Protest "Žutih prsluka“: Vlast poziva na nacionalno jedinstvo

Francuski premijer Eduard Filip obećao je da će "obnoviti nacionalno jedinstvo", nakon novih protesta širom zemlje i sukoba sa policijom.

Policija je koristila suzavce i gumene metke na protestu "žutih prsluka" protiv povećanja taksi na gorivo i visokih cena.

Više od 1.700 ljudi je uhapšeno, ali nije bilo toliko nasilja kao proteklih subota.

Razgovori sa umerenim demonstrantima moraju da budu nastavljeni, kaže Filip.

"Nijedan porez ne treba da ugrozi naše nacionalno jedinstvo. Sada moramo da to nacionalno jedinstvo izgradimo kroz dijalog, vredan rad i zajedništvo".

Kako kaže, predsednik Emanuel Makron - čiju ostavku traže mnogi demonstranti - će se uskoro obratiti građanima sa "merama koje će podstaći dijalog".

Francuski ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner pohvalio je policiju koja je, kako kaže, sprečila veliki deo nereda.

Policiji se preko Tvitera zahvalio i Makron, koji je istakao njihovu "hrabrost i izuzetni profesionalizam".

Šta se dogodilo u subotu?

Reuters

Oko 125.000 ljudi učestvovalo je u protestima širom zemlje, kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na ulicama je bilo 90.000 policajaca, od čega u Parizu 8.000, uz 12 oklopnih vozila.

U glavnom gradu Francuske protestovalo je oko 10.000 ljudi i tamo su sukobi bili najžešći - razbijani su izlozi, automobili su goreli, a prodavnice pljačkane.

Na internetu su objavljeni i video snimci na kojima se vidi kako demonstrante pogađaju gumeni meci - jednog i u lice.

Među pogođenima je i najmanje troje novinara.

Povređeno je 17 policajaca, izjavio je Kastaner.

Subotnji neredi

• 17 novembar: 282.000 demonstranata - jedan mrtav, 409 ranjeno, 73 u pritvoru
• 24 novembar: 166.000 demonstranata - 84 povređeno, 307 u pritvoru
• 1. decembar: 136.000 demonstranata - 263 povređeno, 630 u pritvoru
• 8. decembar: 125.000 demonstranata - 116 povređeno, 1.723 uhapšeno

Koji je Makronov sledeći korak?

Hju Skofild, BBC Pariz

Francuska vlada je srećna što se njihova najgora predviđanja o protestima nisu ostvarila.

Sigurno da je u Parizu bilo nasilja, ali ne kao prošlih nedelja.

Nova taktika policije - rekordan broj policajca koji su se brzo kretali kako bi zauzeli prostor i koji nisu oklevali da hapse - se isplatila.

Ministar unutrašnjih poslova Kristf Kastaner izjavio je da je eskalacija nasilja zaustavljena.

To je olakšanje za Makrona - ali neće dugo trajati. On mora da zna da će ova šansa propasti ukoliko brzo ne deluje sa novim idejama kako da zadovolji umereni deo "žutih prsluka".

Vreme je za dijalog, kažu iz vlasti, a predsednik će se obratiti naciji početkom nedelje.

Pitanje je da li će dati demonstrantima ono što žele, što je vrlo jednostavno - više novca.

Da li misli da Francuska može to ekonomski sebi da priušti?

Ko su demonstranti i šta se sve desilo do sada?

Takozvani "žuti prsluci", demonstranti koji nose žute fluroscentne prsluke koje vozači moraju da imaju u automobilima, prvo su se bunili zbog povećanja taksi na dizel gorivo.

Makron je rekao da je njegov motiv za povećanje bila zaštita životne okoline.

Vlada je kasnije obustavila taj plan i istakla da u 2019. neće biti povećanja cena goriva i gasa, ali "žuti prsluci" se nisu umirili.

Prošle nedelje, pokret je - uprkos tome što nema lidera - poslao vladi više od 40 zahteva.

Protesti su organizovani preko društvenih mreža i obuhvataju sve strane političkog spektra - od anarhista sa krajnje levice, do nacionalista sa krajnje desnice, do onih umerenih koji su između.

Dopisnica BBC-ja iz Pariza Lusi Vilijamson kaže da je tokom proteklih nedelja pokret od protesta zbog cene goriva, prerastao u skup više različitih grupa koje imaju različite zahteve.

Demonstranti traže veće plate, niže poreze, bolje penzije, lakši upis na fakultet, pa čak i ostavku predsednika.

Istraživanje javnog mnjenja objavljeno u petak pokazuje pad podrške protestima, ali je i dalje na visokih 66 odsto.

Za to vreme popularnost predsednika Emanuela Makrona opada, dok iz njegove kancelarije navode da će se on sledeće nedelje obratiti naciji.

Neki od kritičara ga nazivaju "predsednikom bogatih".