Intervju petkom: Eyot – Balans između svetskog benda i momaka iz malog grada

Organizatori Cully Jazz festivala iz Švajcarske su ih nazvali "Nirvanom džeza", Brent Blek sa sajta Critical Jazz opisao kao "sledeći veliki hit u Americi", a kritičari s ovih prostora ih smatraju najboljim srpskim džez bendom.

Ali čak i ako ostavimo po strani recenzije i pohvale, sa desetinama hiljada pređenih kilometara i koncertima širom Evrope i Azije, Eyot se pozicionira kao jedan od naprogresivnijih i najboljih domaćih muzičkih bendova.

Četiri studijska albuma dovela su ih do rada sa nekim od najznačajnijih imena džez muzike, kako u studiju, tako i na bini.

Ista ekipa već deset godina - Dejan Ilijić na klaviru, Miloš Vojvodić za bubnjevima, Marko Stojiljković na basu i Slađan Milenović na gitari - na džez podlozi eksperimentiše žanrovima i uspeva da u kontraritmu istovremeno zvuči potpuno skladno.

Desetogodišnjica benda i rođendanski koncert u niškom Narodnom pozorištu su savršen povod za kratku rekapitulaciju karijere benda, ključnih trenutaka i planova za budućnost kroz razgovor sa Dejanom Ilijićem.

Koncert na otvorenom, u najširem mogućem smislu

Koncert na Suvoj planini je jedno od njihovih najveæih dostignuæa/Ivan Diniæ

Povodom desetogodišnjice benda, Eyot je rešio da fanovima pokloni Koncert za prirodu, koji su snimili na Suvoj planini.

Ako mislilite da je lako popeti se na Suvu planinu - nije. Ali odneti gore ceo klavir i snimati nastup na lokaciji gde se temperatura kreće od minus tri do preko trideset stepeni deluje gotovo nemoguće.

Ideja je potekla od Zavoda za zaštitu prirode Srbije, medijski pokrovitelj je National Geographic, ali realizaciji svega je najviše pomogao jedan Zoki.

"Pošto nismo uspeli da obezbedimo helikopter za transport klavira, našli smo Zokija, vozača kamiona, koji je pogledao teren i rekao 'okej, mogu to da izvedem'. Spakovao je klavir preko velikog francuskog ležaja i, uz malo poteškoća, odvezao ga gore", priča Dejan.

Kako je već ranije objasnio, njihova muzika se izuzetno uklapa u ambijent planinskog vrha "svojom građom, atmosferom i iskonskom energijom".

Premijera koncerta, koji članovi benda opisuju kao jedno od njihovih najvećih muzičkih dostignuća očekuje se do kraja godine.

Ali bez obzira na sve poteškoće, Dejan kaže da neće tu stati kada su u pitanju Koncerti za prirodu.

"Imamo neku ludu ideju da to proširimo na celu Srbiju, ali videćemo kako će se stvari dalje odvijati."

Šta je je drugačije, a šta isto, deceniju kasnije

BBC

Kao što se i njihova muzika razvijala i sazrevala, isto se događalo i sa članovima benda, pa ih je danas"malo teže okupiti nego ranije", kaže Dejan.

"Nekada smo vežbali bukvalno svakog dana, ali kako svi sad imamo porodice i druge obaveze, mora se uložiti mnogo više truda da se organizuje sam rad benda."

Ipak, nakon tolikog broja nastupa, dodaje, već se "guraju na iskustvu", ali kada se radi na novom albumu, bend se vraća starom sistemu rada.

Dejan ističe da je publika od njih imala velika očekivanja već nakon prvog albuma, a da su s godinama ta očekivanja samo rasla.

"Teže je kada hoćeš da stvoriš nešto novo, da ideš napred bez stagnacije, jer mi nismo imali pauzu u radu i tu postoji određeni pritisak. Ali mislim da imamo prostora za još dva-tri albuma, pa posle toga, videćemo", priča Dejan.

Ali ispostavilo se da je upravo to konstantno stvaralačko kretanje napred formula za uspeh benda Eyot.

"Mi uvek imamo plan otprilike dve-tri godine unapred. Usredsrediš se na nešto, radiš na tome i tačno znaš šta treba da uradiš da bi došao do određenog mesta", objašnjava Dejan, dodajući da je "najveći izazov je iznenaditi samog sebe".

"Ja jesam u stanju da sednem i stvorim deset albuma poput Horizona, ali poenta je da smo to završili i da tražimo nešto dalje, trudeći se da ne jurimo trendove i da ne radimo nešto zbog određenog uspeha."

Matematička preciznost

Ono što Eyot izdvaja od ostalih domaćih bendova - zapravo, nešto što vas tera da se zapitate da li su uopšte bend sa ovih prostorora - jeste činjenica da njihovi koncerti uvek počnu na vreme.

Ali osim striktnog poštovanja satnice, hirurška preciznost Eyota se oslikava i u njihovim plejlistama, čija homogenost kupuje publiku bilo da se radi o klupskoj svirci u Srbiji ili kamernoj dvorani u Japanu.

"Album mora da ima koncept, kulminaciju i ostale elemente, kao predstava. Nakon toga, kroz putovanja i reakciju publike možete da vidite na koju pesmu ljudi najviše reaguju i da na osnovu toga pravite set listu", kaže Dejan.

Iako na koncertima to ne deluje i sigurno ne zvuči tako, Dejan objašnjava da voli da pravi set listu bukvalno pred sam nastup.

"Nakon tolikog broja nastupa već imamo nekoliko setova. To se već iskristalisalo, tako da sa novim albumom samo upotpunimo."

Kaže da su im žanrovske odrednice istaknute samo zato što takve informacije inače stoje na veb sajtovima bendova, pa je teško odrediti koji se sve muzički žanrovi čuju na njihovim albumima pored osnovne džez podloge.

Na njihovim kompozicijama je upečatljiv etno motiv, istovremeno istakunt kako bi se geografski odredilo odakle bend dolazi, ali i vešto zamaskiran. Tako Eyot zvuči kao strani bend bez ikakvog kontakta sa ovim podnebljem.

"Taj etno element je kod nas spontan i zaista iskren", kaže Dejan.

Ne krije da etno motiv često predstavlja njihovo "tajno oružje na nastupima u inostranstvu".

"Možete da vidite publiku kako pokušava nogom ili glavom da uhvati ritam i taman kada uhvate, mi promenimo".

Niški zvuk u Evropi, na Istoku i nekim neočekivanim mestima

Nastupali su u preko 25 zemalja - u Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, ali neke od većih turneja su imali na suprotnoj strani - u Rusiji i Japanu.

I na tim turnejama, svirali su na nekim potpuno neočekivanim mestima, poput biblioteke u Novosibirsku u Rusiji, u kojoj pre njih nije nastupao nijedan muzički sastav.

"U Rusiji smo svirali po najzanimljivijim mestima. Od Sibirske biblioteke, pa do nekih mesta gde je sve blatnjavo po gradu i voze vas nekim raspadnutim kombijem, a onda se odjednom nađete u sali sa vrhunskom opremom, bubanjem sa pozlaćenim obručima i slično."

Na toj istoj turneji je Dejan imao prilike da u gradu Aleksandrovu svira na klaviru na kom su svirali veliki ruski kompozitori i pijanisti poput Sergeja Rahamnjinov i Mihaila Glinke.

"Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari"

"Stiv Albini se oduševio što smo èak iz Srbije došli da snimamo."/Ivan Diniæ

Svestan da ulazi u kliše, Dejan u šali upravo ovim rečima opisuje dosadašnju karijeru.

"Voleo bih da zadržim slobodu svog života. Putovanja, odsustvo od kuće... sve to ima neku svoju cenu, a već sam u godinama kada mi nije bitna slava."

"I sad da stanemo, zadovoljan sam time šta smo uradili", priča Dejan.

Kako kaže, sada su zadovoljni sa 50 koncerata godišnje.

"Uvek tražimo balans između nekog svetskog uspeha i toga da smo momci iz malog grada."

Snimanje sa Stivom Albinijem

"Stiv Albini se oduševio što smo èak iz Srbije došli da snimamo."/Ivan Diniæ

Iako su treći album Similarity snimali 2014. u Bristolu sa Džimom Barom iz grupe Portishead, za snimanje četvrtog albuma su rešili da odu korak, tj. čitav kontinent dalje.

Tako je došlo do saradnje sa Stivom Albinijem, producentom koji je radio sa legendarnim bendovima poput Nirvane, The Stooges, Pixies i drugim velikim imenima rok muzike.

Snimanje albuma Innate u Čikagu bilo je planirano godinu dana unapred, kaže Dejan.

"Moj rođeni brat je čitao intervju sa Stivom Albinijem i video da on uopšte nije skup i da voli da radi sa andergraund bendovima."

"Kada uđete u studio, prvo sa leve strane vidite uramljenu sliku Lenjina, a ubrzo dođe i Stiv u prepoznatljivom kombinezonu, koji svi zaposleni u studiju nose", priča Dejan.

Albini je prvo hteo da čuje svakog člana benda pojedinačno, a zatim je brzo postavio mikrofone i snimanje je počelo.

"Nikada ne priča muzičarima šta misli o njihovoj muzici, ali mogli smo da vidimo kada krene da 'radi' glavom koja mu se pesma najviše sviđa", prepričava Dejan.

Kako Stiv Albini uopšte ne poseduje kompjuter u studiju, čitav album je snimljen analogno. Dejan njegov rad naziva "majstorskim" i kaže da ono što ljudi danas rade u softverima za obradu zvuka, Albini to radi uživo.

"On uzme fizičku traku, iseče, zalepi i to je to. Ali zato je i veliki pritisak kada se radi sa trakama."

Album Innate je postao najprodavaniji domaći džez album.

Šta se očekuje u niškom Narodnom pozorištu?

Oèekuju ih nastupi u Bugarskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Japanu/Ivan Diniæ

Prvi koncert u niškom Narodnom pozorištu održali su 2014. godine, nakon što je veliki broj fanova ostao uskraćen za svirku u "tesnim" prostorijama Fakulteta umetnosti.

To je bio jedan od koncerata o kojima se priča, a deceniju postojanja benda obeležiće u istom prostoru.

"Imaćemo kao blokove od četiri pesama, po jedna sa svakog albuma i tako četiri puta", objašnjava Dejan koncept setliste koncerta koji će trajati barem dva sata.

"Praktično ćemo svirati polovinu od svakog albuma, neke kompozicije koje dugo nismo izvodili."

A šta donosi budućnost?

Dejan planira da do kraja godine snimi solo album, koji je, kako kaže, najviše uradio kako bi naterao sebe da vežba.

Eyot novi album najavljuje za 2020. godinu.

"Možda ćemo vratiti malo mirniji zvuk i manje distorzije. Energetski će to biti jako, možda je u pitanju povratak korenima, ali ideje su tek u povoju", kaže Dejan.

Nakon niškog koncerta očekuju ih nastupi u Bugarskoj, Sloveniji i Švajcarskoj, a u planu je još jedna, veća, japanska turneja.

"Promoteri jure Blue Note u Tokiju. Buker i promoter su već bili na našem koncertu, oduševili su se, tako da mi se čini da imamo barem dva glasa za to", kaže Dejan.

Dodaje da je Eyot, kojim slučajem, bend sa Zapada, verovatno bi im se lakše otvarala vrata.

"Ali nema veze. Pobeda je odavde uvek deset puta slađa." Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk