Vimbldon: Kako je Ubaldo Skanagata oduševio svet - Đoković mi je i dalje dužan

Italijanski novinar Ubaldo Skanagata, čije je pitanje Novaku Đokoviću nedavno obišlo svet, tenis prati već decenijama, a Vimbldon mu je čak 155. Grend slem u karijeri. Ovo je njegova priča.

Sigurno ste videli taj klip.

Italijanski novinar na engleskom, ali sa, naravno, jakim italijanskim naglaskom, postavlja pitanje Đokoviću nakon finala turnira u Melburnu.

"Seven Australian Ooopens, 15 Slaaams (sedam Australijan Opena, 15 Slemova)", pevao je Italijan početak tog pitanja.

"Not too baaad (Nije loše)", prekide ga Novak, takođe pevajući englesko-italijanski.

Smejao se Đoković tu dobrih dvadesetak sekundi, kao i svi drugi u sali, nakon čega je dodao i jedno: "Niente particolaaare" (ništa posebno).

Nedostajao je samo onaj čuveni italijanski pokret rukom.

"To je odmah postalo viralno", navodi u intervjuu za BBC Ubaldo Skanagata, autor pevajućeg pitanja i čuveni novinar.

"Postali ste svetska zvezda", kažem mu.

"Da, svi mi to kažu, ali bih ipak više voleo da postanem zvezda zbog kvaliteta mog novinarstva", odgovara on uz osmeh.

• Upoznajte Kineza koji bodri Đokovića širom sveta
• Pet saveta za "preživljavanje" reda na Vimbldonu

Skanagata je upravo to - mnogo, mnogo više od te jedne konferencije za medije koja ga je učinila poznatim širom sveta.

U avgustu će napuniti 70 godina i u glavi drži čitavu istoriju tenisa, a Vimbldon mu je čak 151. Grend slem turnir sa kojeg uživo izveštava.

"Da, star sam, ali imam odlično pamćenje… Mogao bih da za tri minuta nabrojim sve učesnike finala Vimbldona od 1968, a možda čak i rezultate", ističe Skanagata.

A sa takvom legendom novinarstva i tenisa može se pričati o mnogo čemu.

Novinar BBC-ja na srpskom Slobodan Marièiæ i Skanagata/BBC

Izazov

"Da, imamo dobar odnos", kaže Ubaldo uz osmeh, čim sam pomenuo Đokovića.

"On govori italijanski, a i sada svi čim me vide kažu Not too baaad, pa se stalno šalimo na tu temu.

"Ipak, mislim da me svi teniseri zaista poštuju".

Kako kaže, uvek je bio nezavisan i "nikada nikome nije svirao violinu".

"Ako mislim da neko greši, čak i Đoković, napisaću to. Veoma je važno da novinar ima nezavisnost i slobodan duh", stiče Skanagata, nesvesno deleći važne lekcije o novinarstvu žutokljuncu sa kojim razgovara.

A razgovarali smo u velikoj prostoriji medija centra, namenjenoj inostranim novinarima, koja je puna monitora i ljudi koji jure kao muve bez glave.

Prvi put sam ga uživo video prethodnog dana, na Đokovićevoj konferenciji za medije posle pobede u drugom kolu, kada se takođe pevalo.

"Moramo da nastavimo dalje, vreme je isteklo", rekao je tada stariji muškarac u ulozi portparola, pokušavajući da okonča konferenciju.

"Evo još samo naš prijatelj iz Italije", dodao je Đoković i uz osmeh pokazao desno od sebe.

Ubaldovo pitanje je bilo o pritisku koji uloga favorita ima na tenisere, s obzirom na to da su mlade snage - Cicipas i Zverev - ispale već u prvom kolu.

"Morate da se nosite sa tim", odgovorio je Novak.

"Not too baaad", dodao je Ubaldo.

• Kako jastreb Rufus čuva vimbldonsko nebo
• Vimbldon: Sva lepota "malih mečeva” i kako sam predahnuo

Da, on i Đoković imaju dobar odnos, ali tu postoje i neka dugovanja.

"U Australiji, pre polufinala, rekao sam mu da donese reket, da malo igramo tenis i rekao je da hoće.

"Međutim, bilo je toliko vruće da sutra uopšte nije imao trening, pa sam propustio šansu da igramo", navodi Skanagata.

"Duguje vam", kažem mu.

"Da, duguje mi, nadam se da se seća toga. Reci mu to. Reci mu 'duguješ Ubaldu partiju tenisa'. Tri minuta, ne mogu više", odgovara uz osmeh.

"Igrao sam sa Monikom Seleš, sa Mekinroom, sa Borgom, sa Navratilovom, sa Rodom Lejverom… Voleo bih da igram i sa Đokovićem malo".

Bolonja, Otranto, Roma, Gorica

U pres centru na Vimbldonu/BBC

Skanagata za sebe kaže da je "maltene rođen u teniskom klubu" u Firenci, čiji predsednik je bio njegov otac.

Zbog toga je tenis počeo da igra već od četvrte godine, što ga je dovelo do juniorske reprezentacije Italije i školarine za studije u Americi.

"Bio sam osrednji teniser, a kasnije i direktor turnira u Firenci, što mi je kasnije pomoglo u novinarstvu.

"Kao direktor turnira upoznao sam Ilijana Nastasea sa njegovom budućom suprugom, a i sa Lendlom sam imao dobar odnos jer je jednom kasnio meč, pa sam zamolio njegovog protivnika da ga čeka.

"'Ma, ajde', rekao sam mu, 'ne brini, svakako ćeš ga pobediti'. Izgubio je", priseća se Skanagata i nasmeja se od srca.

Kako ističe, sada je sve drugačije.

"Mnogo vremena je prošlo… Kad sam počeo da se bavim tenisom loptice su bile bele, toliko je davno to bilo.

"Sad ako želite da pričate sa nekim igračem potrebni su vam posebni zahtevi i posebne dozvole koje nećete dobiti ako ih ne preklinjete."

Ako je to drugačije, šta tek reći za novinarstvo.

"Kada sam počinjao u nekim redakcijama uopšte nije bilo papira, morali ste da doneste svoj.

"Onda smo morali da tekstove čitamo stenografima i spelujemo im svako ime, jer se uglavnom nisu razumeli u tenis i nisu znali kako se piše Bjorn Borg".

"I, kako je to izgledalo", pitam ga.

"Borg - Bolonja, Otranto, Roma, Gorica", kaže Skanagata.

"To i nije bilo toliki problem, zamislite Gerulaitis - Gorica, Empoli, Roma, Udine, Livorno, Ankona, Imola, Torino, Imola, Savona", dodao je u dahu.

Lajk

Skanagata za sebe kaže da je "maltene roðen u teniskom klubu" u Firenci, èiji predsednik je bio njegov otac./BBC

Dakle, od diktiranja, preko pisaćih mašina i interneta, do merenja lajkova i šerova na društvenim mrežama.

Kako opstati?

"Morate se prilagođavati svakog dana", deli Skanagata još jednu novinarsku lekciju.

"Pre 12 godina - relativno brzo, s obzirom na moje godine - shvatio sam da će internet biti važan, pa sam pomislio da bi bilo dobro napraviti teniski sajt.

"Počeli smo kao blog, sa 300 posetilaca na mesec dana, a sada Ubitenis ima 100.000 poseta dnevno, što nije loše, s obzirom da je ovo tenis, a ne fudbal".

Koji tren kasnije šezdesedevetogodišnjak bez problema priča o temi o kojoj njegovi vršnjaci ne znaju apsolutno ništa - društvene mreže.

"I dalje čuvam novinarske propusnice za Vimbldon iz 1974. i 1976. na kojima čak ne postoji slika", kaže i iz džepa vadi smartfon.

Zašto to radi?

Pa da mi pokaže fotografiju tih propusnica na njegovom Instagram profilu, naravno.

"Stavio sam ovogodišnju akreditaciju pored tih i to objavio, ali su mi rekli je zabranjeno, jer bi neko mogao da je skenira i stvori bezbednosne probleme.

"Morao sam da skinem tu sliku… Eto koliko se sve promenilo".

Ipak, Skanagata ima problem sa nekim modernim stvarima.

"Teško je", jednostavno odgovara na moje pitanje šta misli o stanju u kojem je novinarstvo danas.

"Na primer, ne bi trebalo da prihvatimo ideju da ceo snimak konferencije za medije, odmah po njenom završetku, završi na Jutjubu.

"Federer nešto priča, mi mu postavljamo pitanja i neko ko sedi kući brže to vidi nego što novinar može da prekuca izjavu, a kamoli da napiše tekst.

"Zašto bi mediji onda slali nekoga i u njih ulagali novac?"

Eš protiv Konorsa

Naš razgovor u jednom trenutku prekida ženski glas.

"Važno obaveštenje - teniserka čijeg imena ne mogu da se setim - uskoro će biti u sobi za intervjue zbog konferencije za medije", saopštava ona.

Skanagata, naravno, u tom trenutku zastaje, osluškujući da li je to kojim slučajem važna informacija za njega.

Nije bila, pa se ponovo okreće ka meni.

Pošto je toliko decenija proveo uz tenis, zanima me ima li nekog miljenika među igračima.

"Kao novinar najviše sam voleo Ivaniševića", odgovara kao iz topa.

"Veoma je duhovit i uvek je davao odlične intervjue. Tu je i prvi i drugi i treći na mojoj listi. Onda ide Rodik, pa Safin".

Kada je reč o samom tenisu - tu bira Mekinroa.

"Prijatelji smo, vozio sam ga po Firenci na skuteru kojim uvek dođem na turnire, ali sam i pored toga voleo kako je igrao.

"Bio je neverovatan, imao je osećaj, talenat… Ako bih morao da ponovo platim kartu da gledam kako neko igra, platio bih za Mekinroa".

A omiljeni turnir?

"Kao novinar najviše volim Vimbldon i Rolan Garos, jer se mečevi završe na vreme i ne moram da pišem tekst do pet ujutru.

"A kao gledalac… Vimbldon je zaista poseban, atmosfera i zelena trava taj turnir zaista čine drugačijim od drugih".

Onda je prešao na mečeve koje posebno pamti i tu se pominju samo legendarna imena.

"Uh, Mekinro kada je 1984. pobedio na 82 meča od 85, pa njegovo finale sa Lendlom na Rolan Garosu i finale Dejvis kupa u kojem je poražen.

"Pa kada je naš Panata osvojio Rolan Garos, tako što je spasao meč loptu u prvoj rundi, pa pobeda Artura Eša 1975. protiv Konorsa…

"Ne mogu da zaboravi ni finala Rouzvol protiv Lejvera iz 1972. i 1973, pa Čengovo neverovatno osvajanje Rolan Garosa 1989… Toliko toga ima".

• Prvi dan Vimbldona - Đoković pobedio, Krunić poražena, a ja se izgubio

Najbolji

Za kraj intervjua ostavio sam jednostavno pitanje.

Šta je to tenis?

"Zaista mislim da je to najbolji sport na svetu, odgovorio je Skanagata.

"Najkompleksniji je. Prvo, sam si - iako imaš ceo tim oko sebe, sa svim problemima na terenu se suočavaš sam.

"Drugo, moraš da se suočiš sa mnogo poraza, moraš biti jak i mentalno i fizički, a potrebno je i malo talenta".

Te kombinacije nema ni u jednom drugom sportu, ističe.

"U timskim se sakriješ, pa pobediš ako Mesi i Ronaldo igraju sa tobom, a može i Krojf da izgubi ako nema dobre saigrače.

"Ovde je jednostavno - ako si dobar, pobedićeš. Zato je tenis najbolji".

To sve kaže čovek koji je išao na 43 Vimbldona, 44 Rolan Garosa, 35 US Opena i 29 Australijan Opena, ko zna koliko manjih turnira i konferencija za medije.

Pa šta ako je na jednoj od njih, kako kaže, "malo zatvorio oči zbog džet-lega".

Ovaj Vimbldon je meni prvi Grend slem i uopšte bilo kakav teniski turnir sa kojeg izveštavam, valjalo je pokupiti neke fazone od iskusnijeg kolege.

Neki savet?

"Ne brini, učićeš iz dana u dan i siguran sam da neće biti problema… Ja sam imao 24 godine kad sam počeo...

"Samo uči i to je to", kaže Skanagata.