Nezaposlenost u Srbiji: Koliko je stvarno smanjena

"Ćuti, makar imaš posao" - nije čudna i neobična rečenica koju ovih dana, pa i godina, možete da čujete, a možda ste je i izgovorili nekada.

Onih za koje ta rečenica u ovom trenutku ne važi je oko pola miliona i to - makar prema rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović - nije loša vest. Naprotiv.

To što je u Srbiji trenutno oko pola miliona nezaposlenih radno sposobnih građana dobar je podatak - i predstavlja "najnižu stopa nezaposlenosti ikada zabeleženu".

I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj nezaposlenih u drugom kvartalu ove godine manji u odnosu na prvi kvartal.

Čini se da nam stvarno dobro ide, ali navedene podatke treba uzeti s rezervom i uključiti sve faktore koji čine da nezaposlenost opada, kažu ekonomisti.

• Mladi odlaze, mladi dolaze
• Broj ekstremno siromašnih u Srbiji nepoznat
• "Klizno“ radno vreme: Korist za zaposlene ili propaganda

I dok se sa jedne strane zaposlenost jeste povećala, s druge se povećao i broj onih koji su otišli u inostranstvo, a promenjena je i metodologija na osnovu koje se meri broj zaposlenih.

U zaposlene se sada računaju i oni koji rade nekoliko sati dnevno, što nije bio slučaj pre nekoliko godina.

Ipak, premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da su tvrdnje da nezaposlenost pada zbog iseljavanja "trend kritizerstva". Ona je navela da podaci pokazuju da zaposlenost raste i da iznosi 49,2 odsto, kao i da je bila je 41,8 odsto. Koliko je nezaposlenih u Srbiji?

Dve statističke službe koje vode evidenciju o broju nezaposlenih u Srbiji imaju različite podatke o tome.

Dok prema nedavno objavljenom izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji ima nešto više od pola miliona nezaposlenih, Republički zavod za statistiku ima nešto drugačije podatke.

Prema anketi o radnoj snazi te službe, na kraju drugog kvartala ove godine bilo je 334.000 nezaposlenih.

Ono oko čega se podaci slažu je da je broj nezaposlenih manji u odnosu na prethodne periode.

Koliko je nezaposenih u Srbiji?

Dve statističke službe koje vode evidenciju o broju nezaposlenih u Srbiji imaju različite podatke o tome.

Dok prema nedavno objavljenom izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji ima nešto više od pola miliona nezaposlenih, Republički zavod za statistiku ima nešto drugačije podatke.

Prema anketi o radnoj snazi te službe, na kraju drugog kvartala ove godine bilo je 334.000 nezaposlenih.

Ono oko čega se podaci slažu je da je broj nezaposlenih manji u odnosu na prethodne periode.

Koje faktore treba uzeti u obzir?

Ko sve odlazi/AFP

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović kaže da "podaci pokazuju da nam je sve bolje, a da su nam zapravo suze sve veće".

"Na statističko smanjenje broja nezaposlenih utiče broj ljudi koji se iseljavaju iz Srbije, ali i metodologiju koja se promenila", kaže Popović.

Problem je u uzroku odlazaka - ne odlazi se zbog siromaštva i preniskih plata, već zato što ovde nema nade, kaže ona.

Oko 50.000 ljudi prošle godine iselilo se iz Srbije, rekla je pre nekoliko meseci ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih 2017. bio je 650.573, a 2018. godine 583.099.

• Goša i ono što je od nje ostalo
• Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike

U istom periodu promenio se i broj stanovnika Srbije.

Tako je, prema podacima Evrostata, 2017. godine u Srbiji živelo 7.040.272 ljudi.

Godinu dana kasnije taj broj je opao na 7.001.444, dok prema podacima za 2019. Srbija ima 6.963.764 stanovnika.

Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir kada je reč o statistici koju vodi Nacionalna služba za zapošljavanje je što oni brišu sa evidencije osobe koje su odbile posao koji im je ta služba ponudila, kaže ekonomista Mijat Lakićević.

Takođe, NSZ sa evidencije briše nezaposlene koji se nisu javili na redovne konsultacije toj službi.

Lakićević kaže da se ipak vide naznake da broj zaposlenih u Srbiji jeste povećan, ali je saglasan sa tim da je odlazak iz zemlje jedan od faktora koji utiče na smanjenje nezaposlenosti.

Veći uticaj ima, kaže, promenjena metodologija za brojanje zaposlenih.

"Po staroj metodologiji računali su se samo ugovori o radu - na određeno ili neodređeno, sada u statistiku ulaze i druge vrste ugovora", kaže Lakićević.

Tako se u zaposlene sada ubrajaju i oni koji rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, angažovani preko omladinskih zadruga, sezonski radnici...

"Dovoljno je da radite 20 minuta jedan dan i odmah se smatrate zaposlenim - statistički", kaže Danica Popović.

Gužva je uobièajena stvar u Beogradu, kažu vozaèi/BBC

Nova metodologija, uvedena pre nekoliko godina, usklađena je sa evropskim pravilima.

• I omladinski radnik u šifarniku zanimanja
• Kviz: Kakva su vam očekivanja kada birate posao
• Ni Miško više neće da vozi

Da bi moglo da se govori da je nezaposlenost zaista smanjena trebalo bi da se novi podaci urade prema staroj metodologiji, objašnjava Popović, ali dodaje, "to nikom ne ide u prilog".

"Nikada nije napravljena uporedna statistika. Ne možete da kažete da li je sada bolje u odnosu na pre nekoliko godina, pošto niko nikada nije uradio uporednu analizu", kaže Popović.

Gužva je uobièajena stvar u Beogradu, kažu vozaèi/BBC

Nova metodologija, uvedena pre nekoliko godina, usklađena je sa evropskim pravilima.

• I omladinski radnik u šifarniku zanimanja
• Kviz: Kakva su vam očekivanja kada birate posao
• Ni Miško više neće da vozi

Da bi moglo da se govori da je nezaposlenost zaista smanjena trebalo bi da se novi podaci urade prema staroj metodologiji, objašnjava Popović, ali dodaje, "to nikom ne ide u prilog".

"Nikada nije napravljena uporedna statistika. Ne možete da kažete da li je sada bolje u odnosu na pre nekoliko godina, pošto niko nikada nije uradio uporednu analizu", kaže Popović.

Kakva je realna slika?

Sagovornici BBC-ja na srpskom saglasni su u tome - da nije sjajna.

"Realna slika je prilično crna, kakva i jeste, kako je i najveći broj vidi", kaže Popović.

To je i razlog što mnogi odlaze.

"Studenti mi traže preporuke za master i doktorske studije, ali ono što je drugačije u odnosu na ranije je što sada ne planiraju da se nakon usavršavanja vrate", kaže Popović.

Kakva je realna slika?

Sagovornici BBC-ja na srpskom saglasni su u tome - da nije sjajna.

"Realna slika je prilično crna, kakva i jeste, kako je i najveći broj vidi", kaže Popović.

To je i razlog što mnogi odlaze.

"Studenti mi traže preporuke za master i doktorske studije, ali ono što je drugačije u odnosu na ranije je što sada ne planiraju da se nakon usavršavanja vrate", kaže Popović.

Nemačka, obećana zemlja?

Od marta naredne godine broj nezaposlenih u Srbiji mogao bi dodatno da se smanji - zbog novog zakona koji počinje da važi u Nemačkoj, a tiče se zapošljavanja ljudi iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Novi zakon donosi olakšice, ali veliki broj ljudi je već otišao u Nemačku "trbuhom za kruhom".

• Novi nemački zakon u moru pogrešnih vesti

Aleksandar Veljković ima agenciju za zapošljavanje medicinskog osoblja i vozača sa ovih prostora u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Kada je osnovao agenciju 2013. godine, bila je navala za odlazak, a broj zahteva je sada manji.

"Manje je ljudi nego ranije, pošto je dosta otišlo", kaže Veljković.

Očekuje povećan odlazak i kada na snagu stupi novi zakon i dodaje da ljudi više ne odlaze "trbuhom za kruhom", već "mozgom za dostojanstvom". Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk