BBC na srpskom - B92

Birački spiskovi: Hoće li preminulima i dalje stizati pozivi za glasanje

Vlast i opozicija postigli su pomak oko biračkih spiskova. Jesu li oni "merilo poverenja građana u izbore" ili samo "lakša tema za SNS".

Izvor: BBC
Podeli
Birački spiskovi gotovo praktično su automatizovani 2019. godine, ali su problem raniji podaci, objašnjavaju iz CRTA/ERMAL META
Birački spiskovi gotovo praktično su automatizovani 2019. godine, ali su problem raniji podaci, objašnjavaju iz CRTA/ERMAL META

Anka J. preminula je u Parizu pre sedam godina, a njena porodica u Beogradu i dalje dobija birački listić sa njenim imenom.

"Naša tetka je otišla u Francusku pre 30 godina i tamo je i preminula, ali mi uredno dobijamo njen listić", kaže za BBC Tamara koja živi na ovoj adresi.

Dodaje da razume zašto su slali pozive jer je tetka bila prijavljena na toj adresi, ali joj nije jasno zašto se to dešava i godinama nakon što je preminula.

"To mi ne uliva poverenje da je sa izborima sve u redu", kaže Tamara koja nije želela da otkriva puno ime i prezime.

Birački spiskovi "po najvišim svetskim standardima" - ovo je najnovije obećanje koje je nakon pete runde pregovora vlasti i opozicije stiglo iz Srpske napredne stranke.

Ovo je ujedno i jedna od četiri teme koje su definisale nevladine organizacije, a o kojima se pregovara na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.



"Zbog izbornih malverzacija devedesetih, kada je vlast manipulisala brojem birača na Kosovu, svaka naredna opozicija optuživala je vlast za neregularne biračke spiskove", objašnjava za BBC Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA.

"Nakon poslednjih događaja prošle godine, poverenje građana u birački spisak je jako malo."

Pozivi preminulima, ali i onima koji nikada nisu živeli na tim adresama - koji su zapravo problemi sa biračkim spiskovima i da li oni utiču na krajnji rezultat izbora ili su samo "lakša tema za SNS", kako tvrdi za BBC Bojan Klačar iz CESID-a.

Pozivi za čak 31 osobu rođenu u 19. veku

Uprkos tvrdnjama nadležnih da se birački spiskovi redovno ažuriraju, novinari Insajdera otkrili su u februaru 2019. više slučajeva da u Srbiji pravo glasa imaju i građani koji su odavno preminuli.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da je na izborima pre dve godine, prema biračkom spisku, pravo glasa imala najmanje 31 osoba rođena u 19. veku, dok je samo na teritoriji Beograda, upisano najmanje 150 građana koji su stariji od 110 godina.

Među njima je i osoba koja bi, prema ovom istraživanju, u maju prošle godine napunila čak 128 godina.

"Naša preporuka je bila automatsko brisanje preminulih iz biračkog spiska, a iz Ministarstva lokalne samouprave smo dobili odgovor da je to automatizovano", kaže Nedeljkov iz CRTA.

"Ispostavilo se da i jeste, svako punoletstvo, smrt ili promena prezimena od 2019. godine se automatski zavodi, ali ostaje problem šta će biti sa onima od ranije."



Pozivi koji stižu za preminule ljude, kaže Nedeljkov, sami po sebi nisu toliki problem.

"Kada državljani Srbije žive i preminu u inostranstvu, država često nema način da to utvrdi.

"Ipak, važno je znati da oni otvaraju prostor za manipulacije. Kada bi se poštovale u potpunosti procedure na biračkom mestu, sam birački spisak ne bi bio toliko bitan."

Zato Nedeljkov daje primere prošlogodišnjih izbora u Beogradu kada je CRTA dobijala prijave da su pozivi za glasanje stizali na adrese ljudi koji tu nikada nisu živeli. CRTA u petak 13. septembra zato organizuje debatu "Sve po spisku", na kojoj će se govoriti o problemima u vezi sa tačnošću i ažurnošću biračkog spiska.

Nije moguće utvrditi koliko pozivi preminulima zapravo mogu da 'poremete' krajnji rezultat izborne utakmice, tvrdi Klačar.

"Do sada problemi u biračkom spisku nisu uticali na finalni rezultat."

Birački spisak je, dodaje on, zapravo "odraz državne administracije".

"To je tehnički posao, ali pokazuje kako radi MUP i sve ostale državne službe."

Šta kaže vlast, a šta opozicija

Za izbore se iz budžeta izdvajaju milijarde dinara, ali su građani često nepoverljivi u njihovu regularnost/Bloomberg
Za izbore se iz budžeta izdvajaju milijarde dinara, ali su građani često nepoverljivi u njihovu regularnost/Bloomberg

Nakon pete runde pregovora na Fakultetu političkih nauka, vlast je pristala da izađe u susret svim primedbama koje se tiču sređivanja biračkog spiska.

"To znači potrebu da imamo po najvišim svetskim standardima uređene biračke spiskove, da tu tačnost bude na toliko visokom nivou da ne bude uopšte sporno za građane da li su ti spiskovi relevantni i da li u njih treba da imaju poverenje", rekao je nakon sastanka Vladimir Orlić iz SNS.

Pokret slobodnih građana saopštio je da ubuduće neće učestvovati u razgovorima vlasti i opozicije ukoliko se ne ispune dva zahteva - da se sastavi pisani dokument, kojim se vlast obavezuje da će usvojiti i sprovesti preporuke stručnih organizacija, kao i da taj dokument potpišu, i time se obavežu, ministri čiji su resori nadležni za ta pitanja.

U PSG-u traže da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević potpisima preuzmu političku odgovornost za ispunjenje preporuka.

Predstavnik LSV Aleksandar Marton je rekao da tema biračkih spiskova i izborne administracije "nešto što je od krucijalne važnosti za kvalitet demokratske izborne procedure.

"I baš zato je bitno što smo čuli niz dobrih stavova i od predstavnika vlasti i opozicije, a naročito od predstavnika NVO".

"Najlakša tema" ili smirivanje birača

Uređenje biračkog spiska je zvanično jedna, iako treća po redu, od četiri stavke koje su pre početka razgovora na Fakultetu političkih nauka, definisale nevladine organizacije.

Pre nje, tu su - finansiranje kampanje i kontrola medija, a zatim i biračko pravo za sve građane.

Napravljen je pomak u razgovorima oko biračkog spiska, komentariše pregovore Klačar.

"Birački spisak je važna tema, ali ima i onih koje su važnije, a koje je tražila opozicija, a to su rad Republičke izborne komisije (RIK) i medija (REM).

"Insistirajući na toj temi, opozicija je suzila manevarski prostor, a SNS je procenio da je ta tema lakša nego ostale."

Na izborima 2018. godine u Beogradu, CRTA je zabeležila brojne nepravilnosti poput neproveravanja ličnih isprava birača, nekorišćenja spreja, vođenja paralelnih evidencija birača nezavisno od biračkog spiska, kao i kršenja tajnosti glasanja.

Zabeleženi su i slučajevi poznati kao "bugarski voz", gde birači ubacuju već popunjeni listić, a iznose prazan.

Bilo je i primera da članovi biračkih odbora nude novac za glasove za određenu političku opciju. Članovi posmatračke organizacije CRTA su izbačeni sa biračkog mesta tri puta, a nepravilnosti su ukupno uočene na osam odsto biračkih mesta.

Ipak, gotovo da se ne pominju neregularnosti vezane za birački spisak.

CRTA je, ipak, tražila nezavisnu analizu biračkih spiskova, kako bi se razbile spekulacije o preminulim licima na spiskovima i onima u inostranstvu.

Za analizu bi trebalo nekoliko meseci, a zatim bi usledile preporuke.

Iskustva iz inostranstva

Sa biračkim spiskovima najviše problema, objašnjava Nedeljkov, imaju zemlje u kojima se veliki broj građana iselio i oni koji nemaju elektronsko glasanje.

Što se ostalih zemalja regiona tiče, sličan problem je izbio i u Makedoniji i Hrvatskoj, objašnjava Klačar, prevashodno jer "građani nemaju poverenja".

On misli da je zakonsko rešenje Srbije prihvatljivo, ali da ga treba primeniti u praksi pa da "zato nije potrebno prepisivati tuđe zakone":

"Ovo je ipak goruće pitanje u Srbiji, više nego u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, jer u Srbiji postoji veći disbalans političke moći.

"Najbolji kontrolor izbora je i dalje konkurencija."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 125 idi na stranu