Bački Monoštor: Vojvođansko selo kojim gazduju žene

Bački Monoštor je mesto u koje turisti nisu često svraćali, jer do njega možete da stignete samo ako pređete jedan od mostova preko Dunava.

Ali otkako su meštanke preuzele stvari u svoje ruke, mnogo toga se promenilo.

Zdenka Mitić prva je žena sekretar mesne zajednice Bački Monoštor. Na tom položaju je manje od godinu dana i ponosna je na niz akcija koje je do sada sprovela.

Od postavljanja kontejnera za različite vrste otpada, do organizacije festivala Regeneracija Dunava.

Pomogli su joj članovi građanskog udruženja Podunav. Tačnije članice, jer više od polovine udruženja čine žene.

"Položaj predsednice mesne zajednice mi je mnogo olakšao da aktivnostima udruženja dam malo ozbiljniju notu", priča Zdenka.

Članice Podunava imaju od 16 do 65 godina. Od profesionalnih pčelarki do srednjoškolki, sve rade da u selu od oko tri hiljade stanovnika sačuvaju prirodu i ugoste turiste.

Od oko hiljadu domaćinstava u selu, 35 je uključeno u razvoj ruralnog turizma.

Od čamdžije do pčelarke

Anica zajedno sa suprugom drži èasove pèelarstva/BBC

Nekoliko kilometara od Dunava, rukavce i bare Bačkog Monoštora najbolje poznaju čamdžije. I njihov zanat je jedan od onih koje ovo bačko selo, poznato i kao Selo na sedam Dunava, čuva.

Anica Peričić jedina je pčelarka u selu.

Kaže da je kao članica udruženja Podunav posetila dovoljno sajmova, skupova i edukacija da bi naučila da nikada ne treba prestati sa učenjem.

Pored svakodnevnih obaveza, Anica zajedno sa suprugom drži časove o pčelarstvu.

"Pčelarska učionica bila je namenjena učenicima iz okolnih osnovnih škola, a sada je otvorena za svakoga ko je radoznao da o pčelama i pčelarstvu nauči onoliko koliko želi", kaže Anica.

Kaže da joj se pčelarstvo "nametnulo" kada se udala, a da je danas ona gazdarica porodičnog gazdinstva.

"Počela sam tako što sam pomagala, tako sam naučila mnogo toga o pčelama. Sve što sam kasnije uradila bilo je zahvaljujući snazi koju sam skupila saradnjom sa drugim ženama iz sela".

Njena priča prkosi statistici.

Istraživanje koje je urađeno pre Nacionalne strategije ravnopravnosti do 2020. godine, pokazalo je da većina žena na selu, čak 88 odsto, živi u kućama koje su u vlasništvu muškaraca.

Žene na selu u Srbiji retko su gazdarice domaćinstva - čak u 74 odsto slučajeva one su neplaćene članice gazdinstava koja im ne pripadaju.

Mama nije tu, mama pravi džempere

Doktor hemije na selu traži odgovore van nauke

Prvi srpski "ekološki ustanak" u Beloj Crkvi

Nova etno kuća, stara 150 godina

Elizabeti Bešeni pripada domaćinstvo na kojem radi i živi.

Nekada oronula šokačka kuća stara 150 godina, danas je etno kuća koja godišnje ugosti više od hiljadu turista iz svih krajeva sveta.

"Želela sam da sačuvam trščani krov i zemljane zidove. Uspela sam da sačuvam materijal koji se koristio pre dva veka", kaže Elizabeta.

Potraga za starim majstorima, ljudima koji i danas umeju da koriste materijale kojima se gradilo pre dvesta godina, nije bila laka.

Kuću je okrečila sa majkom, a majstori od kojih niko nije imao manje od 80 godina, popravili su i sačuvali drvenu građu i drvene klinove, način izgradnje specifičan za šokačke kuće.

Da kuću opremi po starim šokačkim običajima, Elizabeti su pomogli najstariji meštani Bačkog Monoštora.

Bez njihove pomoći etno kuća ne bi ostala živi spomenik starih običaja. Bez pomoći udruženja građana Podunav, gosti iz raznih krajeva ne bi čuli za ovo mesto.

"Ovo se mora raditi s ljubavlju, ali bez pomoći udruženja ne bih uspela sama da promovišem domaćinstvo i propustila bih šansu da domaćinstvo bude vidljivo širom zemlje", kaže ona.

Žene retko vode politiku i u gradu

Prelazak praga etno kuæe stare 150 godina vraæa u prethodni vek/BBC

Zdenka Mitić ne prestaje sa planiranjem daljih aktivnosti. Šansu koju je dobila kao sekretarka mesne zajednice želi maksimalno da iskoristi.

Grad Sombor, na čijoj se teritoriji nalazi Bački Monoštor, jedan je od samo deset gradova i opština u Srbiji na čijem su čelu žene.

To je samo šest odsto.

"Veoma sam zadovoljna što su žene u našem selu nosioci poljoprivrednih gazdinstava. To ohrabruje i druge žene da se uključe, pokazuje im da je moguće, ali i koliko je to dobro za celu porodicu", kaže Mitić. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk