BBC na srpskom - B92

Jutro će promeniti sve: O generaciji bez iluzija

Da li je serija "Jutro će promeniti sve“ uspela da vrati mladu publiku ispred televizora, pričaju autori i gledaoci.

Izvor: BBC
Podeli
Aleksandar Karaulić
Aleksandar Karaulić

Besparica, nemogućnost pronalaženja stalnog posla, stanovanje kod roditelja ili s cimerima, nesređeni ljubavni odnosi - tako bi mogao da se opiše život većine mladih ljudi u Srbiji.

Ili junaka serije "Jutro će promeniti sve", koja se već dva meseca emituje na prvom programu Radio televizije Srbije, četiri puta nedeljno. Prva epizoda emitovana je na Jutjubu.

Specifična po temama kojima se bavi - profesionalna i emotivna nesnađenost u tridesetim godinama, preispitivanje seksualnosti. činjenici da je snimana van studija na 300 lokacija i da u njoj glumi više od 200 glumaca, ova serija nije nalik ostatku srpske televizijske produkcije.

Iznenađujuće za ovdašnje uslove od ideje do realizacije, snimanja i emitovanja 40 epizoda, prošlo je samo dve godine.

Ipak, javni servis je u početku bio rezervisan, brinulo ih je kome se serija obraća, kažu autori Vladimir Tagić i Goran Stanković.

"Njihova briga je bila da se serija ne obraća njihovoj publici. Što nije netačno", kaže uz osmeh Tagić. Na kraju uspeli su da ubede urednike da će ovakvom vrstom programa privući publiku koja ne gleda RTS.

Holivudski snovi ostvaruju se na istoku

Kinezi beže iz Beograda - samo na filmu

Nije "bazinga": Kraj "Štrebera" 2019.

Vladimir Tagić/Emilija Gajić
Vladimir Tagić/Emilija Gajić

Stanković i Tagić su napisali sinopsise za sve epizode, a na polovini tog procesa pozvali dramsku spisateljicu Maju Pelević da im pomogne da se scenario uobliči. Na kraju, angažovano je još četvoro scenarista da radi na ovom projektu (Dimitrije Kokanov, Filip Vujošević, Boris Grgurović i Milan Marković Matis).

Kako privući publiku koja je "pobegla" na internet?

I autori i glumci pripadaju generacijama koje "gutaju" svetsku serijsku produkciju, ali nenaviknutim da prate sadržaj plasiran u tačan termin na televiziji.

Da li će serija pronaći publiku nije brinulo glumca Nikolu Rakočevića, koji u seriji igra Filipa, programera koji se iz Amerike vraća u Beograd.

"To što je prva epizoda emitovana na Jutjubu bio je veoma hrabar potez, jer su svi na ovoj mreži. I kad imaš neki zdravstveni problem ili hoćeš da naučiš da sviraš gitaru ili da pogledaš neku seriju, ti si na Jutjubu", kaže on.

Pored televizijskog termina, serija je dostupna i preko onlajn platoforme RTS planeta.

Mnogi su je tako i otkrili. Ivona, koja ima 24 godine i studira u Beogradu, kaže da je "izbindžovala prvih 20 epizoda", a sada prati seriju preko televizije.

Njena generacija "masovno prati serije", ali retko ko gleda domaći program. Međutim, njeno društvo se prepoznalo u ovoj seriji.

"Dočarali su beogradski duh i probleme koje svi osećamo", kaže ona.

Jezik kojim govore junaci i probleme sa kojima se susreću bliski su Milošu Dašiću, uredniku sajta Tegla.rs i DJ-u na internet radiju Radioaparat.

"Moja okolina, što je pet godina gore-dole u odnosu na junake, prihvatila je ovu seriju, a zažmurili smo na neke očigledne produkcijske i scenarističke probleme. Ili nas je samo kupilo to što se snima u kafićima u kojima većina nas sedi, ko zna."

Bojana (34) iz Futoga najčešće gleda serije dok pegla.

"Jutro će promeniti sve" je podseća mnoge svetske serije koje se bave odnosima u maloj grupi prijatelja.

"Odrasla sam na knjigama 'Pet prijatelja' i celog života volim priče o drugarima. A pored toga su mi svi likovi jako dragi, niko me ne nervira, sa svima mogu da se povežem."

https://twitter.com/kravicamuuu/status/1070060352556187648

https://twitter.com/prosvetarica/status/1069606419027165185

Od televizije su se odvikli i ljudi koji su malo stariji od junaka ove serije.

"Moram da priznam da do nedavno nisam umela da koristim daljinski za TV, jer nam je taj uređaj u kući služio isključivo za sportske sadržaje koje prati muž", kaže Milena Kvapil, po obrazovanju rediteljka, a trenutno kreativna direktorka u jednoj beogradskoj marketinškoj agenciji.

Iako pasionirano gleda serije, tek s pojavom "Senki nad Balkanom" i hrvatske serije "Novine", počela je da prati domaću produkciju.

Iako su joj "Novine", koju je platforma Netfliks otkupila za prikazivanje, favorit, misli da su pomenute srpske serije "napravile revoluciju čak i među ciničim i blaziranim ljudima koji su poslovnično nezainteresovani za bilo šta domaće".

S tim se slaže scenarista Dimitrije Vojnov, koji za BBC na srpskom kaže da je "Jutro će promeniti sve" uspelo da iskomunicira sa vrlo zahtevnim segmentom publike, ljudima koji prate strane programe i imaju jako visoke kriterijume za domaću produkciju.

Od Baneta Bumbara do Filipa i Ljube

Goran Stanković/Emilija Gajić
Goran Stanković/Emilija Gajić

"Jutro će promeniti sve" nije jedina serija u domaćoj produkciji koja se bavi mladima. Ali je našim okvirima jedinstvena po tome što u njoj autori mlađe i rane srednje generacije govore o svojim vršnjacima u aktuelnom trenutku, kaže Vojnov.

Kao preteču, on navodi "Grlom u jagode" Srđana Karanovića, navodeći da je specifičnost ove kultne serije to što je prikazivala epohu i imala nostalgičan pristup, koji je nedavno preuzela hrvatska serija "Crno-bijeli svet", smeštena u rane osamdesete.

I autori navode "Grlom u jagode" kao neku vrstu uzora, kao i seriju "Zaboravljeni" Darka Bajića.

Iz svetske produkcije izdvajaju "Devojke", seriju emitovonu na mreži HBO i BBC seriju "Flibeg".

Ipak, oni smatraju da je serija prvenstveno lokalni odgovor na probleme sa kojima se suočavaju junaci.

Tvrde da im je bilo najvažnije da urade seriju kakvu bi voleli da gledaju.

"Trudili smo se da ono što ponudimo bude ogoljeno i najiskrenije u nadi da još neko oseća istu tu vrstu nesnađenosti, usamljenosti, zbunjenosti, svega što ovo vreme nosi", kaže reditelj Goran Stanković.

Neke gledaoce je privukla baš takva tematika.

"Znao sam da postoje ljudi koji se osećaju kao ja, ali nisam znao da je to toliko rasprostranjeno", kaže Ognjen, dvadesetsedmogodišnjak iz Beograda.

Iskorak iz "kruga dvojke"

Iako serija nosi ime popularne pesme jugoslovenske grupe Indeksi, od direktne muzičke inspiracije autorima je naziv važniji zbog dramskog okvira - svaka epizoda počinje ujutru i prati šta se dešava junacima tokom dana.

Muzika nije zanemarljivi deo serije, neke od epizoda nose nazive pesama koje se u njima čuju - "Teške boje" vinkovačke grupe Majke, "Patike za trčanje" Mimi Mercedes ili "Žena od vanilije" kantautora Svemirka.

Aktuelna regionalna rok, hip-hop i elektro produkcija je zastupljena u seriji, a odabiru muzike znatno je doprinela kompozitorka Janja Lončar.

https://twitter.com/acadoske/status/1070065950349762560

Zbog nedostatka folka i sličnih žanrova, kao i izbora urbanih beogradskih kafića za lokacije, pojavile su se kritike da se serija bavi "ljudima iz kruga dvojke", uskim krugom uglavnom zaštićene beogradske dece.

Autori ukazuju da serija prikazuje jedan širok presek društva: sportista Ljuba je iz provincije i na početku serije zbog dugova nema gde da živi, ambiciozni i fakultetski obrazovani Filip i Anđela su iz Mirijeva, a Saša koja je odrasla na Dorćolu i još uvek pozajmljuje novac od majke je jedini, uslovno rečeno, "privilegovani" lik u seriji.

"Niko nema stalan posao, svi žive kao podstanari. Svi u vrsti konstantne borbe", kaže Vladimir Tagić, drugi reditelj serije.

Društvena angažovanost je važna Stankoviću i Tagiću, ali ne na uštrb priče.

Goran Stanković i Vladimir Tagić ne planiraju nastavak serije, ali ne isključuju mogućnost da u nekom trenutku u budućnosti vrate ovim junacima.

Klip u kome jedna od junakinja, doktorantkinja Anđela napravi scenu na fakultetu kada je kandidat došao na mesto docenta preko veze postala je hit na društvenim mrežama.

https://twitter.com/AnjaSimic15/status/1069560467734102016

https://twitter.com/GospodarTvitera/status/1069714264892600320

Najveći deo publike je aktivan na društvenim mrežama, ljudi posle epizode odmah komentarišu seriju na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu.

Tu činjenicu Vladimir Tagić objašnjava potrebom ljudi za interakcijom.

"Briše se granica šta je fikcija, a šta je realnost, jer ljudi misle da komentarima doprinose šta će se desiti s junacima kao da nije u pitanju snimljena serije, već rijaliti", kaže on.

Na slične reakcije nailazi i Nikola Rakočević.

"Radim već 15 godina, ali nikada nisu ljudi imali toliku potrebu da sa mnom razgovaraju o mojoj ulozi."

Njemu je najveći izazov bio kako da od Filipa, momka koji uglavnom reaguje defanzivno, napravi ofanzivnog lika. "Iza toga stoji ambicija i odluka, a to je želja za slobodom", kaže Rakočević.

Šta će se desiti Filipu, Ljubi, Saši i Anđeli saznaće se u sredu 12. decembra.

Ili tri dana ranije, ako ste imali sreće i došli do karte za prikazivanje finala serije u Kinoteci.

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 99 idi na stranu