BBC na srpskom - B92

Makron u Beogradu: Popravni ispiti Srbije i Francuske na svim poljima

Francuski predsednik Emanuel Makron posetu Srbiji iskoristio za otvaranje nove šanse za dve zemlje na mnogim poljima.

Izvor: BBC
Podeli
FONET
FONET

Odnosi Srbije i Francuske doživeli su punoletstvo između dve posete francuskih predsednika Beogradu.

Prošlo je 18 godina od dolaska Žaka Širaka do posete Emanuela Makrona.

"To je dugo, predugo", konstatovao je odmah po sletanju na beogradski aerodrom, koji dat na upravu od 25 godina francuskoj kompaniji "Vansi", predsednik Emanuel Makron.

To vreme, ipak, nije bilo predugo da Beograd i Pariz dovedu odnose na mnogim poljima na nivo da je Emanuel Makron u Beograd došao da ponudi - popravne ispite.

U gotovo svim temama o kojima su razgovarali, Makron i predsednik Srbije Aleksandar Vučić morali su da krenu iz minusa.

Sastanak o Kosovu, planiran za početak jula u Parizu na inicijativu Makrona i nemačke kancelarke Merkel - nije održan.

U najvećem budućem ekonomskom projektu u Srbiji - gradnji beogradskog metroa - gotovo u potpunosti nametnuli su se Kinezi.

Makronova poruka da nema prijema novih članica u Evropsku uniju (EU) sve dok se ona sama iznutra ne reformiše glavno je oruđe evroskeptika i u Srbiji.

Prijateljstvo Srbije i Francuske s početka 20. veka više puta obavijeno je crnim, poput spomenika Zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, a vlada upravo Aleksandra Vučića zabranjivala je funkcionerima da putuju u Francusku zbog pogoršanih odnosa.

Vučić i Makron, ipak, na svakom koraku nastojali su da pokažu prisan odnos.

Popravni ispit za Kosovo

So i pogača za doček Emanuela Makrona na beogradskom aerodromu/FoNet
So i pogača za doček Emanuela Makrona na beogradskom aerodromu/FoNet

Sastanak Srbije i Kosova u Parizu, koji je bio najavljen za 1. i 2. jul pa nije održan, ipak će dobiti novu priliku.

Predsednik Emanuel Makron najavio je na konferenciji za štampu posle susreta sa predsednikom Vučićem da će se lično založiti da se dijalog nastavi.

Naveo je i da će pozvati na novi sastanak srpskog predsednika i premijerku, kosovskog predsednika i premijera, kao i nemačku kancelarku.

Pred svojevrsni "Pariz 2", Makron je i Beogradu i Prištini poručio ono što ih - ne raduje.

"Događaji od poslednjih nekoliko meseci nas zabrinjavaju, a odluke suprotno sporazumima moraju biti ukinute", jasno je Makron aludirao na uvođenje visokih taksi na robu koju Kosovo uvozi iz Srbije.

"Moram da priznam da predsednik Vučić ima hrabrost i da je rekao da Ustav Srbije ne odgovara onome što njeni partneri u Evropi misle, kao i da Srbija želi da uđe u EU i misli da je njena budućnost u Evropi", opisao je Makron ono što predsednik Srbije misli o rešenju kosovskog pitanja.

Njegov srpski sagovornik rekao je da je svestan da Francuska neće promeniti stav o Kosovu, ali da je srećan jer ga je predsednik Makron saslušao.

"Ja nisam neko ko je sanjar i ko misli da su moguće nemoguće stvari, ali sam uveren da energija predsednika Makrona, njegov politički entuzijazam, mogu da donesu promene na evropskom kontinentu i da i tako pomogne našoj zemlji i našim građanima", preneo je predsednik Vučić utisak o mogućem učešću francuskog predsednika u rešavanju kosovskog pitanja.

Francuska je među zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova i glasaju za učlanjenje Prištine u sve međunarodne institucije.

Makronova poseta Beogradu traje dva radna dana/FoNet
Makronova poseta Beogradu traje dva radna dana/FoNet

Popravni ispit za ekonomiju

Makron i Vučić detljano su analizirali globus, poklon predsednika Francuske Fransoa Miterana predsedavajućem Predsedništva SFRJ Lazaru Mojsovu/FoNet
Makron i Vučić detljano su analizirali globus, poklon predsednika Francuske Fransoa Miterana predsedavajućem Predsedništva SFRJ Lazaru Mojsovu/FoNet

Od glavnog igrača koji je trebalo da predvodi projekat izgradnje metroa u Beogradu, francuske kompanije pale su u drugi plan posle dolaska na vlast Srpske napredne stranke.

Intenzivniji razgovori sa kineskim kompanijama i zvaničnim Pekingom podstakli su francuskog predsednika da na visoko mesto u beogradskoj agendi stavi večno pitanje metroa.

Za vreme vlasti Demokratske stranke Borisa Tadića i gradonačelničkog mandata Dragana Đilasa, francuske kompanije "Ežis" i "Alstom" bile su ključni nosioci ovog projekta, urađena je i studija o izvdoljivosti, a na državnom nivou ostvareni su brojni kontakti Beograda i Pariza.

Da bi se taj izgubljeni primat vratio, Makron je u beogradsku delegaciju uvrstio i predstavnike ovih kompanija.

"Projekat metroa je od strukturne važnosti i svi ti projekti treba da privuku francuska preduzeća", gotovo na samom početku obraćanja medijima poručio je Makron.

"Od početka smo radili sa Alstomom i Ežisom i nastavićemo da radimo sa francuskim prijateljima", stigla je potvrda od predsednika Vučića da se Francuzi vraćaju u ovu veliku igru.

Bio bi to nastavak "iz snova" za ekonomske i transportne odnose Srbije i Francuske, nakon što je francuska kompanija "Vansi" preuzela upravljanje nad aerodromom "Nikola Tesla".

Dvojica predsednika iskoristila su sletanje francuskog "falkona" na pistu beogradskog aerodroma da označe početak radova na dugo neophodnoj rekonstrukciji ove vazdušne luke.

Delegacije dve vlade potpisale su dvadesetak sporazuma različitog nivoa obaveznosti kojima se unapređuje ekonomska saradnja.

Šta je Juronjuz?

Velika pažnja u najavi posete francuske delegacije posvećena je dolasku televizijske mreže "Juronjuz" u Srbiju, čiji je direktor deo francuske privredne delegacije.

Sa medijima u Srbiji, informacije o dolasku "Juronjuza" delila je Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije za medije.

U izjavi za "Prvu" televiziju, rekla je da će taj dolazak značiti otvaranje stotinak radnih mesta i "poboljšanje novinarskog standarda".

Većinski vlasnik "Juronjuza" je egipatski milioner Nagib Saviris, četvrtinu udela ima američka mreža En-Bi-Si Njuz, dok najmanji deo u vlasništvu, ali najveći u uređivačkoj strukturi imaju različiti evropski javni servisi.

Ova kompanija u Srbiju stiže kroz partnerstvo sa "Telekomom Srbija", koja time širi prisustvo u medijima.

Šta je Juronjuz?

Velika pažnja u najavi posete francuske delegacije posvećena je dolasku televizijske mreže "Juronjuz" u Srbiju, čiji je direktor deo francuske privredne delegacije.

Sa medijima u Srbiji, informacije o dolasku "Juronjuza" delila je Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije za medije.

U izjavi za "Prvu" televiziju, rekla je da će taj dolazak značiti otvaranje stotinak radnih mesta i "poboljšanje novinarskog standarda".

Većinski vlasnik "Juronjuza" je egipatski milioner Nagib Saviris, četvrtinu udela ima američka mreža En-Bi-Si Njuz, dok najmanji deo u vlasništvu, ali najveći u uređivačkoj strukturi imaju različiti evropski javni servisi.

Ova kompanija u Srbiju stiže kroz partnerstvo sa "Telekomom Srbija", koja time širi prisustvo u medijima.

Popravni ispit za evrointegracije

Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić
Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić

Nekoliko puta tokom obraćanja medijima, francuski predsednik morao je da potroši mnoštvo reči da objasni stav o evropskim integracijama Srbije.

"Ja mislim da EU danas ne funkcioniše dobro i mi treba da donesemo neke odluke da brže i bolje funkcioniše, da bismo bili suverena sila naspram Kine i SAD.

To je kompatibilno sa onim što i Srbija treba da radi - da se pripremi za članstvo u EU."

Makronova poruka o dva paralelna koloseka promena - evropskom i srpskom - koji će rezultirati spajanjem u tački članstva Srbije u boljoj Evropskoj uniji, došla je kao potreba da se "udahne novi život" evrointegracijama Srbije jer je Makron postao jedan od najcitiranijih evropskih lidera među srpskim evroskepticima.

Sve to, dodatno je "začinjeno" brojnim Makronovim ponavljanjima da je Srbija deo Evrope, i deo evropske odgovornosti.

Iako je francuski predsednik ponovio da Srbija mora da reši mnoga pitanja pre članstva u Uniji, pokazao je veliku dozu razumevanja za odnos Beograda prema kritikama iz izveštaja Evropske komisije da je napredak upitan, pre svega, u oblastima ljudskih prava i slobode medija.

"Svaki put smo razgovarali o situacijama kršenja vladavine prava, a na situaciji sa medijima radi se sa Reporterima bez granica.

Uvek sam video želju srpskog rukovodstva da konkretno napreduju."

Strategiju Evropske unije, po kojoj bi zemlje mogle da postanu članice EU do 2025. godine, predsednik Vučić je pred francuskim predsednikom stavio u red sa nizom neobično odabranih istorijskih događaja.

"Rekli su nam 1999. da su nas bombardovali zbog humanitarne katastrofe - pa je nije bilo.

Rekli su na 2003. da se o Kosovu pregovara prvo o standardima, pa onda o statusu - a onda su im dali status, a standarda nema nigde.

Ne bi ovo bilo prvi put da Srbija čuje jedno, a desi se nešto drugo", rekao je Vučić.

Popravni ispit za emocije

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron proveli su gotovo dva sata obraćajući se što medijima, što građanima Beograda.

Dvojica predsednika čak tri puta su izlazila pred mikrofon tokom prvog dana zvanične posete francuskog predsednika.

Vučić je govorio na srpskom, Makronu se u ličnim razgovorima obraćao na engleskom, ali mu je uputio i nekoliko reči zahvalnosti na francuskom.

Makron je nekoliko minuta na Kalemegdanu držao govor na srpskom jeziku, poslavši snažnu poruku domaćinima.

To su samo neki, za diplomatski protokol neuobičajeni, momenti ove posete.

Toliko snažna poruka, očigledno, bila je neophodna da bi se sanirale posledice događaja koji su ozbiljno uzdrmali odnose Beograda i Pariza u poslednje dve godine.

Sa mesta predsednika Vlade Srbije, Aleksandar Vučić u aprilu 2017. godine doneo je odluku da na tri meseca zabrani svim državnim funkcionerima da uopšte putuju u Francusku kada ova zemlja nije pristala da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja.

Današnji premijer Kosova bio je tada uhapšen po Interpolovoj poternici iz Srbije, ali je odlukom francuskog suda odbijeno izručenje Beogradu.

Čuveni spomenik, pred kojim su se predsednici sada obraćali građanima, pre samo dve godine bio je zamotan u crno platno.

Sada je predsednik Srbije samo skrenuo pažnju svom francuskom kolegi da građanima Srbije ne prija kada on u Beogradu izgovara da su Srbija i Kosovo dve nezavisne države.

Slične teze albanskog premijera Rame na konferenciji za štampu u Beogradu pre pet godina izazvale su daleko burniju reakciju tadašnjem premijera Vučića.

Popravni ispit za evrointegracije

Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić
Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić

Nekoliko puta tokom obraćanja medijima, francuski predsednik morao je da potroši mnoštvo reči da objasni stav o evropskim integracijama Srbije.

"Ja mislim da EU danas ne funkcioniše dobro i mi treba da donesemo neke odluke da brže i bolje funkcioniše, da bismo bili suverena sila naspram Kine i SAD.

To je kompatibilno sa onim što i Srbija treba da radi - da se pripremi za članstvo u EU."

Makronova poruka o dva paralelna koloseka promena - evropskom i srpskom - koji će rezultirati spajanjem u tački članstva Srbije u boljoj Evropskoj uniji, došla je kao potreba da se "udahne novi život" evrointegracijama Srbije jer je Makron postao jedan od najcitiranijih evropskih lidera među srpskim evroskepticima.

Sve to, dodatno je "začinjeno" brojnim Makronovim ponavljanjima da je Srbija deo Evrope, i deo evropske odgovornosti.

Iako je francuski predsednik ponovio da Srbija mora da reši mnoga pitanja pre članstva u Uniji, pokazao je veliku dozu razumevanja za odnos Beograda prema kritikama iz izveštaja Evropske komisije da je napredak upitan, pre svega, u oblastima ljudskih prava i slobode medija.

"Svaki put smo razgovarali o situacijama kršenja vladavine prava, a na situaciji sa medijima radi se sa Reporterima bez granica.

Uvek sam video želju srpskog rukovodstva da konkretno napreduju."

Strategiju Evropske unije, po kojoj bi zemlje mogle da postanu članice EU do 2025. godine, predsednik Vučić je pred francuskim predsednikom stavio u red sa nizom neobično odabranih istorijskih događaja.

"Rekli su nam 1999. da su nas bombardovali zbog humanitarne katastrofe - pa je nije bilo.

Rekli su na 2003. da se o Kosovu pregovara prvo o standardima, pa onda o statusu - a onda su im dali status, a standarda nema nigde.

Ne bi ovo bilo prvi put da Srbija čuje jedno, a desi se nešto drugo", rekao je Vučić.

Popravni ispit za emocije

Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić
Makrona su na Kalemegdanu dočekali građani Beograda/BBC Petra Živić

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron proveli su gotovo dva sata obraćajući se što medijima, što građanima Beograda.

Dvojica predsednika čak tri puta su izlazila pred mikrofon tokom prvog dana zvanične posete francuskog predsednika.

Vučić je govorio na srpskom, Makronu se u ličnim razgovorima obraćao na engleskom, ali mu je uputio i nekoliko reči zahvalnosti na francuskom.

Makron je nekoliko minuta na Kalemegdanu držao govor na srpskom jeziku, poslavši snažnu poruku domaćinima.

To su samo neki, za diplomatski protokol neuobičajeni, momenti ove posete.

Toliko snažna poruka, očigledno, bila je neophodna da bi se sanirale posledice događaja koji su ozbiljno uzdrmali odnose Beograda i Pariza u poslednje dve godine.

Sa mesta predsednika Vlade Srbije, Aleksandar Vučić u aprilu 2017. godine doneo je odluku da na tri meseca zabrani svim državnim funkcionerima da uopšte putuju u Francusku kada ova zemlja nije pristala da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja.

Današnji premijer Kosova bio je tada uhapšen po Interpolovoj poternici iz Srbije, ali je odlukom francuskog suda odbijeno izručenje Beogradu.

Čuveni spomenik, pred kojim su se predsednici sada obraćali građanima, pre samo dve godine bio je zamotan u crno platno.

Sada je predsednik Srbije samo skrenuo pažnju svom francuskom kolegi da građanima Srbije ne prija kada on u Beogradu izgovara da su Srbija i Kosovo dve nezavisne države.

Slične teze albanskog premijera Rame na konferenciji za štampu u Beogradu pre pet godina izazvale su daleko burniju reakciju tadašnjem premijera Vučića.

Konačno, nezadovoljstvo zvaničnog Beograda mestom sedenja predsednika Vučića na obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, gde je predsednik Kosova Hašim Tači sedeo među glavnim zvanicama, bila je još jedna "tačka ključanja".

Zbog svega toga, opredeljenost Emanuela Makrona da jedno od glavnih mesta u njegovim obraćanjima dobije često podsećanje na zajedničku istoriju sa početka prošlog veka dolazi kao logična posledica.

Posebno jer Beograd i Pariz čeka još teških momenata kada se dublje zaroni u rešavanje kosovskog pitanja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 139 idi na stranu