Okupljanje opozicije: Šta je važnije - principi ili ljudi

Opozicioni Savez za Srbiju dogovorio se oko 30 tačaka koje se tiču budućnosti Srbije, ukoliko ova politička grupacija dobije poverenje građana.

List "Nedeljnik" navodi da će sporazum imati i uvodni deo, kojim se precizira formiranje prelazne nestranačke vlade stručnjaka.

"Tih 30 tačaka predstavlja politiku oko koje smo se dogovorili da u budućnosti prva opoziciona vlada treba da sprovede u delo.

To je zajednički imenitelj", kaže za BBC Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, jedne od članica Saveza.

U najvećoj vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci nisu odgovorili na poziv BBC-ja da daju svoje viđenje pitanja da li se glasači u Srbiji opredeljuju prema principima ili ljudima koji te principe promovišu.

BBC

"Ne mogu principi bez ljudi"

Jeremić kaže da su principi nastali kroz razgovor članica Saveza za koje i sam priznaje da imaju značajnih međusobnih razlika.

"Bilo je izuzetno važno sagledati da li ima dovoljno stvari koje nas spajaju jer je budući Savez za Srbiju u ideološkom smislu heterogena grupacija.

Na kraju smo došli do toga da imamo dosta toga zajedničkog između svih članova Saveza."

Kako izgleda parlament bez opozicije

Obeležavanje godinu dana Vlade - još jednom

Članice Saveza za Srbiju

• Dragan Đilas, Narodna stranka (Vuk Jeremić), Demokratska stranka (Zoran Lutovac), Zajedno za Srbiju (Nebojša Zelenović), Zdrava Srbija (Milan Stamatović), Levica Srbije (Borko Stefanović), Pokret za preokret (Janko Veselinović), sindikat Sloga (Željko Veselinović).

Jeremiæ kaže da lideri Saveza za Srbiju nisu tražili inspiraciju u DOS-u i tadašnjim principima delovanja/DOMINIQUE FAGET/AFP/Getty Images

Lider Narodne stranke kaže da članice Saveza nisu želele da se okupe sa porukom da samo treba da zamene vlast.

"Ovo nije savez za obaranje Vučića ili zauzimanje fotelja.

Ovo je savez koji želi da sprovede 30 stvari u Srbiji u prelaznom periodu nakon koga će se steći uslovi za poštene i fer izbore gde će svako moći da na njima nastupa sa svojom politikom, a građani se slobodno informišu i opredele prema svojim afinitetima."

Na pitanje da li su principi objavljeni neposredno nakon informacija da je Savez već podelio fotelje, Jeremić kaže da to nije slučaj već da su u javnosti stigli čim su dogovoreni.

Najavljuje i da će osnovni način upoznavanja ljudi sa podužom listom principa biti terenski rad članica koalicije.

"Principi su bili važniji 2000. godine"

Zoran Živkoviæ promovisao je principe opozicije na jugu Srbije pred demokratske promene 2000. godine/Chip HIRES/Gamma-Rapho via Getty Images

Zoran Živković bio je visoki funkcioner Demokratske stranke, stožera Demokratske opozicije Srbije (DOS), opozicione koalicije kojoj je uspelo ono što nije čitavom nizu sličnih organizacija - da smeni režim Slobodana Miloševića.

"Mislim da su tada principi bili važniji nego danas", kaže Živković, predsednik Nove stranke koja nije deo Saveza za Srbiju.

Objašnjava da je "dobitna kombinacija" tada, a i u svim drugim situacijama, bila mešavina principa i ljudi koji žele i znaju da ih sprovedu.

"U DOS-u je bilo više ljudi koji su svojim dotadašnjim radom, poštovanjem normi, životnih i političkih ciljeva, sistema vrednosti, uspeli da ubede građane da će im sa njima biti bolje nego sa poraznim režimom Slobodana Miloševića."

Živković kaže da je situacija sada umnogome drugačija jer je veliki deo birača koji se rukovodi principima, opravdano ili neopravdano, razočaran u celu političku scenu.

"To se ne odnosi na jedan deo odanih, deo političkog stada koje će ma šta da lider kaže i ma na koju stranu da okrene svoju politiku ostati veran.

To je onaj najstabilniji deo biračkog tela koje se vezuje najčešće za nešto konzervativno, za demagogiju, mogu reći čak i primitivno."

Živković zaključuje da je sada najvažnije da ljudi pogledaju principe koji im odgovaraju i da, kad gledaju ljude koji treba da sprovedu te principe, manje slušaju šta ti ljudi pričaju, a više se sete šta su oni radili kad su bili u situaciji da nešto promene.

Zašto se u Srbiji glasa suprotno sopstvenim političkim stavovima

Erik Gordi

profesor političke i kulturne sociologije, Fakultet za slovenske i istočnoevropske studije, Londonski univerzitetski koledž, Velika Britanija

Kada pitate ljude, videćete da većina ima veoma jasno političko opredeljenje, ali se ono ne poklapa uvek sa izborom stranke. Ljudi su takođe saglasni sa činjenicom da glasanje nudi izbor između različitih političkih programa, ali ne veruju da to nude i stranke.

Sve to, dodatno je ojačano činjenicom da, u zemljama poput Srbije, veliki deo političkog spektra nema svoje predstavnike. Na vlasti je partija konzervativaca, nedavno osnovani opozicioni blok takođe je konzervativan. To je u snažnoj suprotnosti sa rezultatima ispitivanja javnog mnjenja prema kome postoji snažan levi sentiment - njegovi delovi su stari ili novi oblici socijalizma, dok neki delovi predstavljaju ideje pravičnosti ili su posledica tradicionalne kulture egalitarizma. Ali - to nije predstavljeno u političkom životu. Mnoge partije koje u svom imenu imaju reči poput "socijalistički" ili "socijaldemokratski" zapravo su etnonacionalističke desničarske stranke.

Faktori koji nisu politički u velikoj meri opredeljuju izbor birača. Stranke sebe predstavljaju, a mnogi ih tako i doživljavaju, kao organizacije koje pomažu ljudima da rešavaju praktične probleme - od rešenja za birokratske teškoće do pronalaska posla. Stranke očekuju i dobijaju glasove za uzvrat - više glasova dobijaju stranke koje mogu na bolji način da reše takve praktične probleme. Ovo često znači da ljudi glasaju nasuprot svojim političkim opredeljenjima. To dovodi do paradoksalnog rezultata da su ljudi koji glasaju za jednu stranku, a onda protestuju protiv njenog načina vladanja zapravo - isti ljudi.

Nastavak ove prakse znači da obećanja opozicije veoma malo vrede. Opšte je mišljenje da bi promena vladajuće stranke zapravo značila da će iste stvari samo raditi drugi ljudi. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk