Izbori u Velikoj Britaniji: Torijevci na putu da osvoje većinu prema prvim procenama

Konzervativna partija na dobrom je putu da osvoji većinu u britanskom parlamentu, pokazuju prve, nezvanične procenama na osnovu anketa (exit polls) koje su sproveli BBC, ITV i Skaj Njuz.

Anketa sprovedene na biračkim mestima u Velikoj Britaniji nagoveštavaju da će Torijevci dobiti 368 mesta u parlamentu - 50 više nego na izborima 2017. godiine - kada svi glasovi budu izbrojani.

Laburisti bi mogli da dobiju 191 mesto, Liberalno demokratska stranka 13, škotski SNP 55, a Bregzit partija će ostati bez poslaničkih mesta.

Zelena partija će i dalje imati jednog poslanika, a Plajd Kamri će izgubiti jedno i ostati sa tri mesta u parlamentu, pokazuju ankete.

• Izbori u Velikoj Britaniji: Političari, ljubimci i neobična biračka mesta
• Stvarno jednostavan vodič kroz britanske izbore

Prvi preliminarni rezultati se očekuju pre ponoći, dok se konačan rezultat očekuje u petak oko podneva.

Anketiranje je funkcionisalo tako što su glasači na izlasku sa biračkog mesta upitani da popune kopiju glasačkog listića onako kako su zaista i glasali.

Anketu je sprovela agencija Ipsos Mori na 144 izborna mesta, na uzorku od 22.790 ispitanika.

Ovakve ankete su se pokazale kao veoma precizne prethodnih godina. Na izborima 2017. predvidele su tesnu većinu u parlamentu, bez konkretnog pobednika, a 2015. ankete su pogodile da će Konzervativna partija dobiti najviše glasova.

Ovo su treći opšti izbori u Velikoj Britaniji u poslednjih pet godina - i prvi koji su se održali u decembru u poslednjih 100 godina - a dominantna tema u kampanji bio je referendum o Bregzitu na kome su Britanci odlučili da napuste Evropsku uniju.

Premijer i lider Konzervativne partije Boris Džonson uporno je ponavljao istu poruku:

"Hajde da završimo Bregzit", obećavajući da će izvesti Britaniju iz EU do 31. januara 2020. godine ukoliko osvoji većinu.

Njegov glavni rival za poziciju premijera, lider laburista Džeremi Korbin, obećao je glasačima novi referendum sa drugačijim izborom - ponovni pregovori o izlasku ili ostajanje u Uniji.

Glavno obećanje laburista ipak je bilo drugačije - okončanje mera štednje i veća ulaganja u javni sektor i Nacionalnu zdravstvenu službu.

Liberalne demokrate obećale su poništavanje Bregzita ako liderka ove stranke Džo Svinson postane premijerka, ali su predizborne ankete ukazivale na to da im je popularnost opala tokom kampanje.

Liberalne demokrate su imale i sporazum sa Zelenima i Plaid Kamrijem da im u nekim izbornim jedinicima ustupe mesto kako bi zajedno imali veću šansu za pobedu.

Škotski SNP poručivao je da je glas za njih podrška za održavanje novog referenduma o nezavisnosti.

Odlučujući trenutak desio se u ranoj fazi predizborne kampanje kada je Najdžel Faraž saopštio da njegov Bregzit partija neće imati kandidate u izbornim jedinicima u kojima su Torijevci pobedili 2017. godine, kako ne bi rasipao glasove onih koji su za izlazak Britanije iz EU.

Torijevci su, prema istraživanjima javnog mnjenja na početku kampanje imali dvocifrenu prednost u odnosu na Laburiste, ali se ta razlika smanjivala.

Vladajući Torijevci su se usredsredili na izborne jedinice u Midlendsu i na severu Engleske koje su pripadale Laburistima, a glasali su za Bregzit 2016.

Premijer Džonson našao se na meti kritike nakon što je odbio da učestvuje u debati o klimatskim promenama u organizaciji Kanala 4, kao i zbog odbijanja da pristane na predizborni intervju za BBC.

Lideri ostalih stranaka odazvali su se poziviju BBC-ja i njih je intervjuisao Endrju Nil.

Šta su Exit polls?

To je anketiranje hiljada birača odmah nakon glasanja na osnovu kojih se vrše prve preliminarne procene rezultata izbora.

Pokriva Englesku, Škotsku i Vels, a ne Severnu Irsku, gde drugačije partije dominiraju političkom scenom.

Naručuju ih BBC Njuz, ITV Njuz i Skaj Njuz, a objavljuju se nakon zatvaranja biračkih mesta u 22 sata po lokalnom vremenu.

Kako funkcionišu?

Anketiranje se vrši u 144 izborne jedinice u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.

Izbor jedinici vrši se tako da one na najbolji način oslikavaju demografsku situaciju i da u principu postoji ravnoteža između urbanih i ruralnih sredina.

Iste izborne jedinici uzimaju se u više ciklusa glasanja kako bi podaci bili postojani i stabilni.

Postoje, međutim, određeni izuzeci. Ako dođe do promena granice izborne jedinice ili u njoj živi predsednik parlamenta, pa se tradicionalno tu ne nadmeću kandidati drugih partija.

U praksi to izgleda ovako:

Anketari zaustave svakog desetu osobu koja izađe sa biračkog mesta i daju mu praznu kopiju glasačkog listića.

Onda ona ili on, ponovo zaokruži izbor na listiću, tako da niko ne vidi.

Nakon toga, taj listić se odlaže u kutiju koja će kasnije biti otvorena.

Ono što je veoma važno, građani ne moraju naglas da kažu za koga su glasali.

Suština celog procesa je da se dobiju što preciznije rezultate, kaže Stiven Fišer, asistent na katedri za sociologiju Univerziteta u Oksfordu.

Rezultate analizira ekipa stručnjaka na tajnoj lokaciji u Londonu.

Fišer dodaje da su ovakve metode precizne, a računa se da je Exit poll precizan ako greška u proceni nije veća od 15 mandata. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk