NATO bombardovanje: Rođeni uz prve bombe o ratu ne znaju mnogo

Kada su 24. marta 1999. godine prvi projektili NATO-a bačeni na okolinu Prištine, Luka Vujović je bio star dvanaest sati i šest minuta.

"Bili smo jedina beba i jedina porodilja u bolnici. Sve ostale mame i bebe su otpuštene kući ranije, pošto je bilo nagoveštaja da bi moglo da dođe do napada", seća se Irena Dušković, Lukina mama.

On je jedno od 172 dece rođene u Srbiji na dan početka bombardovanja. Od tog dana do 10. juna 1999. godine, kada je bombardovanje završeno rođeno je 14.391 dete.

Oni su roðeni 1999. godine i o bombardovanju ne znaju mnogo/BBC

Luka i njegovi vršnjaci o dešavanjima iz godine u kojoj su rođeni ne znaju mnogo.

O ratnim dešavanjima se u njegovoj porodici nije mnogo pričalo, ali ono što o bombardovanju zna - uglavnom je čuo od starijih.

• Dve decenije od NATO bombardovanja Jugoslavije
• Dvadeset godina kasnije: Poslednji let za Beograd
• 24. mart 1999. - dan koji svi pamte

"Rođen sam u pola osam ujutru. Kada je bombardovanje krenulo, spušten sam u bolnički podrum. To su doživljaji moje majke. Prepričavala mi ih je", priča Luka za BBC na srpskom.

Prvu noć po rođenju i prvu noć u kojoj su padale bombe, proveo je u skloništu bolnica u Majdanpeku.

Ova bolnica nije bila meta narednih 11 nedelja, ali je tokom bombardovanja oštećeno 19 bolnica i 20 domova zdravlja.

Porodilište Kliničko-bolničkog centra Dragiša Mišović u Beogradu oštećeno je 28. aprila, a KBC je pogođen 20. maja, kada je demolirana zgrada Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika.

Među oštećenim bolnicama bile su i vranjska, valjevska, novopazarska, specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike u Surdulici.

Priča jedne majke

Vazdušni napadi voðeni su sa aerodroma iz susednih zemalja, kao i nosaèa aviona u Jadranskom moru/Getty Images

Dok je Luka bio u podrumu, njegova mama Irena je bila u šok sobi.

"Dežurna sestra je gledala Esmeraldu. Program je prekinut i objavljeno je da je počelo bombardovanje", priča za BBC na srpskom Irena.

Latino-američka televizijska sapunica Esmeralda bila je popularna u to vreme u Srbiji. Pratila je priču junakinje slepe od rođenja, a bila je toliko omiljena da se pričalo da se u Srbiji prikuplja novac za njenu operaciju, jer su ljudi mislili da je zaista slepa.

https://twitter.com/sljivana/status/1109688149821833217

https://twitter.com/SaHristina/status/1109559499130654720

Osim po Esmeraldi, Irena taj dan pamti i po tome što se porodila 12 sati pre prve šizele - kako su ljudi zvali sirenu za uzbunu.

"Čule su se sirene sa krova zgrade u blizini bolnice i stigla je direktiva direktora da se svi pacijenti spuste u podrum."

Porodila se carskim rezom i zbog toga nije mogla da se kreće, pa je bilo teže da ode u podrum.

"Nekako su me podigli i spustili na kolica, a onda je stigla druga direktiva - da se teško pokretni pacijenti ostave tu gde jesu", seća se Irena te noći 24. marta.

Ostala je u šok sobi, a bebu su sestre non stop nosile - u podrum ili njihovu sobu.

"Luka je bio stalno sa osobljem bolnice, a ja sam ga videla tek nakon šest dana. Sedmog dana sam prebačena iz šok sobe na ginekologiju i tada smo napokon bili zajedno."

Odlaska u podrum više nije bilo, a kada bi krenula uzbuna za opasnost, isključivana su svetla u bolnici i paljene sveće, seća se Irena.

"Svetla su se gasila u celom gradu, kako ne bi privukla avione."

Po izlasku iz bolnice Irena i Luka više nisu išli u podrum, ali su sve stvari bile spremne "za slučaj da zagusti".

"Nosiljka i torba za bebu su sve vreme bili spakovani i spremni za slučaj opasnosti - da ako krenu da gađaju, odemo u podrum ili negde van grada."

Sve što se u toj nosiljci nalazilo i što je bilo potrebno za bebu tih dana je bilo teško nabaviti.

"Nismo mogli da nađemo pelene i opremu za bebe. Butika nije bilo, već se sve kupovalo kod švercera na pijaci. Kod njih smo nabavljali osnovne stvari za bebu."

Koliko dvadesetogodišnjaci znaju o dešavanjima iz godine u kojoj su rođeni?

U SRJ su u to vreme nošeni i razni bedževi/Getty Images

Irenina beba je 24. marta 2019. napunila 20 godina. Živi u Beogradu, student je prve godine Policijske akademije i o bombardovanju, kaže, zna više od vršnjaka.

"Nije to preterano znanje, ali sam dosta slušao, gledao emisije. Upućen sam donekle", priča Luka.

Na pitanje zašto je Srbija bombardovana, kaže - "Kosovo".

"Nismo hteli da ga damo Albancima, šta ja znam... Amerika je stala na njihovu stranu i sve je trajalo dok neki naši ljudi nisu potpisali predaju Kosova. To je ono što sam čuo. Ne znam više od toga", priča.

Sa drugarima retko o tome priča, a kaže da ni oni ne znaju mnogo više.

"Mnogi nisu bili ni rođeni, a i to su teme koje gotovo nikada ne pokrećemo, ne zato što nismo zainteresovani, već zato što teško možemo da dođemo do bilo kakvih odgovora."

U školi Luka i njegovi drugari o tome nisu učili.

Miloš Otašević, Lukin drug sa klase, odgovore na pitanja o dešavanjima 1999. godine tražio je od starijih.

"Moj otac je bio policajac i bio je na poslu kada je gađana zgrada Generalštaba. Nerado se seća tih stvari, ali mene interesuje, pa ga teram da priča", kaže Miloš.

Oduvek ga je interesovalo zbog čega je moralo da dođe do bombardovanja, šta je uzrok i zašto su ljudi morali da stradaju.

"Dobio sam odgovore na većinu pitanja. Ipak, postoje i ona na koje ni moji roditelji, niti bilo ko može da odgovori. Te odgovore verovatno nikada neću saznati i mogu samo da nagađam.

"Čest odgovor je da su ljudi bili iscrpljeni sankcijama i inflacijom. Bombardovanje im je dodatno pogoršalo situaciju i u njihovim glavama je vladao totalni haos", priča Miloš.

Mladi i današnja politika?

Prema nedavnom istraživanju koje je sprovela Fondacija Fridrih Ebart, mladi generalno nisu zainteresovani za politiku, ne raspravljaju o njoj, niti se trude da budu politički informisani.

Čak 58 odsto anketiranih mladih uzrasta od 14 do 29 godina politika ne zanima ni najmanje. S druge strane, za politiku je veoma zainteresovano samo četiri odsto ispitanika.

Trećina mladih nikada ne razgovara o politici sa članovima porodice ili prijateljima.

U takvu sliku potpuno se uklapaju Luka i njegovi prijatelji.

"Današnja politika me ne interesuje uopšte. Ukoliko kasnije moj život, posao i porodica budu zavisili od politike - zainteresovaću se. Sada, dok studiram - ne", kaže Luka.

"Jedan čovek vlada Srbijom već neko vreme. Nekima to odgovara, drugima ne. Meni je svejedno." Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk