Doživotna robija: Populizam i mešanje u sudsku vlast

Prošlo je četiri dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio izmene kaznene politike i uvođenja doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela, a komentari stručne javnosti ne jenjavaju.

S jedne strane Igor Jurić, na čiju je inicijativu predložena doživotna robija za ubice dece, kaže za N1 da se godinu i po dana radi na tome da tako nešto zaživi i da bi bio licemer ako bi rekao da je nezadovoljan "jer je to izneo ovaj ili onaj".

S druge, pravnici, sudije i advokati smatraju da ovakva inicijativa ne može da potekne od predsednika države i predstavlja mešanje izvršne u sudsku vlast.

U Vrhovnom kasacionom sudu za BBC na srpskom kažu da ta institucija nije konsultovana, te da nije održana opšta sednica tog suda na kojoj su razmatrane najavljene izmene kaznene politike.

Prema rečima pravnika Milana Antonijevića, bitno je da se ovakva debata vodi, da nije bitno sa koje pozicije je inicirana, ali da je bitno da stručna javnost iznese stav i sprovede istraživanje.

"Na Visokom savetu sudstva i Kasacionom sudu je da se povede raspravao o tome, pa da onda govorimo o izmenama.

Istraživanje koje bi se sprovelo među građanima sigurno bi pokazalo da oni žele strože kažnjavanje, ali to ne treba da bude vodilja za uvođenje strožih kazni", kaže za BBC na srpskom Antonijević.

Strože kazne "ne demotivišu počinioce. Bitnija je resocijalizacija i tretman u zatvoru, kako počinioci ne bi ponovo uradili isto", objašnjava on.

Antonijević ocenjuje da se radi o populizmu - da se previše osluškuju građani koji sudove donose na osnovu medijskih naslova i nedovoljnog poznavanja materije, što ne treba da bude slučaj.

Šta je Vučić rekao?

Na konferenciji održanoj u subotu 12. januara, Vučić je rekao da će u roku od mesec dana biti uvedene neke nove mere.

"Ono što smo videli je da imamo veoma blagu kaznenu politiku. To ne znači da su kazne koje imamo za određena krivična dela blage, ali one gotovo nikada u sudskim postupcima nisu bile određivane", kazao je Vučić.

Minimalne kazne će biti povećane "drastično i drakonski" za sva krivična dela koja obuhvataju nasilničko ponašanje - od nasilja u porodici do ubistava.

"Nisam naročito zainteresovan za primedbe boraca za ljudska prava, pošto su nam sva ljudska prava uništena drogom, ubijanjima", rekao je Vučić.

"Mi sada kao Nemačka i Austrija uvodimo doživotnu robiju, kazne i kod nas sada postaju drakonske", dodao je.

"Mi idemo sa ovakvim merama, a to će biti teška borba. Stručnjaci će sada krenuti po ambasadama da pričaju o ljudskim pravima, da mi sole pamet, kriminalci će da se ujedine jer znaju da će ovo da im donese manje para.

Moj odgovor za sve njih je - država će da vas pobedi, ma koliko da ste opasni, beskrupulozni, uvezani u celom regionu, mi ćemo vam pokazati da je država mnogo jača.

Ova borba će trajati godinama i biće borba u kojoj ćemo da ih pregazimo.

Ja obećavam građanima Srbije da će država da pregazi kriminalce", kazao je Vučić.

Kaznu zatvora od 40 godina služi u Srbiji 86 lica/Getty Images

Na najave predsednika republike odreagovala je i Advokatska komora Beograda.

"To što su predsednik Republike Srbije i ministarka pravde nezadovoljni kaznenom politikom u pravosuđu ne daje im za pravo da na jedan tipično laički način predlažu izmene Krivičnog zakonika kojima bi se povisili posebni minimumi i maksimumi zaprećenih kazni, zabranilo ublažavanje i uvela krivična sankcija doživotnog zatvora" piše u saopštenju Komore.

"Predsednik i ministarka bi trebalo da se zabrinu zbog problematične politike krivičnog progona, a ne zbog kaznene politike, jer kaznena politika nije stvar izvršne nego sudske vlasti", navodi se du saopštenju.

Advokati smatraju da se radi o "loše prikrivenom napadu na pravosuđe koje ima za cilj da opravda nerad i neuspehe policije u otkrivanju, a uspehe u prikrivanju najtežih krivičnih dela i njihovih učinilaca".

"Demagoškom i populističkom najavom izmena Krivičnog zakonika manipuliše se pre svega onima koji su doživeli veliku ličnu nesreću i zbog kojih vrhovna vlast sada krivi sudije i loše zakone koje je donela prethodna vlast, u cilju jeftinog političkog marketinga" smatraju advokati.

Saopštenjem se oglasio i Komitet pravnika za ljudska prava, JUKOM, ocenivši da je Vučić svojim istupom ugrozio načelo podele vlasti u Srbiji i umešao se u sudsku i zakonodavnu vlast.

Kako za BBC na srpskom kaže Katarina Golubović, direktorka JUKOM-a, izmene kaznene politike u velikoj meri propagiraju i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

"Ono što nas zabrinjava nije što je najavljena izmena kaznene politike, već i niz drugih mera koja podsećaju na uvođenje vanrednog stanja na mala zakonska vrata.

Preventivno hapšenje koje se stavlja u izgled za veliki broj krivičnih dela, opasno ugrožava prava na slobodu i bezbednost građana i pravično suđenje. Najava brzog suđenja predstavlja kršenje poštovanja prava na suđenje u razumnom roku", kaže Golubović.

O najavljenim izmenama se gotovo ništa ne zna, zato se niko od predstavnika relevantnih strukovnih udruženja, ali i delova pravosuđa nije oglasio da podrži sama konkretna rešenja, dodaje ona.

Turska: Doživotni zatvor za 104 bivša oficira

Zatvor bez čuvara i oružja u Brazilu

Antonijević takođe dodaje da u Vučićevim izjavama nije bilo reči o pravima žrtava krivičnih dela, a o tome bi, kaže, trebalo da se govori.

"Naš sistem ne prepoznaje pojam žrtve. Veći efekat od obećavanja promena i ovakvih predloga bi bio ukoliko bi se ovo pitanje razrešilo", kaže Antonijević.

Portugal, Norveška, Island, Srbija, Hrvatska i Bosna su zemlje u kojima nema doživtone kazne, dok se u Rusiji, Belorusiji i Albaniji izrièe u odreðenim sluèajevima/BBC

Radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika, koja se bavi razmatranjem inicijative za uvođenje kazne doživotnog zatvora, formirana je 31. decembra 2018. godine.

Maksimalna kazna zatvora koja se u Srbiji izriče je 40 godina.

Doživotna kazna zatvora postoji u većini evropskih zemalja.

Ne primenjuje se u Portugalu, Norveškoj, na Islandu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, dok se u Albaniji, Rusiji i Belorusiji primenjuje pod specifičnim uslovima.

U Srbiji je do 2006. primenjivana i smrtna kazna, a te godine je zakonom ukinuta.

Prema istraživanju javnog mnjenja iz septembra 2018. godine, 56 odsto ispitanika je za njeno uvođenje. Protiv smrtne kazne je 24 odsto ispitanika, dok je 20 odsto neodlučnih. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk