Istočna Nemačka 1989. - marš koji je nokautirao komunizam

Niko 1989. godine nije imao mobilne telefone niti društvene mreže uz pomoć kojih bi mogao da mobiliše pristalice.

Ali Istočni Nemci kojima je bilo dosta komunizma, izašli su masovno na ulice Lajpciga iako su živeli u svetu u kom su njihove slobode bile vrlo ograničene.

"Nismo imali telefone kod kuće - nismo smeli da ih imamo, a ionako bi nas prisluškivali", priseća se Katrin Hatenhauer, jedna od organizatorki demonstracija u taj ponedeljak u Lajpcigu, drugom najvećem gradu Istočne Nemačke.

• "Presecanje Gvozdene zavese“: Nemački piknik ka slobodi
• Kako smo preživeli "lov" na komuniste u Americi
• Albanski bunkeri iz Hladnog rata

Protesti od 9. oktobra bili su prekretnica: masa od 70.000 ljudi zaposela je centar grada i po prvi put se usudila da prošeta pored ozloglašenog sedišta tajne policije Štazi.

"Mi smo narod!", skandirali su.

Oko 6.000 naoružanih policajaca i pripadnika Štazija u civilu posmatralo je iz bočnih ulica - ali se nisu usudili da reaguju protiv brojčano izuzetno nadmoćnije mase.

Gvozdeni stisak komunističke propagande koji je primenjivan na ljudima bio je razbijen. Ali i Istočna i Zapadna Nemačka bile su jednako zapanjene padom Berlinskog zida samo mesec dana kasnije.

Sigbert Šefke 2014: Crkveni toranj u pozadini bio je njegova pozicija za snimanje protesta od 9. oktobra 1989. godine/Getty Images

Šta je pokrenulo mirni ustanak?

Organizatori uliènog festivala u Lajpcigu uhapšeni su u junu 1989. godine/Getty Images

U Istočnoj Nemačkoj (zvanično Nemačka demokratska republika, NDR) već su široko bili rasprostranjeni bes i nezadovoljstvo, a to raspoloženje samo je eskaliralo tokom čitave 1989. godine.

Milioni Istočnih Nemaca u tajnosti su gledali živopisnu, kapitalističku zapadnonemačku televiziju, iako je to bilo protivzakonito. Videli su luksuz Zapada i koliko stvari se tamo prodavalo, ali su imali malo šanse da pređu granicu. Za to vreme, komunistička NDR bila je siva, pogođena čestim nestašicama.

Protivnike režima špijunirali su i uznemiravali pripadnici Štazija koji su često odlučivali o tome ko gde može da studira ili radi.

Bolesni 77-godišnji komunistički lider Erih Honeker opirao se reformama, dok su susedne i Poljska i Mađarska prolazile kroz demokratsku tranziciju.

Njihov "veliki brat" - Sovjetski Savez - predvodio je reformista Mihail Gorbačov. Njegova politika "glasnosti" (otvorenosti) koju je Zapad ohrabrivao, omogućila je disidenciju i navela sovjetske građane da se suprotstave dugo prećutkivanim komunističkim zločinima.

"Gorbi! Gorbi!", postao je popularan slogan među Istočnim Nemcima gladnim reformi kakve je pokrenuo Gorbačov.

Tokom leta 1989. godine, Mađarska je uklonila bodljikavu žicu sa granice sa kapitalističkom Austrijom, stvorivši tako maršrutu za beg Istočnim Nemcima koji su očajnički želeli da se dokopaju Zapada. Mnogi Istočni Nemci tradicionalno su odlazili na odmor u Mađarsku, lišeni drugih mogućnosti za putovanje po inostranstvu.

• Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda
• Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi

Egzodus se pretvorio u poplavu ljudi; hiljade njih je tražilo utočište i u ambasadi Zapadne Nemačke u Čehoslovačkoj, a mnoge porodice su razdvojene.

Gorbačov je posetio Istočni Berlin 7. oktobra, za četrdesetogodišnjicu postojanja NDR-a i pozvao Honekera da pokrene reforme, rekavši mu da "život kažnjava one koji zakasne".

Zvaničnici NDR-a su tvrdili da su oslobodili "narod" od kapitalističke eksploatacije: izgradnja komunizma značila je siguran posao, jeftine stanove i kolektivno socijalno i zdravstveno osiguranje.

Zašto je Lajpcig bio ključan za pad NDR-a?

Marš koji je prošao pored sedišta Štazija i pokazao se kao prekretnica - Lajpcig 9. oktobra 1989. godine/Getty Images

Nekoliko godina je pastor Kristof Voneberger svakog ponedeljka držao "molitvu za mir" u protestantskoj Crkvi Svetog Nikole. Ova crkva bila je utočište političkih disidenata.

Osamdesete su bile godine protesta protiv držanja nuklearnih projektila u Evropi. Najviše ljudi protestovalo je protiv američkih raketa u Zapadnoj Evropi, ali je Honeker tolerisao i mali istočnonemački mirovni pokret koji je protestovao zbog sovjetskih nuklearnih projektila u NDR-u.

"Crkva Svetog Nikole bila je poznata u Lajpcigu kao slobodno mesto. Znali smo da Štazi ima ljude u crkvi, ali naše aktivnosti nisu mogle biti zabranjene, zato što su se zvale molitve za mir, a ne protesti", kaže Hatenhauer koja je u to vreme imala 20 godina.

"Grupna solidarnost postajala je sve jača, a pomoglo je i leto tokom kog su mnogi pobegli. Mnogi ljudi su nam se pridružili jer su bili očajni, izgubivši članove porodica. I tako su ljudi tražili mesto na kom bi mogli da razmenjuju priče, da donose odluke kako da nastave živote", kaže ona za BBC.

• Hladni rat nekada i sada
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi

Međunarodni sajam u Lajpcigu, održan 4. septembra, pružio je retku priliku borcima protiv komunizma: novinarima sa zapada je bio dozvoljen ulazak u grad.

Hatenhauer i njene kolege disidenti za taj dan su osmislili drugačiju strategiju. "Morali smo da izvedemo ljude iz crkve, da postanu vidljivi, da pokretu nadenemo lice."

Razvili su transparente sa sloganima "sloboda okupljanja" i "za otvorenu zemlju slobodnih ljudi". Štazi ih je odmah oduzeo - ali, mnogo važnije, zapadnonemačka televizija snimila je brutalnost državnog aparata.

Gledajući te slike, Istočni Nemci su "mogli da vide da laži vlasti o nama nisu istinite - nismo izgledali kao kontrarevolucionarni kriminalci", kaže ona.

• Putin i Štazi: Pronađena članska karta

Bivši disident Uve Švabe kaže za BBC da je "ljudima bilo preko glave NDR-a, konstantnog života u lažima i propagandi." "Realnost je bila da je Lajpcig bio u strašno zagađenom stanju, vazduh je bio grozan, smrdeo je."

On se odavno zalagao za čišćenje životne sredine u NDR-u. Lajpcigov glavni problem sa zagađenjem poticao je od obližnjeg rudnika lignita.

Berlinski zid 1986: komunistièka Istoèna Nemaèka je nazivala one koji pobegnu na Zapad kriminalcima/Getty Images

Zašto je 9. oktobar bio prekretnicama na protestima?

U oktobru 1989. godine u Istočnoj Nemačkoj je bilo različitih opozicionih grupa, a bivša disidentkinja Katrin Maler Valter kaže da je pastor Voneberger bio njihov ključni koordinator.

"Mnogi ljudi su shvatili da ne mogu da budu slobodni novinari ili advokati u NDR-u, pa su studirali teologiju kako bi bili slobodni od države i među njima je bilo mnogo kritičara", kaže Švabe.

A opet su aktivisti među sveštenim licima bili u manjini u lajpciškoj Protestantskoj crkvi - svega šest od 50, kaže Švabe. Katolička crkva držala se podalje od aktivista. Pad Istočne Nemačke 1989. godine

Avgust-septembar: Hiljade Istočnih Nemaca beži na Zapad preko mađarske granice sa Austrijom; drugi beže preko Čehoslovačke

9. oktobar: Neprikosnovena masa od 70.000 ljudi demonstrira u centru Lajpciga zahtevajući slobodu

18. oktobar: Komunistički lider Erih Honeker podnosi ostavku, a zamenjuje ga Egon Krenc

7. novembar: Vlada i Politbiro podnose ostavku

9. novembar: Pad Berlinskog zida

3. oktobar 1990: Ponovno ujedinjenje Nemačke Pastor Voneberger, Valter i drugi aktivisti stvorili su mrežu u Lajpcigu, omogućivši da 9. oktobar ima ogroman uticaj.

Publicitet koji su stvorile demonstracije održane u ponedeljak pokazao je da je vreme "sazrelo", kaže Valter. "Svi su shvatili: 'Au, pa nešto se ovde stvarno menja.'"

Ali mnogi demonstranti su se plašili da će policija otvoriti vatru jer je surova reakcija komunističke Kine na trgu Tjenanmen još bila sveža u njihovom sećanju. Viši član Politbiroa NDR-a Egon Krenc hvalio je tu reakciju.

I zato je masa u Lajpcigu skandirala: "Bez nasilja!", a aktivisti su upozoravali učesnike da izbegavaju da daju povoda policiji da otvori vatru.

"Na ulicama je bilo ljudi svih godina, mada su mnogi stariji ljudi pokušavali da spreče da njihova deca izađu", kaže Švabe.

Kasnije se ispostavilo da su vlasti naredile bolnicama u Lajpcigu da spreme dodatni broj kreveta i zalihe krvi.

Te noći je Valter pozvala pastora Vonebergera iz skrovišta u gradskoj Protestantsko-reformističkoj crkvi i ispričala mu za demonstracije.

On se nalazio u drugoj crkvi. Zvali su ga i mnogi drugi aktivisti. Onda je dao intervju uživo preko telefona za zapadnonemačku televiziju.

"Preko zapadnonemačke televizije mogli smo da se obratimo narodu NDR-a", objašnjava Valter.

Dvojica aktivista - Aram Radomski i Sigbert Šefke - imali su TV kameru, ali im je bilo potrebno bezbedno mesto sa kog bi mogli da snimaju demonstracije. Valter ih je povezala sa pastorom koji im je dozvolio da se popnu u toranj Reformističke crkve.

"Nisam se usudio da snimam sa ulice", kaže za BBC Šefke.

"Kasnije sam u hotelu upoznao novinara Špigla iz Zapadne Nemačke Ulriha Švarca i dao mu snimak koji je on iste večeri poneo nazad."

Mirni ustanak 70.000 ljudi emitovan je narednog dana na Zapadnonemačkoj televiziji.

Protestni pokret bio je nezaustavljiv: nedelju dana kasnije više od 100.000 ljudi okupilo se u centru Lajpciga, a protesti su se proširili na čitavu Istočnu Nemačku.

"Ja sad imam 60 godina. Ranije sam živeo iza bodljikave žice, ali sada živim više u slobodi nego bez nje. Bio sam okružen zidovima 30 godina", kaže Šefke. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk