Svetski dan mladih: Nezaposlenost i politička neaktivnost

Mladi u Srbiji su zainteresovani za politiku, ali na nju nemaju veliki uticaj, ne veruju političarima, a nema ih ni među glavnim donosiocima odluka.

Ovo su neki od zaključaka istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) uoči Svetskog dana mladih, 12. avgusta.

Ukoliko ste rođeni između 1988. i 2003. godine, ubrajate se u kategoriju mladih i deo ste grupe od 17 odsto stanovnika Srbije.

Prema poslednjoj proceni stanovništva iz 2017, u našoj zemlji živi nešto manje od 1,2 miliona ljudi starih između 15 i 30 godina.

Svaka peta mlada osoba nezaposlena

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u junu ove godine u Srbiji je bilo 123,686 nezaposlenih mladih, što je oko 21 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.

U odnosu na prošlu godinu, broj nezaposlenih mladih manji je za oko 23,000. Ipak, autori studije tvrde da iako u poslednjih nekoliko godina opada broj nezaposlenih mladih, teško se može govoriti o pozitivnom trendu, već se pad može pripisati izmeni metodologije o merenju nezaposlenosti.

Ovome treba dodati i one koji nisu registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali i mlade koji su u potrazi za boljim životom otišli i svoj dan će proslaviti u nekoj drugoj zemlji.

Takvih je mnogo i čini se da će ih ubuduće biti još više.

Istraživanje je pokazalo i da čak 61 odsto mladih ne zarađuje, a da zaradu veću od prosečne ima 12 odsto ispitanika.

Mladi umeju da čitaju vreme samo sa digitalnog sata

Deca u Srbiji najviše koriste Instagram, a ne Fejsbuk

Električni motocikl umesto udžbenika

Politička (ne)zastupljenost

Mladi u Srbiji najviše se informišu na internetu, ali i preko prijatelja/Getty Images

Iako su za politiku zainteresovani, mladi nisu politički aktivni, pokazuje istraživanje.

To se preslikava i na njihov procenat u najvišim nivoima vlasti, pa je tako u aktuelnom sazivu Narodne skupštine samo četvoro od 250 poslanika mlađe od 30 godina.

Troje su članovi Srpske napredne stranke, dok je četvrti iz redova radikala.

Poređenja radi, 2008. u parlamentu je bilo 22 poslanika ovog uzrasta, a već u narednom sazivu iz 2012. taj broj je bio jednocifren (osmoro poslanika bilo je mlađe od 30 godina).

Taj trend je i do danas nastavljen.

Ni među predstavnicima izvršne vlasti ih nema. Svi aktuelni ministri stariji su od 30, a među njihovim pomoćnicima, samo jedan ima manje od 30 godina.

Ovakva situacija, međutim, nije novost.

U poslednjih osam saziva Vlade Srbije, koliko ih je bilo od 2003. do danas, samo dvojica ministara bili su mlađi od 30.

Nikola Selaković i Lazar Krstić su u ministarske fotelje seli pošto su na torti oduvali 29 svećica.

Ipak, kada je o aktuelnim ministrima reč, među onima koji su vrlo mladi zauzeli visoke položaje su Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Rasim Ljajić, Aleksandar Vulin, Branko Ružić i Siniša Mali.

Mladi ministar bio je i predsednik republike Aleksandar Vučić. On je sa 28 godina dobio resor u vladi Mirka Marjanovića.

Aktuelni predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, bio je samo godinu dana stariji od Vučića kada je seo u premijersku fotelju 1991.

Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine

Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije

Političari im se smučili

Iako ih nema među liderima, nešto više od polovine ispitanika u istraživanju KOMS-a navelo je da je vrlo zaintereovano za politiku i politička dešavanja.

Ipak, prema istom istraživanju, manje od jedan odsto anketiranih misli da ima veliki uticaj na političke procese, a više od trećine nikada nije glasalo.

Procenti onih koji redovno glasaju, povremeno glasaju i ne glasaju uopšte su gotovo identični - svi su na oko 30 odsto.

Kao najčešće razloge za neglasanje mladi navode da su "svi političari isti i ne rade u interesu građana", odnosno da su im se "svi političari smučili".

Takođe, četvoro od petoro mladih ne veruje nijednom političaru.

Veæina mladih vesti èita na mobilnom telefonu/Getty Images

Internet - glavni izvor informacija

Iako tvrde da ih politička dešavanja zanimaju, tek svaka druga osoba svakodnevno čita vesti - najviše na portalima i društvenim mrežama.

Sledi televizija, dok su dnevne novine osnovni izvor informisanja tek svakom četvrtom ispitaniku.

Zanimljivo je i da se preko porodice i prijatelja informiše više od trećine mladih, a kada čitaju vesti, najbitniji im je sadržaj i izvor.

U istraživanju sprovedenom od maja do jula ove godine učestvovalo je 1,200 ispitanika koji su odgovarali, između ostalih, i na pitanja o političkoj participaciji, vrednostima i stavovima o EU, informisanju, obrazovanju, zapošljavanju.

Svetski dan mladih, 12. avgust, prvi put je obeležen 2000. godine, s idejom da skrene pažnju na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk