Krenberis i "labudova" pesma Dolores O’Riordan: Želeli smo da završimo ono što smo započeli

Posthumni albumi su pipava stvar.

Ponekad će muzičar ostaviti za sobom veliku, završenu ploču - kao što su Life After Death Notorious BIG-a ili Closer Joy Division.

Druge su sklepane od studijskih ostataka i nedovršenih demo snimaka - setite se samo Lioness Ejmi Vajnhaus ili Xscape Majkla Džeksona.

Treći tip krčmi naizgled beskrajnu riznicu arhivskih snimaka, kao što smo videli u slučaju Džimija Hendriksa, Tupaka Šakura i Prinsa.

Svi oni imaju jednu veliku manu. Pokušavate da pogodite koje bi bile namere muzičara da je živ, što na kraju može da dovede do kompromisa i kreativnih odluka koji štete njegovom integritetu i nasleđu.

Upravo je to problem sa kojim su se suočili preostali članovi grupe Krenberis posle prerane smrti njihove pevačice Dolores O'Riordan prošle godine.

• Pevačica Krenberisa preminula od utapanja
• Jedinstveni šmek pekinškog rokenrola

Njihov osmi album počeo je da poprima oblik kad je ova 46-godišnjakinja pronađena udavljena u kadi u londonskom hotelu Park Lejn Hilton.

Prethodnih meseci ona je napravila demo snimke za 11 pesama, u napadu kreativnosti sa kojom su njene kolege iz benda ponekada imale problema da održi korak.

Njen prepoznatljivi glas nikad nije zvučao bolje, dočaravajući mešavinu tuge i nade u zbirci pesama koje su se bavile temama gubitka i njegovog prevazilaženja.

"Bila je veoma uzbuđena zbog albuma i veoma strastvena u vezi s njim, tako da je na demo snimcima zaista dala sve od sebe", kaže gitarista Noel Hogan.

Posle sahrane O'Riordan u Limeriku u januaru prošle godine, bend se sastao da pregleda novi materijal, "i tu smo počeli polako da shvatamo, kad slušate pesme za pesmom, koliko je on kompletan".

Uz određenu strepnju, odlučili su da dovrše album - dovevši producenta Stivena Strita, koji je radio sa njima na njihova prva dva albuma, da dotera pesme.

"Bili smo veoma, veoma oprezni", kaže Noel.

"Mnogi posthumni albumi koje objave izdavačke kuće skrpljeni su od ovoga i onoga... i prosto se čini da ljudi samo žele da izmuzu novac."

"Ali mi smo ovo uradili iskreno i iz ljubavi, i da bismo završili ono što smo započeli sa Dolores."

Rezultat, album In The End, dostojan je epitaf - zbirka osećajnih, srceparajućih pesama koje dočaravaju krhkost i žestinu O'Riordan, i opiru se svim izazovima da se bude sentimentalan.

"Ako u godinama koje dolaze ljudi budu mislili da smo to nas četvoro snimili ovaj album zajedno u jednoj prostoriji - to je najbolje čemu možemo da se nadamo", kaže Noel, koji je seo sa basistom i mlađim bratom Majkom i bubnjarem Fergalom Lolerom da porazgovaramo o često emotivnom i zahtevnom zadatku sastavljanju albuma.

U kojoj fazi je bio album na početku 2018. godine?

Noel: Bio je u fazi demo snimka, ali očigledno smo imali vokale, koji su u toj fazi najvažnija stvar.

Jesi li njeni demo snimci uvek bili tako jaki?

Majk: Jesu, davala je sve od sebe i tako je oduvek radila.

Zvuči kao da su pesme skoro završene.

Noel: I sami smo pod tim utiskom ušli u studio - da nećemo koristiti otpatke koje ćemo morati sklepati. Zato što jeste postojalo nekoliko pesama viška koje su imale po strofu ili vokal iz refrena, ali njih nismo želeli da uvrstimo. Izgledalo bi kao da je iskorišćavamo, a to bi bilo veliko nepoštovanje prema njoj.

Mora da vam je bilo teško vratiti se u studio. Kakav je osećaj bio ponovo čuti njen glas?

Noel: Bilo je to veoma emotivno za nas, jer je bio april prošle godine. To je tek dva meseca nakon što je Dolores preminula, tako da ste još uvek u neverici, a onda morate da dolazite svako jutro, stavljate slušalice i Dolores je tu ponovo sa vama - skoro kao da je i dalje živa, peva samo vama - i bilo je teško da vam to dopre do mozga.

Ali kako su nedelje prolazile, počeli smo da shvatamo da tugovanje i negativne misli neće pomoći tim pesmama. Morate da imate ideje, te pesme moraju da budu najbolje moguće. Jednom kad smo se ubacili u taj fazon, to je definitivno pomoglo.

Na omotu albuma "In The End" nalazi se neæaka jedne od O'Riordanovih æerki Emal/BMG

Tokom faze pisanja pesama, o kojim temama je Dolores razmišljala?

Noel: Bilo je to uglavnom ono što joj se dešavalo u životu do 2017. godine. Od skora je bila razvedena i postavili su joj dijagnozu bipolarnog poremećaja. Imala je i stalne probleme sa leđima, što je ometalo naše odlaske na turneju. Dakle, dešavalo joj se sve to i ona je osećala da konačno sve to može da ostavi za sobom.

Prava je šteta da bi, zbog svega što se od tada desilo, ljudi na to mogli sada da gledaju potpuno drugačije.

Jeste, ove pesme očigledno nisu napisane kao epitaf.

Noel: Neki ljudi će to videti u tome, ali Dolores nije imala kristalnu kuglu. Ona nije mogla da vidi budućnost, nikako nije mogla da zna šta će se desiti. Ona je, dakle, samo pisala pesme za ovaj album i da je bilo sreće napisala bi ih još mnogo.

Naslovna pesma, "In The End", veoma je potresna. Čini se da priča priču o bendu.

Noel: Ta pesma je na mnoge načine veoma odgovarajuća, i za bend i za sam album. Bila je to savršena pesma za kraj sesije snimanja, zato što mislim da smo nas trojica bili savršeno svesni činjenice da je ovo poslednji put da ćemo se naći u studiju radeći na albumu za grupu Krenberis.

Znate, još i pre nego što smo upoznali Dolores, mi smo napustili školu i osnovali ovaj bend i od tada sviramo zajedno. Tako da je ovo bio lep način da stavimo tačku na tih dugih 30 godina zajedno.

Koje su bile vaše prve impresije o Dolores, pre toliko godina?

Majk: Imali smo probe u studiju u Limeriku i ona se pojavila na audiciji sa sintisajzerom, pomalo stidljivo, ali veoma samouverena u svoj glas.

Noel je imao akorde za "Linger", tako da smo joj dali kasetu sa "Linger" na njoj i ona se vratila nekih nedelju dana kasnije sa dovršenim tekstom i počela je da je peva za nas. Pali smo na dupe.

Dolores se nije uvek dobro snalazila sa slavom. Kako ste čuvali jedno drugo na turneji?

Noel: Uvek bismo čuvali jedno drugom leđa, naročito kad je u pitanju Dolores. Osećala bi pritisak što svako želi delić nje, i stalno joj traže intervjue i foto sesije.

I tako bismo uvek nudili pomoć: "Da li želiš da neko od nas sedi s tobom?" ili "Da li želiš da neko od nas to uradi umesto tebe?" Uvek smo pružali takvu podršku, jer joj zaista jeste bilo teško. Nimalo joj nismo zavideli.

Sad kad je album izašao, jeste li razmišljali o tome šta je sledeće za vas?

Fergal: Veoma je teško to pretočiti u reči, jer smo imali osećaj da ovaj dan nikad neće doći, a sad kad se desio, verovatno će nas sve to pogoditi još jače. Obično biste se u ovoj fazi pripremali za turneju naredne dve godine, a mi to, nažalost, nismo u mogućnosti.

Noel: Nismo o tome ozbiljno razmišljali, jer smo bili suviše zauzeti. Jedna stvar oko koje možemo svi da se složimo jeste da i dalje želimo da se bavimo muzikom. Veoma je teško okrenuti leđa tome kad si se time bavio toliko dugo. Tako da pretpostavljam da ćemo posle leta doneti odluku šta dalje.

Reakcija na album je bila zaista pozitivna, što mora da je zadovoljavajuće.

Noel: Bilo je fantastično. Za nas je to potvrda onoga što smo uradili. Pokazuje da smo uradili pravu stvar. Nismo želeli da uništimo sve što je bend do sada uradio.