Kakve veze imaju Ratovi zvezda sa oronulim hotelom u Tunisu

Hotel Du Lak znao je i za bolja vremena. Prepoznatljivog oblika koji podseća na obrnutu piramidu ili pticu u letu, šepuri se tuniskim horizontom još od ranih sedamdesetih.

Nekada je bio simbol ambicije i ponosa mlade države koja se oslobodila kolonijalne vladavine, konačno raširivši vlastita krila. Danas je napušten - lak plen za vremenske prilike. Sudbina hotela koji godinama propada je neizvesna.

Rušenje je verovatna opcija.

"Građevina je trenutno na aparatima", kaže Sahbi Gorgi, arhitekta iz Tunisa koji učestvuje u izradi planova za tu lokaciju u ime libijskih vlasnika.

On je za BBC rekao da bi renoviranje verovatno koštalo više nego da se građevina zameni nečim novim, pogotovo ako analize potvrde njegove sumnje da je čelična konstrukcija oslabila.

Sendkroler je predstavljao utvrðeni pokretni dom za mitske Jave sa Tatuina/Alamy

Tuniska grupu za konzervaciju, Edifices et Memoires, pokrenula je kampanju za očuvanje hotela, ističući arhitektonski značaj građevine.

Zgrada je vrhunski primer brutalizma, arhitektonskog stila iz 20. veka poznatog po hrabrim oblicima i masivnim betonskim i metalnim površinama.

"Hotel je jedinstveno svedočanstvo jednog doba", rekao je za BBC Muhamed Zituni, arhitekta koji učestvuje u kampanji.

"To je jedna od retkih građevina izgrađenih nakon što je Tunis stekao nezavisnost koju odlikuju vizija i zrelost."

Nade da će hotel biti sačuvan podgrejane su i njegovom navodnom vezom sa originalnim filmom Ratovi zvezda iz 1977. godine.

Režiser filma Džordž Lukas snimio je deo ove svemirske fantazije u Tunisu, koristeći Saharu kao zamenu za pustinjsku planetu Tatuinu.

U Tunisu neki veruju da je Sendkroler, ogromno vozilo nalik tenku koje se pojavljuje u filmu, inspirisano arhitekturom hotela Du Lak.

Pustinjske lokacije koje su se pojavile u Ratovima zvezda očuvane su kao turističke atrakcije. Ali može li "sila" da sačuva i brutalistički hotel od rušenja?

Da li je hotel inspirisao nastanak Sendkrolera?

Barbikan centar (arhitekte: Èemberlen, Pauel i Bon) jedno je od najpoznatijih brutalistièkih zdanja u Londonu/Getty Images

"Hotel je navodno poslužio kao inspiracija za Sendkrolera u Ratovima zvezda", napisano je u onlajn peticiji. O navodnoj vezi hotela sa filmom počeli su zatim da pišu i drugi, iako ima i onih koji kažu da je to samo "legenda".

Zituni je kasnije za BBC-jevu radijsku emisiju Afrika u fokusu rekao da je Lukas građevinu video kad je prvi put posetio Tunis i bio "inspirisan da nacrta ili dizajnira neku vrstu peščanog tenka... veoma sličnog obliku Hotela Du Lak".

Ključni član ekipe iz originalnih Ratova zvezda, kontaktiran da bi se videlo postoji li zaista veza između zgrade i vozila nalik tenku, priznao je da su oni "na neki način slični".

Rodžer Kristijan, britanski režiser i scenograf koji je osvojio Oskara za produkcijski dizajn u Ratovima zvezda, ipak smatra i da je teorija "nategnuta".

Kristijan je za BBC rekao da Sendkroler izgled duguje Ralfu Mekvoriju, legendarnom američkom konceptualnom umetniku koji je zaslužan za vizuelna rešenja svih filmova u originalnoj trilogiji Ratova zvezda.

Lukas je Mekvorija angažovao da ilustruje njegove ideje, dok je još pisao scenario.

"Ralf je uradio neke prelepe crteže, a Sendkroler je nacrtan već tada", rekao je Kristijan.

Delovi vozila nastali su u studiju Elstri blizu Londona i poslati, komad po komad, u Tunis. Na setu, Kristijan je isprskao model blatom da bi izgledao autentičnije.

Kristijan kaže da je Mekvori nacrtao Sendkrolera pre nego što je Tunis uopšte uzet u razmatranje kao moguća lokacija snimanja. Odluka da se film snimi tamo doneta je 1976. godine, nakon što je Lukas posetio zemlju zbog preporuke scenografa Džona Berija.

Ni Beri ni Mekvori više nisu među živima. Međutim, Mekvorijev prijatelj i saradnik Pol Bejtmen potvrdio je za BBC da je prva detaljna skica Sendkrolera bila završena pre aprila 1975. godine - godinu dana pre nego što je Lukas otputovao u Tunis.

NASA budućnosti

Transportna vozila tipa Kroler prenosila su amerièke svemirske rakete i šatlove, poput ovog koji se vidi u pozadini/Alamy

Odakle onda Mekvoriju ideje?

Pedesetih godina on je služio u američkoj vojsci u Koreji, a obrisi rogobatnih vojnih vozila i moćnog naoružanja mogu da se prepoznaju i u raznolikoj mehanizaciji Ratova zvezda. Tokom snimanja u tuniskoj pustinji, grupa alžirskih vojnika s one strane granice čak je greškom pomislila da je model Sendkrolera deo vojne opreme.

"Videli su ime, Ratovi zvezda, i pomislili da gradimo mašinu za ratovanje", kaže Kristijan.

"Morali su da dođu i lično se uvere da je to samo filmski set."

• Zvezde prvog Terminatora ponovo na okupu
• O Brenu Starku iza kulisa

Posle rata u Koreji, Mekvori je za život zarađivao crtajući. Radio je animacije za televizijske priloge o Nasinim misijama Apolo i crtao uputstva za sastavljanje novog džambo džeta 74 za Boing.

Upravo je ovaj period tokom kog je Mekvori crtao za američki vazduhoplovni sektor, zaslužan za to što su Mekvorijeve borbene mašine budućnosti toliko fascinantne. Njegovi crteži za Ratove zvezda su poput pogleda u budućnost američke tehnologije - kao svemirska trka koja je nadrasla zemaljske rivale.

Bejtmen kaže da je ideja za Sendkrolerove glomazne tenkovske gusenice potekla od Nasinog kroler transportera, kolosalnog vozila sa gusenicama koje je prenosilo na mesto lansiranja rekete za Saturn u programu Apolo.

Londonsko nacionalno pozorište (arhitekta: Denis Lasdun) - kao i mnoge brutalistièke zgrade - nastavlja da izaziva opreèna mišljenja/Getty Images

Ubedljivo najveći uticaj na Mekvorijeve crteže, međutim, imala je petparačka naučna fantastika nastala između tridesetih i pedesetih godina prošlog veka.

Po Bejtmenovim rečima, ideja da oblik Sendkrolera bude nalik trupu broda potekla je od arhetipova peščanih i pustinjskih brodova koji su opisani u naučnoj fantastici., a zatim se razvila u nešto što je "u najbukvalnijem smislu onda zaličilo na brod".

Naučno-fantastična arhitektura

"Drevne ruševine civilizacije svemirskih putnika" ili brutalistièka Le Piramid u centru Abidžana? (arhitekta: Rinaldo Olivijeri)/Alamy

"Bio je to vrhunac svemirskog doba, tako da je sve izgledalo moguće", kaže Feliks Torkar, istoričar arhitekture koji radi i na kampanji #SOSBrutalizam.

"Smeli, futuristički arhitektonski dizajn bio je izrazito obeležje toga vremena."

Tipična brutalistička zgrada, kaže on, istovremeno može da izgleda vizionarski i da ima sirovi, monumentalni kvalitet - "poput drevnih ruševina nekakve drevne civilizacije svemirskih putnika".

Zlatno doba brutalizma, od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, poklopilo se sa procesom dekolonizacije Afrike. Vodeće brutalističke arhitekte angažovane su za mnoge grandiozne projekte - muzeje, univerzitete, hotele - u sveže oslobođenim državama.

Širom kontinenta, podizane su masivne betonske građevine kao simboli modernizma i budućnosti. Torkar kaže da su se brutalističke zgrade držale tri osnovna načela - "istaći materijale, istaći strukturu i koristiti jedinstven, upečatljiv dizajn".

Hotel Du Lak rad je italijanskog arhitekte Rafaelea Kontiđianija. Smatra se da je njen prototip sličan dizajnu obrnute piramide izložene na Međunarodnom sajmu u Zagrebu 1957. godine.

U Tunisu, oblik postavljen naglavačke nudio je elegantno rešenje za probleme na samoj lokaciji. Budući da je tle bilo nestabilno, temelji građevine morali su da budu specijalno izrađeni - što je bio mukotrpan proces.

Ali oblik hotela značio je da temelji nisu morali da budu posebno široki, dok god su bili dovoljno duboki.

Prema Tokarevim rečima, lokacija hotela bila je ozloglašena i zbog smrada - građen je u blizini lagune koja je u to vreme služila za izlivanje tuniske kanalizacije. Smrad se najviše osećao u prizemlju. Kako je hotel dizajniran tako da je broj soba raste od prizemlja ka višim spratovima, Kontiđijanijev rad je osigurao i da se neprijatan miris ne oseća u većinem delu hotela.

Zašto je 'Sila' prizvana baš u Tunisu?

Zgrada ili svemirski brod? Set dizajn za Osmog putnika Ridlija Skota iz 1979/Getty Images

Tunis je bio nezavisan već 20 godina u vreme kad su tamo snimani Ratovi zvezda, mit o imperiji i pobuni. Zemlja je odgovarala filmadžijama iz praktičnih razloga. Lukas je imao relativno skroman budžet, a Tunis je bio jeftin. Plus, bilo je tu zapanjujućih pustinjskih lokacija s obiljem hotela u blizini, što je neophodan uslov kad morate da smestite holivudsku filmsku ekipu.

Ugostiteljstvo se u Tunisu razvilo posle sticanja nezavisnosti kako bi zemlja privukla strane turiste. Prihodi od turizma pomogli su rast ekonomije, učestvujući sa nekih osam odsto u bruto domaćem proizvodu. Ali je broj stranih posetilaca naglo opao nakon niza terorističkih napada na turističkim lokacijama 2015. godine, i zemlja muku muči da se od toga oporavi.

Brutalizam je iznikao iz ruševina rata i imperije kako bi javnom sektoru pružio uniformni stil. Za brutalizam su se odlučivale vlade širom sveta da bi izrazile radikalni ideal - da izabrani predstavnici naroda koriste javna sredstava kako bi narodu obezbedili stanove.

U poslednjoj deceniji 20. veka taj ideal će izaći iz mode, a njegovi betonski oblici pretvoriće se u ruševine. Indikativno, filmovi toga vremena koji su očigledno bili inspirisani brutalizmom - Blejd Raner, Osmi putnik, Paklena pomorandža - opisuju sumornu, distopijsku budućnost.

Zapostavljene, mnoge brutalističke zgrade kasnije su postale simboli propale politike bivših vlasti. Smeštene na prvoklasnim lokacijama, postale su kandidati za rušenje. Iz straha da bi neke od najboljih građevina mogle zauvek da nestanu, nedavno je došlo do obnovljenog interesovanja za ovaj stil.

Posetioci u Tunisu odlaze da vide lokacije gde su se snimale scene iz Ratova zvezda/Getty Images

Sendkroler, iako nije bio inspirisan tom zgradom, na kraju je inspirisao drugu građevinu. Filmska kompanija koju je osnovao Lukas 2013. godine je otvorila kancelarija u Singapuru koja nosi ime ovog vozila i prati njegov oblik. Sva u staklu, ona ni na koji način nije brutalistička građevina.

Ali šta se onda nalazi iza tvrdnje da je Hotel Du Lak poslužio kao model za Sendkrolera? Zituni je ukazao na mogući izvor ovih glasina, rekavši za BBC da su se ljudi koji su radili u hotelu hvalili kako je njihova zgrada inspirisala Lukasa.

Svaka imperija ima mit o poreklu, zvanični i nezvanični. Za franšizu Ratova zvezda, tuniska pustinja pruža potku za zvaničnu priču. U međuvremenu, urbana legenda iz Tunisa svedoči o njenoj snazi.

Časopis Forčen je 2015. procenio vrednost franšize od njenog nastanka na 42 milijarde dolara - samo milijardu manje od bruto domaćeg proizvoda Tunisa iste godine.