"Presecanje Gvozdene zavese“: 30 godina od Sve-evropskog piknika

Pre 30 godina "Sve-evropski piknik" u Mađarskoj označio je početak kraja Gvozdene zavese, kada je više od 600 stanovnika Istočne Nemačke projurilo preko granice sa Austrijom.

To je bio signal za odlazak na zapad, koji je postao masovan i kulmirao padom Berlinoskog zida u novembru 1989, pošto su prosovjetski režimi srušeni jedan po jedan u centralnoj i istočnoj Evropi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel posetila je Šopron u zapadnoj Mađarskoj u ponedeljak da izrazi zahvalnost mađarskim graničarima, koji su - dozvoljavajući ljudima da pređu - učestovali u ujedinjenju Nemačke godinu dana kasnije.

"Šopron je primer onoga šta Evropljani mogu da postignu kada stanu hrabro za naša nevidljiva prava", rekla je ona u gradskoj protestantskoj crkvi. "Piknik se pretvorio u ključan svetski događaj."

• Dan koji je promenio tok istorije
• Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
• Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju

Mesec dana pre piknika, ministri inostranih poslova Mađarske i Austije presekli su simbolično granične ograde, Gvozdenu zavesu između zapada i komunističkog bloka koji je kontrolisao Sovjetski Savez.

Stanovnici Istočne Nemačke u to vreme bili su pod nadzorom, uz vrlo malo mogućnosti za putovanja. Angela Merkel je odrasla u Istočnoj Nemačkoj - a to iskustvo ju je pretvorilo u predanu prvakinju liberalne demokratije.

Piknik je bio organizovan kao gest Evropske unije, a ideja je bila da delegacije Austrije i Mađarske pređu granicu na nekoliko sati - ali pretvorio se u stampedo Istočne Nemačke ka zapadu.

https://twitter.com/BudapestTrips/status/1163055974820777984

Merkel i Orban obeležili su godišnjicu ruèkom/European Photopress Agency

Angela Merkel i mađarski premijer Viktor Orban obeležili su 30. godišnjicu događaja ručkom i konferencijom za medije u Šopronu.

I sam veteran antikomunističke borbe, Orban je u sukobu sa Merkelovom i Evropskom unijom oko ljudskih prava i politike azila.

Jedan novinar je primetio da Orban slavi godišnjicu pada ove ograde - a da je postavio drugu ogradu za migrante.

On je odbacio bilo kakve kontradiktornosti, rekavši "nova ograda je sagrađena da bi sačuvala evropski mir i bezbednost".

I ljudi koji su učestvovali u pikniku su se u međivremenu prisetili događaja.

Dita Preznanski, koja je 1989. godine studirala u Budimpešti, bila je na letnjem studentskom kampu tokom leta i znala je da će se dogoditi put kako bi se "presekla Gvizdena zavesa".

Dita, čija je porodica bila razdvojena zavesom, kaže da je namera presecanja ograde bila "da se predstavi slobodna Evropa", i mislila je na baku, koja je rođena u Mađarskoj pre Prvog svetskog rata, kada je bilo "slobode".

Revolt Mađara protiv tvrdokornog sovjetskog komunizma slomljen je 1956. sovjetskim tenkovima, a mnogi Mađari pobegli su na zapad, uključujući i neke Ditine rođake, koji su završili u Velikoj Britaniji.

"Presecanje zavese bilo je veoma simbolično: da budemo slobodni, da se otvorimo ka ostatku sveta", kaže Dita, "Čuvala sam 20 godina deo zavese koji sam presekla."

"Oči pune suza"

Emocije su preplavile ljude koji su konaèno mogli da preðu granicu/Getty Images

Sa 46 godina Varner Miš je putovao na piknik iz grada Halea u Istočnoj Nemačkoj.

Međutim, on nije prešao u Austriju s masom, zato što je morao da pazi na roditelje.

Sada ima 77 godina i u intervjuu za nemački Dojčlandfank prisetio se događaja.

"Bilo je ljudi očiju punih suza, drugi su se radovali i grlili.

"Nisam to shvatao - činjenicu da su otvorili granicu na tom mestu. Bilo je neverovatno to što su Mađari tada uradili. Zahvalan sam im za otvaranje granice, što je omogućilo naredne događaje."

On čuva deo ograde kao suvenir.

"Sumnja ne može da se isključi"

Jorg Majsner, još jedan bivši stanovnik Istočne Nemačke, rekao je za portal Špigl da je za planove o pikniku saznao šest nedelja ranije, ali da je bio sumnjičav.

"Putovao sam sam, da bih umanjio rizik da me uhvate", rekao je. Sastajao se sa drugim stanovnicima Istočne Nemačke za koje se činilo da imaju isti plan za beg.

"Na početku smo izbegavali da pričamo otvoreno. Istočna Nemačka nas je naučila da budemo nepoverljivi."

Jorg je imao šator i bicikl, tako da je mogao brzo da pređe granicu ka slobodi.

Kada je granica otvorena bio je među prvima koji su je prešli. Nije plakao, pošto je "meni sve bilo previše nejasno".

Brinuo je šta će biti sa njegovom porodicom u Istočnoj Nemačkoj.

Stanovnici Istočne Nemačke su autobusom prevezeni do Beča. "Prvobitno slavlje je tada prestalo. Ljudi su bili tihi, duboko zamišljeni. Sumnja ne može tako lako da se isključi", kazao je on.