Kriza u Venecueli: Ruski vojni avioni sleteli blizu Karakasa

Dva ruska vojna aviona sletela su u nedelju na glavni aerodrom u Venecueli i, navodno, dopremila desetine trupa i velike količine vojne opreme.

Ova akcija je deo realizacije "ugovora o vojno-tehničkoj saradnji", javlja ruska novinska agencija "Sputnjik".

Havier Majorka, novinar iz Venecuele, napisao je na Tviteru kako je video oko 100 vojnika i 35 tona opreme kako se iskrcavaju iz aviona.

To se dešava tri meseca nakon zajedničke vojne vežbe dve države.

Rusija, kao dugogodišnji saveznik Venecuele, ovoj južnoameričkoj državi pozajmljuje milione dolara i podržava njenu naftnu i vojnu industriju.

• Pariz, Hong Kong i Singapur najskuplji za život
• Maduro upozorava na građanski rat u Venecueli
• Amnestija za Madura ako ode sa vlasti

Rusija je, takođe, otvoreno bila protiv sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele Vladi venecuelenskog predsednika Nikolasa Madura.

Majorka je na Tviteru napisao da su ruski teretni avion Antonov-124 i jedan manji sleteli u subotu na aerodrom u blizini Karakasa.

On kaže da je ruski general Vasilij Tonkoškurov izveo trupe iz aviona.

Vojni avion sa ruskom zastavom na trupu viđen je na aerodromu u nedelju. Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije na kojima se vidi kako se ruski vojnici okupljaju na aerodromu.

https://twitter.com/steve_hanke/status/1109913312559616001?s=20

Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov venecuelanski kolega Nikolas Maduro su bliski saveznici/Getty Images

Odnosi Moskve i Venecuele posebno su produbljeni poslednjih meseci, paralelno sa pogoršanjem na relaciji Vašington-Venecuela.

I u decembru je Rusija tamo slala dva aviona, ali kao deo vojne vežbe.

Zvanična Moskva osudila je ponašanje zemalja koje podržavaju venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida, koji je u januaru proglasio sebe za privremenog predsednika.

Predsednik Maduro optužio je Gvaida da pokušava da sprovede državni udar iz pomoć "američkih imperijalista".

Kremlj ga je podržao, tvrdeći da Gvaido "namerava nezakonito da osvoji vlast" uz pomoć Amerike i dodajući da će "učiniti sve što je potrebno" da podrži Madura.

Ša je pozadina?

Maduro je dobio tesnu većinu glasova na predsedničkim izborima u aprilu 2013. nakon smrti svog mentora, predsednika Uga Čaveza. Drugi mandat osvojio je u maju 2018. gogodine, na izborima koje su osporavali međunarodni posmatrači.

Venecuela se suočila sa ekonomskim kolapsom, nestašicom hrane u nekoliko navrata i inflacijom koje je prošle godine dostigla 800.000 procenata.

Gvaido je optužio predsednika Madura da je nesposoban da vodi državu, i tako dobio podršku američkog i evropskih lidera.

Madurova Vlada postajala je sve izolovanija, kako ju je sve više zemalja krivilo za ekonomsku krizu, zbog koje je oko tri miliona ljudi bilo prinuđeno da napusti Venecuelu.

Za to vreme, Moskva je poslednjih godina proširila saradnju sa Karakasom - povećana je trgovina vojnom opremom i davanje kredita.