Nauka, ledeno doba i asteroid: Otkriven najstariji krater na Zemlji

Naučnici u Australiji su pronašli nastariji krater asteroida na svetu, dodavši da bi on mogao da objasni kako je planeta izašla iz ledenog doba.

Asteroid je pogodio Jarabubu u zapadnoj Australiji pre oko 2,2 milijarde godina - i napravio krater star oko polovine starosti Zemlje, kažu istraživači.

Do zaključka su došli testirajući minerale koji se nalaze u stenama na ovoj lokaciji.

• Tiranosaurus reks je imao prirodni klima uređaj u glavi
• Nestanak dinosaurusa: "Definitivno je za sve kriv asteroid"
• Šta Kina traži na tamnoj strani Meseca

Naučnici kažu da je otkriće uzbudljivo jer bi moglo objasni zagrevanje tokom te ere.

Istraživanje Kurtin Univerziteta je objavljeno u naučnom žurnalu Komunikacija prirode (Nature Communications) u sredu.

Kako je određena starost?

Pogled na krater sa stene Barlangi, sa ispustom u centru/TIMMONS ERICKSON

Krater je otkriven u suvoj pustari 1979. godine, ali geolozi nisu do sada ispitivali njegovu starost.

Zbog milijardi godina erozije, krater nije vidljiv okom. Naučnici su mapirali ureze u magnetskom polju ovog područja i odredili njegov prečnik od 70 kilometara.

"Predeo je zapravo veoma ravan jer je toliko star, ali su stene karakteristične", rekao je istraživač profesor Kris Kirkland za BBC.

Kako bi odredili kada je asteroid pogodio zemlju, tim je ispitivao sićušni cirkon i kristale monazita u stenama. Oni su bili "šokirani" usled udara, a sada se mogu čitati kao "tri prstena", rekao je profesor Kirkland.

Ovi kristali sadrže male količine uranijuma. Zbog toga što se uranijum vremenom pretvara u olovo, istraživači su mogli da izračunaju koliko je vremena prošlo.

Stariji je najmanje 200 miliona godina od druge najstarijeg drevnog mesta udara - Vredefort krater u Južnoj Africi.

"Zanimala nas je ova oblast jer je područje Zapadne Australije izuzetno staro ali nismo očekivali da ovaj krater bude toliko star", rekao je profesor Kirkland.

"Apsolutno je moguće da negde postoji još stariji krater koji čeka da bude otkriven, ali je teško pronaći njegovu koru pre nego što erodira i tako izgubite tu ranu istoriju Zemlje".

Da li je mogao da prekine ledeno doba?

Vreme udara bi moglo da objasni i zašto se svet u tom periodu zagrejao, kažu istraživači.

Naučnici veruju da je planeta prethodno bila u jednom od njenih perioda "Zemlje snežna grudva", kada je većinom bila pokrivena ledom. U jednom trenutku, led se istopio i planeta je počela da se ubrzano zagreva.

• Koliko se brzo tope glečeri na Himalajima

"Starost kratera vrlo precizno korespondira sa krajem globalnog ledenog doba", rekao je profesor Kirkland.

"Zato je udar mogao da utiče na značajne promene u našoj planetarnoj klimi".

Koristeći kompjutersko modelovanje, tim je izračunao da je asteroid pogodio ledenu ploču debljine nekoliko kilometara koja je prekrivala Zemlju. Taj događaj bi u atmosferu ispustio ogromne količine vodene pare i gasove staklene bašte.

To bi moglo da pomogne zagrevanju planete za vreme ere Proterozoika - doba kada se kiseonik tek pojavio u atmosferi i kada još uvek nije nastao kompleksni živi svet.

"Naravno, bili smo veoma uzbuđeni zbog same starosti", rekao je profesor Kirkland. "Ali stavljajući to u kontekst drugih događaja na Zemlji, čini da sve postane zaista vrlo zanimljivo."

Ne postoji dovoljno modelovanja iz tog vremena da bi se teorija sveobuhvatno testirala, ali ovo otkriće "predstavlja priču o ogromnom uticaju na planetu".

Druga teorija za događaj zagrevanja je da su erupcije vulkana mogle da ispuste ugljen-dioksid u atmosferu. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk