala sina u naručju prvi i poslednji put.

Ušuškala se uz toplinu njegovog tela i odmerila njegovu težinu u rukama.

"Nikad neću zaboraviti njegov miris, njegovu nežnu glatku kožu", kaže ona.

Njih troje sedeli su učaureni odvojeno od ostatka odeljenja paravanom koji su postavile sestre. Intenzivna nega novorođenčadi nalazi se na višim spratovima i sa njenih ogromnih prozora puca impresivan pogled na prestonicu.

"Bilo je zvezdano nebo i London je izgledao prelepo", seća se Valentina.

"Usledio je trenutak kad je ležao na mojim prsima i imala sam osećaj da naša srca vibriraju u ritmu, ne mogu to da vam objasnim. Volim da verujem da je znao da je konačno ponovo sa mamom."

Ubrzo posle toga on je zaklopio oči.

"Udahnuo je poslednji put na meni, u toplini mog zagrljaja. Znam da mnoge mame nemaju tu privilegiju i bio je to ogroman dar koji ću zauvek umeti da cenim."

Anđelo Rej je umro 30. jula 2016. godine. Bio je osam dana star.

Kad je umro, njegovi roditelji su osetili spokoj. Dobili su priliku da ga okupaju i da ga krste u ulju.

"Očistila sam ga i oprala, želela sam da bude pročišćen posle toliko dana provedenih u bolnici", kaže Valentina.

Tiho su izrekli molitve i navukli mu čistu pelenu. Obukli su ga u specijalnog belog zeku ukrašenog sa četiri srca, povezana zlatnim koncem.

Ejmi i Valentina/BBC

Srčani zalisci mogu da se čuvaju do deset godina i imaju potencijal da pomognu većem broju ljudi. Mogu da budu presađeni tako da se spasu životi dece rođene sa srčanim manama, kao i životi odraslih s oštećenim srčanim zaliscima. Porodici je ove nedelje saopšteno da je jedan od srčanih zalizaka Anđela Reja uspešno presađen u novorođenu bebu koja je rođena s urođenom srčanom bolešću.

Valentinu su ophrvale emocije kad je za to saznala i ona je rekla: "Sada znamo da deo naše bebe definitivno živi i to je neverovatno nasleđe."

Anđelo Rej i njegova porodica ostavili su snažan utisak na Ejmi i izmenili je kao sestru, kaže ona.

Sada, ukoliko neka beba ispuni određene kriterijume, osoblje u Bolnici kraljevog koledža uvek će popričati sa roditeljima o mogućnosti donacije organa.

"Anđelo Rej je bio katalizator za neke stvarno proaktivne promene u našem načinu razmišljanja", kaže Ejmi.

Porodica je ovoj sestri usadila trajnu strast prema nezi pred okončanje života kod neonatalnih beba, u tolikoj meri da ona sada vodi negu pred okončanje života na intenzivnoj nezi za novorođenčad Kraljevske boltonske bolnice. Bolnica će slediti primer Bolnice kraljevskog koledža i učiniti standardnom praksom razgovor o donaciji organa na intenzivnoj nezi novorođenčadi.

"To je Anđelovo nasleđe - slomljeno srce, hrabrost i rušenje granica."

U nedeljama posle smrti njenog sina, Valentina kaže da se osećala kao da nije s ovog sveta.

"Svet i svi oko mene izgledali su drugačije. Kad bih videla ljude na ulici kako se smeše ili smeju, pomislila bih: 'Izgubila sam bebu, to nije nimalo smešno.'"

"Pazila sam na to da izdvojim dovoljno vremena za žalost. Plakala sam, ostajala u krevetu, bila besna."

Polako, sa Luiđijem i Leoneom uz sebe, Valentina je počela da se oseća jačom i sposobnijom da se ponovo suoči sa svetom. Doktor ju je proglasio zdravom i rekao joj da je bezbedno da ima još jednu bebu, ukoliko to želi.

"Bilo bi veoma lako u tom trenutku dozvoliti strahu da prevlada mojim životom i da pomislim: 'Nije bilo suđeno, neću imati više dece, moj život je gotov'. Ali moj život nije gotov", kaže ona.

U avgustu 2018. godine, rođen je Matia, dve godine posle Anđelo Reja. Rođen je savršeno zdrav i sada je živahno sedamnaestomesečno dete.

Matia se prošle godine pridružio roditeljima u memorijalnoj šetnji osvetljenoj lampama tokom Nedelje svesti o gubitku beba i odrašće znajući da je treći od trojice braće.

"Želim da Matia zna da je njegov brat bio jedna posebna beba, kojoj nije bila suđena ova Zemlja", kaže Valentina.

"On je došao i podario drugim ljudima život." Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk