Momci sa rančevima na biciklima: Vi kliknete, oni donesu hranu, a šta je između

Viđate ih na biciklima, motorima, električnim trotinetima sa velikim plavim, žutim i narandžastim kutijama, a dobijate ih lako-preko aplikacije.

U Srbiji posluje nekoliko kurirskih kompanija ovog tipa, Glovo, Volt, Donesi..

Reč je o momcima i po nekoj devojci koji razvoze hranu i druge potrepštine.

Jedan od njih, koji radi za finsku kompanju za dostavu Volt, nedavno je doživeo saobraćajnu nezgodu.

https://www.facebook.com/vlada.brada/posts/10156749036183031

Taj slučaj je otvorio Pandorinu kutiju.

Zakonom nije regulisano kako kuriri ostvaruju prava na zdravstveno i socijalno, a da bi radili za dostavne kompanije zapošljavaju se preko omladinskih zadruga.

• Zaista minimalno uvećanje od 12 dinara
• Srpski radnici u Hrvatskoj: "Nema straha, lepo nam je“
• Bez šlema i kanapa na gradilištima u Srbiji

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za BBC na srpskom kažu da je u slučaju povrede na radu poslodavac dužan da prijavi tu povredu, a omladinska, odnosno studentska zadruga je dužna da povređenom izda Izveštaj o povredi na radu.

Iz Volta za BBC na srpskom o ovom slučaju samo kažu da su povređenog radnika obišli u bolnici.

"Kuriri su zaposleni kod drugog poslodavca s kojim imamo partnerske ugovore, tako da je na njima zakonska obaveza da osiguraju svoje zaposlene", kažu iz Volta Srbija.

Šta je Volt?

Volt je mobilna aplikacija kojom se na jednostavan način poručuje hrana iz restorana koji ima sklopljen ugovor sa ovom kompanijom.

Srbija je 15. država, a Beograd 45. grad u kojem je dostupna ova aplikacija.

Kuriri razvoze hranu, ali i druge potrepštine/Getty Images

BBC na srpskom je kontaktirao i kompaniju Glovo, kako bi dobili detaljnije odgovore o načinu njihovog poslovanja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

"Ta grupacija zaposlenih je potpuno nezaštićena", kaže za BBC na srpskom predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.

Miloš Vučković urednik portala Radnik.rs kaže za BBC na srpskom da je najveći problem to što se ne zna ko je poslodavac.

Nekad je "pucala kičma"

Nemanja Milosavljević u početku je radio samo kao dostavljač, a sada ima svoju firmu i svoje zaposlene dostavljače s kojima zajedno posluje sa Voltom.

"Ovaj posao mi prija, uspevam lepo da organizujem radni dan", kaže 32-godišnji Milosavljević za BBC na srpskom.

On kaže da kada je uspešan dan radi po 11 sati da bi zaradio više od pet hiljada dinara.

"Ali tokom tog dana imam vremena da popijem tri kafe, odem na ručak, zaista nije naporno", dodaje Nemanja.

Kaže da je ranije radio građevinske poslove i da je razvoženje hrane mnogo lakše i isplatljivije.

"Nekada sam radio ceo dan na građevini za 25 evra i od tog posla mi je pucala kičma", kaže Nemanja.

Da su vozači ti koji odlučuju kada će i koliko voziti potvrđuju i u Voltu.

"Ne postoje minimalni i maksimalni sati koje moraju da ispune i ta fleksibilnost je ključ njihovog zadovoljstva Volt modelom", dodaju iz kompanije.

Kuriri Voltu moraju da plate opremu ukoliko je oštete ili izgube ili je neko ukrade.

• Mladi odlaze, mladi dolaze
• Preživljavanje uz dva posla: "Niko to ne radi iz ljubavi"

Zvuči lepo, ali ima problema

Kurir pre poèetka rada prolazi obuku/BBC

Vučković kaže da je formalno poslodavac partner, koji ne određuje uslove rada i cenu rada.

"Na ovaj način onlajn kurirske službe prebacuju sav rizik poslovanja na svoje partnere", kaže Vučković.

On dodaje da to znači da oni ne mogu da zahtevaju povećanje cene rade, štrajk, bolovanje.

U Ministarstvu za rad kažu da se nijedan radnik kurirskih službi koje funkcionišu preko aplikacije nije obratio Inspektoratu za rad.

"Ukoliko su kuriri angažovani preko registrovane kurirske službe, nepravilnosti u radu mogu da prijave inspekciji rada, a ako rade za onlajn kurirsku službu trebalo bi da prijave nadležnoj tržišnoj inspekciji", kažu iz ministarstva.

Ovakvo poslovanje problematično je i za Ranku Savić iz ASNS-a.

Savić dodaje da "kuriri nemaju prava kao zaposleni na određeno i neodređeno vreme, što znači da nemaju pravo ni na godišnji odmor, regres, topli obrok, prevoz".

Ona postavlja pitanja kako je rad kuririskih onlajn službi regulisan, kao i koji se zakoni primenjuju na ove zaposlene.

"Problem naše države je što toleriše razne vidove rada, a da za to nema osnova u zakonu".

"To pitanje se postavi tek kada se desi neki veći problem", zaključuje ona.

Povrede na radu

"Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da bez obzira na oblik radnog angažovanja svi imaju pravo na bezbednost i zdravlje tokom obavljanja posla, koje je dužan da obezbedi poslodavac", kažu iz Ministarstva za rad.

Takođe, zdravstveno osiguranje imaju svi koji rade na privremenim i povremenim poslovima preko omladinske odnosno studentske zadruge.

Novi zakon nova pravila

Za kraj godine najavljen je i novi Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju koji je usvojila Vlada Srbije, poslodavci stiču mogućnost da sve svoje radnike iznajme preko agencije pod uslovom da ti radnici imaju stalni radni odnos u agenciji za privremeno zapošljavanje.

Sa druge strane, predlog zakona obezbeđuje agencijskim radnicima iste uslove rada kao zaposlenima kod poslodavca kom su iznajmljeni.

"On neće promeniti njihov status, jer partneri digitalnih platformi koji upućuju svoje vozače da rade putem digitalnih platformi se ne smatraju agencijama za privremeno zapošljavanje", kaže Vučković.

Dodaje da status ovih radnika nije regulisan ni u zemljama Zapada, odakle je takozvani fenomem "uberizacije" i krenuo, pa veruje da neće biti regulisan ni u našoj zemlji u skorijem roku.

Sve više restorana odluèuje da saraðuje sa kurirskim službama koje razvoze hranu/Getty Images

U Voltu kažu da je omladinska zadruga zadužena da isplati osiguranje, ako su se kuriri preko nje registrovali.

"Socijalno i zdravstveno osiguranje je obaveza studentskih organizacija ili kompanije koja je posrednik u poslovanju, u koju spada i odsustvo zbog bolesti, na primer u slučaju gripa", kažu iz Volta.

Ranka Savić dodaje je da će ukoliko dođe do nesreće, nažalost, njihov poslodavac kako bi skinuo odgovornost sa sebe prvo raskinuti Ugovor o radu.

"Jedino rešenje je pravno regulisanje položaja ovih zaposlenih", kaže Savić.

"Oni rade samo kad su potrebni poslodavcu", dodaje ona. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk