Radovi kod Milenijumske kule na Gardošu - ima li razloga za brigu

Posle gondole, Kalemegdana i Ušća, veliku buru na internetu izazvali su i radovi na zemunskom Gardošu.

Na jednim od najlepših vidikovaca grada radnici su još od kraja decembra, a radi se na rekonstrukciji ostataka nekadašnje Zemunske tvrđave, u čijem središtu je Milenijumska kula.

Međutim, nedavno je na internetu objavljena fotografija dvojice radnika i jedne hilti bušilice, koja nije baš najnežnija, zbog čega su se građani zabrinuli.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika za BBC kažu da nema razloga za brigu.

"Hiltijem su bušeni ostaci betonskog temelja bandere, koja je uklonjena pre mesec dana", navodi arhitekta konzervator Ljiljana Konta, nadležna za radove u Zemunu.

"Niko hiltijem ne razbija zidove Zemunske tvrđave, taman posla".

"Oprez, radovi u toku"/BBC

Šta se dešava?

Radova kod Milenijumske kule nema skoro desetak dana/BBC

Nekada davno, još u srednjem veku, na Gardošu je postojala Zemunska tvrđava, od koje je sačuvano samo nekoliko zidova i četvorougaona citadela.

Zavod za zaštitu spomenika sada radi na rekonstrukciji i restauraciji zidova te tvrđave.

"Najveći problem je obnova obrušene jugoistočne kule, koja služi kao vidikovac sa kojeg se pruža veoma lep pogled na Zemun i na Beograd", kaže Konta.

"Krenulo se u iskopavanje zemlje, da se ta kula sanira, a suština je doći do dna postojećih temelja Zemunske tvrđave, kako bi bio urađen novi temelj", dodaje ona.

Temelj bi trebalo da drži ostatke nekadašnjeg zida, ali i novih koji će biti izgrađeni kako bi Gardoš dobio obnovljeni vidikovac.

Međutim, poslednjih dana mašine pored Milenijumske kule odmaraju, jer su radovi obustavljeni.

"Kopa se na prilično veliku dubinu, od pet do osam metara, pa sad čekamo proračun statičkog obezbeđenja te 'temeljne jame', da se na radnike ne bi obrušili ostali zidovi".

• Beogradska gondola: Seča, da, gradnja - još ne
• Kecelje na spomenicima: Šta misle ministarka, crkva i Tviter
• Kako su beogradski biciklisti "vozili“ preko automobila
• Pobednik ide na odmor - šta kažu Beograđani

Pokušaji da se doðe do dna temelja nekadašnje Zemunske tvrðave/BBC

Stepenice

Stepenica koje vode na Gardoš više nema - barem na neko vreme/BBC

Prvi deo radova oko Milenijumske kule zvanično bi trebalo da bude završen krajem juna, ali Konta kaže da bi taj rok mogao malo da bude probijen.

Radovi su podeljeni u dve faze, kaže, ali su u ovom trenutku obe "žive", dok se čekaju proračuni za temelje jugoistočne kule tvrđave.

"Trenutno se kopaju i tehnički rovovi duž ostalog dela tvrđave, a u planu je i obnova tih zidova, onoliko za koliko pouzdano znamo da su postojali".

U toku je i obnova stepenica koje vode do kule, a oko čijeg održavanja je bilo dosta problema, jer za njih godinama niko nije bio nadležan.

"Opština je to sad prenela na sebe i ona brine o tim stepenicama. Čim je to regulisano, počela i njihova rekonstrukcija, jer su dugo bile u lošem stanju.

"Međutim, i tu imamo mali zastoj, jer zbog nekih vlasničkih pitanja geometar mora da snimi teren".

"Zazidani kafić"

Gardoš je jedno od tri brda na kojima Zemun leži - druga dva su Æukovac i Kalvarija - i jedan je od najlepših vidikovaca u gradu/BBC

Tokom radova pojavio se i neobičan problem - kafić koji se nalazi tik uz Milenijumsku kulu.

Konta kaže da je bašta tog kafića bila bespravno proširena van svoje parcele. Zato je srušena, a na tom mestu će biti jedan od zidova Zemunske tvrđave.

Međutim, onda se postavlja pitanje kako će građani ulaziti u taj kafić, jer će taj zid blokirati vrata.

"Naći ćemo neko kompromisno rešenje, trudićemo se da njihov ulaz ne bude blokiran. Nećemo osporavati postojanje tog kafića, niti mu zabranjivati rad", kaže Konta.

Unutrašnji prostor Milenijumske kule opština Zemun izdaje u zakup, dodaje.

"Ona radi nesmetano, nemamo nikakav uticaj na to".

Istorija

Milenijumska kula na Gardošu podignuta je 1896. godine u čast hiljadugodišnjice prisustva Mađara u Panoniji.

Bilo ih je četiri, na četiri strane sveta, ali je preživela samo ova, podignuta na najjužnijoj tački Ugarske kraljevine - u Zemunu.

Visoka je 36 metara, a poznata i kao Kula Sibinjanin Janka, po mađarskom junaku Janošu Hunjadiju, koji je u 1456. godine porazio Osmanlije tokom Bitke za Beograd.

Na istom mestu nekada je postojala drevna tvrđava, o kojoj postoje zapisi još iz devetog veka.

Ruševine te tvrđave, uz Milenijumsku kulu, najstariji su građevinski ostaci u starom jezgru Zemuna. Tvrđava je 1948. proglašena za spomenik kulture.

Kula je u međuvremenu postala jedan od najpoznatijih simbola Beograda, iako Zemunci često ističu da je Zemun grad za sebe, a ne deo prestonice Srbije. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk