Film o Frediju Merkjuriju: Pet činjenica koje su pogrešno predstavljene

Novi film o grupi Kvin je na putu da postane najuspešniji holivudski muzički biografski film svih vremena - sa gledanošću koja se povećava brzinom svetlosti.

Boemska raposdija (Bohemian Rhapsody) govori i o životu muzičke ikone Fredija Merkjurija, a manje od dve nedelje nakon premijere čini se da bi film mogao da obori rekord.

Do 13. novembra je širom sveta već zaradio 294 miliona dolara, piše filmski vebsajt Box Office Mojo.

Na primer, filmStraight Outta Compton, koji govori o porastu i padu geng rep grupe NWA u Los Anđelesu, na drugom mestu je po zaradi, a od 2015. je zaradio "samo" 201 milion dolara.

Hit u bioskopima

Legendarni rok bend Kvin je osnovan u Londonu 1970./Getty Images

Globalna privlačnost Fredija Merkjurija verovatno objašnjava zašto više od 60 odsto prihoda koji je doneo film dolaze izvan SAD - čak 185 miliona dolara.

Procenat prihoda izvan SAD za Straight Outta Compton bio je svega 20 odsto.

Gitarista Kvina Brajan Mej je rekao da Boemska rapsodija zapravo nije "film o Kvinu, to je film o Frediju".

Kritičari su u velikoj meri pohvalili glumca Ramija Maleka za ulogu persijsko-britanskog pevača sa Zanzibara koji je prkosio konvencionalnom ponašanju.

Ali koliko je film istinit, odnosno zasnovan na istinitim događajima?

Kreatori filma tvrde da nije u pitanju dokumentarac, pa su primenili i neke umetničke slobode.

Ovde vam donosimo pet trenutaka u filmu koji se u stvarnom životu - nisu dogodili.

1. Kako je bend formiran

Džon Dikon se pridružio Kvinu kao basista 1971. godine/Getty Images

U filmu Bohemian Rhapsody, Fredi Merkjuri sreće gitariste Brajana Meja i bubnjara Rodžera Tejlora prvi put 1970. godine na koncertu benda Smajl, u kom su oni tada svirali.

Prema filmu, to se dogodilo tek nakon što je basista i pevač Smajla, Tim Stafel, napustio bend. Takođe, prvobitno je bend oklevao pre nego što je prihvatio Fredi Merkjurija.

Međutim, u stvarnosti, Fredi je upoznao članove benda dok je studirao umetnost i dizajn na Ealing Art College u Londonu.

Merkjuri je bio prijatelj sa Timom Stafelom i ubrzo postao ljubitelj Smajla.

Kada je Stafel napustio grupu 1970. godine, Merkjuri im se pridružio.

U filmu deluje da je basista Džon Dikon već bio deo grupe kada se Merkjuri pridružio, a posle toga nije bilo nikakvih dodatnih promena.

U stvarnosti, pevač je ubedio ostale članove da promene ime benda u Kvin, a Dikon im se nije pridružio do 1971. godine.

Film takođe uvodi i Reja Fostera, izvršnog direktora muzičke kuće EMI, za koga se tvrdi da je odbio pesmu Bohemian Rhapsody, jer je bila predugačka.

Foster je navodno zatražio od grupe da pravi komercijalnu muziku.

U stvarnosti, prema magazinu Rolingstoun, nema dokaza da je ikada postojao Rej Foster.

Rolingstoun spekuliše da je ovaj lik mogao biti inspirisan direktorom EMI-ja Rojem Fiterstounom - iako je za razliku od Fostera u filmu, Fiterstoun bio veliki fan Kvina.

Fredi i Meri Ostin bili su u romantiènoj vezi, koja se kasnije pretvorila u prijateljstvo za ceo život/Getty Images

2. Ljubavni život Fredija Merkjurija

Fredi i Džim (levo) bili su u vezi šest godina, dok pevaè nije preminuo/Getty Images

U filmu Bohemian Rhapsody, Merkjuri upoznaje svoju devojku Meri Ostin iste noći kada se priključuje bendu 1970. godine.

Ali, prema magazinu Rolling Stone, Merkjuri nije bio zainteresovan za nju dok nije postao frontmen Kvina.

Film takođe uključuje i scenu u kojoj Merkjuri upoznaje svog dugogodišnjeg dečka, Džima Hatona, na zabavi koju je organizovao Merkjuri.

U stvarnosti su se sreli u noćnom klubu 1980-ih, kada je Merkjuri već bio zvezda.

Ipak, u intervjuu za Tajms 1984. godine Haton je rekao da je odbio da popije piće sa Merkjurijem, jer ga nije prepoznao.

Haton je radio u frizerskom salonu u hotelu Savoj.

Kada su se 1985. ponovo sreli, započeli su vezu koja je trajala više od šest godina, sve dok Merkjuri nije preminuo u novembru 1991. godine.

U stvarnom životu Semu Hatonu je dijagnostifikovan AIDS 1990. godine. Prema podacima internet stranice IrishCentral.com, Haton je 2010. godine umro od raka pluća.

Ali gledaoci to ne vide u filmu, jer se on završava mega-koncertom Kvina Live Aid 1985. godine.

Fredi Merkjuri je preminuo 24. novembra 1991. godine/Getty Images

3. Kada je Merkjuri dobio AIDS

Live Aid koncert Kvina se doživljava kao bendov najbolji nastup/Getty Images

Blizu kraja filma, Fredi saznaje da ima sidu i to drugim članovima benda govori pre koncerta Live Aid.

To služi emotivnom naboju u filmu, ali zapravo se nije dogodilo.

Prema Džimu Hatonu, pevač nije znao da je bolestan do 1987. godine, a zvanično to nije objavio sve do 23. novembra 1991, dan pre svoje smrti.

Ovo je možda najveći problem u filmu.

"Nikada nisam video film koji je izobličio činjenice na takav način. To je kao da film želi da kazni Fredija Merkjurija", napisao je Majk Rajan sa UPROXX, poznatog američkog zabavnog portala.

"Tragična smrt Merkjurija od AIDS-a bila je odlučujući trenutak u ranoj borbi 90-ih godina prošlog veka za svest o borbi protiv AIDS-a. Povezivanje bolesti sa njegovim performansom na Live Aid čini se okrutnim", dodao je on.

4. Učešće na Live Aid 1985. godine

Bez sumnje, Kvinov nastup na koncertu Live Aid na Vembliju 1985. godine, najpoznatiji je u istoriji benda.

Film prikazuje da je grupa učestvovala na koncertu, nakon dugog perioda kada se nisu viđali.

Ali to nije ono što se dogodilo u stvarnom životu, jer je godinu dana ranije bend izdao album i napravio svetsku turneju za promociju ploče.

Bend je napravio pauzu 1983. godine, ali su èlanovi ostali u kontaktu/Getty Images

5. Raspad?

Još jedna značajna razlika između činjenica i filma jeste da se Kvin nije raspao na način na koji film sugeriše.

U filmu Merkjuri potpisuje solo ugovor za četiri miliona dolara, ali to ne govori drugim članovima benda, što stvara tenzije u grupi.

Kasnije vidimo kako je pevač rekao da mu je potreban odmor od benda.

Ali ono što se dogodilo u stvarnom životu je da je bend izgubio entuzijazam 1983. godine, nakon što je čitavu deceniju proveo na turneji.

Članovi su se složili da naprave pauzu i usredsrede se na svoje solo karijere.

Prema biografiji Lesli En-Džons, bend je radio na pojedinačnim projektima nakon svog albuma Hot Spejs 1982. godine.

Međutim, magazin Rolling Stone objašnjava da umetnici nisu izgubili kontakt i 1983. godine su započeli rad na albumu The Work, na kom je bio i veliki hit Radio Ga Ga.