Izrael-Palestina: Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija

Američki predsednik Donald Tramp predstavio je dugo očekivani mirovni plan za Bliski istok, obećavši da će Jerusalim ostati nepodeljeni glavni grad Izraela.

Predložio je i nezavisnu palestinsku državu, kao i priznanje suvereniteta Izraela u naseljima na Zapadnoj obali.

Ovaj plan bi "mogao da bude poslednja prilika" za Palestince, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. Obraćanju američkog predsednika prisustvovao je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Palestinski predsednik Mahmud Abas odbacio je plan, opisavši ga kao "zaveru".

"Poručujem Trampu i Netanjahuu: Jerusalim nije na prodaju, sva naša prava nisu na pridaju i nisu za cenkanje. Vaš plan, zavera, neće proći", rekao je Abas u televizijskom obraćanju iz Ramale, na Zapadnoj obali.

I Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) odbila je Trampove predloge.

Plan priznaje izraelsku "kolonizaciju i aneksiju okupiranih teritorija", piše u saopštenju PLO-a.

Trampov predlog, čiji je cilj rešenje jednog od najdužih sukoba u svetu, načinjen je uz savetodavni nadzor zeta američkog predsednika Džareda Kušnera.

Hiljade Palestinaca je ranije u utorak protestovalo u pojasu Gaze, dok je izraelska vojska poslala pojačanja na okupiranu Zapadnu obalu.

• Selo na Crvenom moru - paravan za tajnu operaciju Mosada
• Napeto u Gazi posle krvavih sukoba

Zajedničko saopštenje Trampa i Netanjahua stiže u vreme jakih političkih izazova za obojicu lidera u njihovim zemljama. U Americi je u toku proces impičmenta pred Senatom, dok je Netanjahu u utorak povukao zahtev za imunitetom za optužbe za korupciju.

I Tramp i Netanjahu poriču sve optužbe.

Dejvid Fridman, američki ambasador u Izraelu, izjavio je da je vreme objave plana nije povezano ni sa jednim političkim događajem, dodavši da se već "dugo kuva."

Podruèje Zapadne obale/BBC

Šta je rekao Tramp?

"Danas je Izrael načinio veliki korak ka miru", rekao je Tramp u Beloj kući.

"Moj plan predstavlja priliku kojom dobijaju obe strane, realistično rešenje dve države koje za izraelsku bezbednost otklanja rizik palestinske državnosti." Trampovi predlozi su:

• Sjedinjene Američke Države će priznati izraelski suverenitet nad teritorijom koja, po Trampovom planu, jeste deo Izraela. U planu se pominje i konceptualna mapa za koju Tramp kaže da ilustruje teritorijalne kompromise na koje je spreman Izrael
• Mapa će "više nego udvostručiti palestinsku teritoriju i dati Palestini glavni grad u Istočnom Jerusalimu" gde će, kaže Tramp, SAD otvoriti ambasadu. PLO smatra da bi, prema Trampovom planu, Palestinci imali kontrolu nad nešto više of 15 odsto tritorije koju ova organizacija zove "istorijskom Palestinom
• Jerusalim će "ostati nepodeljeni glavni grad Izraela." I Izrael i Palestina polažu pravo na sveti grad. Palestinci insistiraju da Istočni Jerusalim, koji je Izrael okupirao tokom bliskoistočnog rata 1967. godine, bude glavni grad njihove buduće države
• Prilika za Palestince da "ostvare sopstvenu nezavisnu državu" - međutim, nije otkrio više detalja
• "Nijedan Palestinac ili Izraelac neće morati da napusti svoj dom" - nagoveštaj da postojeća jevrejska naselja na Zapadnoj obali, teritoriji pod okupacijom Izraela, neće biti uklonjena
• Izrael će sarađivati sa jordanskim kraljem na očuvanju upravljanja najvažnijim verskim objektom u Jerusalimu koji Jevreji zovu Sveti Hram, a muslimani Al Aksa al-Haram al Šarif. Jordan vodi versku grupaciju koji upravlja lokalitetom
• Teritorija koja bi pripala Palestincima po Trampovoj mapi "ostaće otvorena i nerazvijena u periodu od četiri godine." Za to vreme, Palestinci mogu da proučavaju sporazum, pregovaraju sa Izraelom i "postignu sve kriterijume (potrebne za) državnost

"Palestinci žive u siromaštvu i nasilju, i iskorišćavaju ih oni koji hoće da ih iskoriste kao pione da šire terorizam i ekstremizam. Oni zaslužuju mnogo bolji život", rekao je Tramp.

Tramp je takođe nagovestio da, prema planu, Zapadna obala neće biti podeljena.

Plan koji ruši nade Palestinaca

Džonatan Markus, BBC dopisnik za bezbednost i odbranu

Sve do sada, o svim najtežim aspektima mirovnog sporazuma između Izraela i Palestine - pitanja takozvanog konačnog statusa - poput granica, budućnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali, dugoročni status Jerusalima i sudbina palestinskih izbeglica - trebalo je da razgovaraju sami Izraelci i Palestinci.

Više nije tako. Plan koji je predstavio predsednik Tramp a sa puno entuzijazma podržao premijer Netanjahu u suštini sva ova pitanja razrađuje u korist Izraela.

Palestinci ne samo što nisu bili prisutni na ovom sastanku - oni bojkotuju Trampovu administraciju otkako je jednostranom odlukom reselila ambasadu u Jerusalim - već im je u suštini predložen ultimatum: prihvatite Trampove parametre i to je to. Da, dobili su četiri godine da razrade plan

Država koju predsednik Tramp nudi Palestincima bila bi vrlo krnja. Nijedan jevrejski naseljenik ne bi bio preseljen, a izraelski suverenitet će navodno biti proširen i na naselja u dolini Jordana. Palestinci bi mogli da dobiju glavni grad u predgrađima Istočnog Jerusalima.

Ova "uzmi ili ostavi" ponuda zaprepastiće mnoge dugogodišnje poznavaoce regiona. Pitanje više nije koliko bi koristi ovaj sporazum mogao da donese, već koliko bi štete mogao da izazove srušivši palestinske nade.

Kako je došlo do predloga?

Zahtev Palestine je povratak pet miliona raseljenih/AFP

Posle razgovora za Trampom u Vašingtonu u ponedeljak, Netanjahu je odao priznanje američkom predsedniku kao "najvećem prijatelju Izraela u Beloj kući do sada".

"Sporazum veka je prilika veka, i mi je nećemo propustiti", rekao je on.

Izraelski zvaničici su saopštili da će Netanjahu u sredu otputovati u Moskvu da bi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o Trampovom predlogu.

Izraelski opozicioni lider Beni Ganc, koji se takođe sastao sa Trampom u ponedeljak, opisao je plan kao "značajnu i istorijsku prekretnicu."

Palestinski političari su unapred odbacili plan, rekavši da mu je cilj da uspostavi trajnu izraelsku vlast nad Zapadnom obalom.

"Američka administracija neće pronaći nijednog Palestinca koji podržava ovaj projekat", saopštilo je palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova u nedelju. "Trampov plan je zavera veka sa ciljem likvidiranja palestinskog pitanja."

Palestinski predsednik Mahmud Abas sazvao je hitan sastanak najviših zvaničnika posle zajedničke objave Trampa i Netanjahua.

Palestinci su prekinuli sve kontakte sa Trampovom administracijom u decembru 2017, pošto je američki predsednik odlučio da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i preselio ambasadu iz Tel Aviva u novopriznatu prestonicu.

Od tada su Sjedinjene Države okončale svu bilateralnu pomoć Palestini, ali i podršku agenciji UN za palestinske izbeglice.

U novembru je američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio da je SAD promenila, posle četiri decenije, stav da jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu u skladu sa međunarodnim pravom.

Zvaničnici Arapske lige sazvali su hitan sastanak za subotu.

Koja su sporna pitanja?

Od svih sukoba na Bliskom istoku, ovaj između Izraela i Palestine je najuporniji. Iako su dve strane potpisale prelomni mirovni sporazum 1993, danas, više od četvrt veka kasnije, Izrael i Palestina su jednako udaljeni u stavovima kao i ranije.

Jerusalim: I Izrael i Palestinci polažu pravo na ovaj grad. Izrael je 1967. godine okupirao istočni deo grada nekada pod jordanskom kontrolom i smatra da je cela teritorija Jerusalima glavni grad. Palestinci insistiraju da je Istočni Jerusalim, u kome živi oko 350,000 ljudi, glavni grad buduće nezavisne države.

Palestinska državnost: Palestinci žele sopstvenu nezavisnu državu, koju će činiti Zapadna obala, Gaza i Istočni Jerusalim. Izraelski premijeri su javno prihvatili ideju o palestinskoj državi, ali ne i njene buduće granice i oblik. Netanjahu je rekao da bi bilo kakava palestinska država morala da bude demilitarizovana, uz samostalnu vlast koja nikada neće pretiti Izraelu.

Priznanje: Izrael insitira da bilo koji mirovni sporazum mora da sadrži palestinsko priznanje ove zemlje kao "nacionalne države jevrejskog naroda", tvrdeći da bi bez toga, Palestinci nastavili sa zahtevima za teritorijom, što bi, kažu, samo produživalo sukob. Palestinci kažu da je pitanje kako će Izrael nazvati svoju državu stvar ove zemlje, ali da bi njeno priznavanje kao jevrejske države značilo diskriminaciju arapskog stanovništva palestinskog porekla - muslimana, hrišćana i druza.

Granice: Obe strane imaju u osnovi potpuno različite zamisli gde bi trebalo da budu granice eventualne palestinske države. Palestinci insistiraju na granicama zasnovanim na linijama primirja koje razdvajaju Izrael i Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu između 1949. i 1969. Izrael kaže da su ove linije vojno neodbranjive i da nikada nije bilo planirano da budu stalne. Zvaničnici Izraela do danas nisu objavili gde bi granice trebalo da budu, sem što su jasno stavili do znanja da bi istočna granica ove zemlje morala da bude duž reke Jordan.

Naselja: Od 1967, Izrael je izgradio oko 140 naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, kao i 121 naseobina - naselja izgrađenih bez dozvole vlasti. U ovim naseljima živi oko 600,000 izraelskih Jevreja. Veći deo međunarodne zajednice smatra da su naselja nezakonito izgrađena, ali se Izrael tome protivi. Palestinci kažu da sva naselja moraju da budu uklonjena da bi palestinska država mogla da zaživi. Netanjahu je, međutim, ne samo čvrst u stavu da naselja nikada neće biti raseljena, već i da će biti pod izraelskim suverenitetom.

Izbeglice: Različite agencije Ujedinjenih nacija pomažu oko 5,5 milional palestinskih izbeglica na Bliskom istoku - palestinske vlasti kažu da ih je oko šest miliona, među kojima su i potomci pobeglih ili proteranih posle ofanzive jevrejskih snaga tokom rata 1948-1949. godine sa teritorija koje će kasnije postati Izrael. Palestinci insistiraju na njihovom pravu na povratak u nekadašnje domove, ali Izrael tvrdi da na to nemaju pravo, objašnjavajući da bi takvom odlukom zemlja bila demografski pregažena te da više ne bi bila jevrejska država. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Sto godina izraelsko-palestinskog sukoba: Najvažniji datumi*

• Novembar 2019: Trampova administracija je saopštila da je promenila stav o izraelskim naseljima na okupiranoj teritoriji i da više ne smatra da nisu u skladu da međunarodnim pravom, nasuprot poziciji većeg dela međunarodne zajednice
• Decembar 2017: Donald Tramp je saopštio da Sjedinjene Države priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela - Palestinci su potom prekinuli odnose sa Trampovom administracijom
• April 2014: Propao je poslednji krug direktnih mirovnih pregovora između Izraela i Palestine, obe strane ogorčene
• Septembar 2000 - februar 2005: Drugi palestinski ustanak - intifada
• Septembar 1993: Izraelci i Palestinci potpisuju mirovni sporazum u Oslu, dogovorivši okvir za eventualni mirovni dogovor - usledilo je 20 godina često prekidanih i paralizovanih pregovora, kao i talasa nasilja
• Decembar 1987 - septembar 1993: Prva palestinska intifada protiv izraelske okupacije
• Jun 1967: Bliskoistočni rat - Izrael okupira Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i pojas Gaze; usledile su godine neprijateljstava i krvoprolića; rezolucija 242 Ujedinjenih nacija poziva Izrael da se povuče sa "teritorija okupiranih u nedavnom sukobu" i priznaje pravo "svake države u regionu da živi u miru unutar obezbeđenih i priznatih granica"
• Maj 1948: Britanska uprava nad Palestinom je okončana; proglašena je državotvornost Izraela; arapske snage vrše invaziju na ovu teritoriju, 700,000 Palestinaca odlazi u izbeglištvo; 800,000 Jevreja je proterano ili su pobegli iz arapskih zemalja
• Novembar 1947: Ujedinjene nacije preporučuju podelu Palestine na jevrejsku i arapsku državu po okončalju britanske uprave - jevrejski lideri u Palestini prihvataju preporuku, arapski je odbijaju; nasilje između dve strane eskalira
• Jul 1922: Liga naroda poverava Britaniji mandatnu upravnu moć da sprovede principe Balfurske deklaracije
• Decembar 1917: Britanske snage osvajaju i okupiraju Palestinu; u godinama koje slede, nasilje između Jevreja i Arapa raste
• Novembar 1917: Britanija, boreći će protiv Otomanske imperije, objavljuje "Balfursku deklaraciju", dajući podršku za "domovinu" jevrejskog naroda u Palestini, pod uslovom da se prava nejevrejskih zajednica u njoj ne dovode u pitanje
• Pre 1917: Turska Otomanska imperija vlada nad jevrejskim i arapskim zajednicama u geografskim oblastima koja se nazivaju Palestinom, Svetom zemljom ili Zemljom Izraela.

* izbor datuma je selektivan i skraćen Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk