Vek od ubistva Romanovih: Zašto Srbija slavi cara Nikolaja Drugog

"Nećete mi zameriti, gospodo, što sam, pre svega, Rus. Ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najdraži interesi srpskog naroda."

Ovako se srpskom diplomati, navodno, obratio car Nikolaj Drugi u proleće 1915. godine. Tri godine kasnije, a sada pre čitav vek, brutalno je ubijen.

Ovo je jedna od najčešće citiranih rečenica kada se o ruskom caru govori kao "najvećem srpskom prijatelju".

Nikolaj Drugi je, kažu, Srbiju zaštitio u Velikom ratu, ali tako i vratio Rusiju na spisak svetskih sila.

Istoričari objašnjavaju da je za poslednjeg Romanova vezan i veliki broj anegdota i naracija. Jedna od njih i da je telegramom zapretio Britancima ako ne pomognu Srbima u Albaniji.

Neke poput ove, ipak, nisu tačne.

Kako je neočekivani uspeh Rusije probudio nostalgiju za sovjetskim periodom

Samit Putin-Tramp

Zatvor za članove Pusi rajota

Postoji èak i prièa da je Nikolaj Drugi pretio povlaèenjem iz Prvog svetskog rata ako saveznici ne pomognu Srbiji/BBC

"Prvo Rus, a odmah zatim Srbin"

U litiji na ulicama Beograda uèestvovali i bivši pripadnici 63. padobranske brigade, vojske, bajkeri.../BBC

Car Nikolaj Drugi mobilisao je svoju vojsku nakon što je 1914. godine Austrougarska objavila rat Srbiji. Ova odluka se u istoriji tumači kao stajanje na stranu Srbije, uprkos uticaju velike Austrougarske. Poslednji ruski car je potom, tokom rata, slao pomoć i municiju u Srbiju.

Istorijski zapisi svedoče o susretu tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i srpskog lingviste i diplomate Aleksandra Belića, u proleće 1915. godine.

Tada je Sazanov preneo Beliću stavove cara Nikolaja da je "prvo Rus, a odmah zatim i Srbin", ali i da će "zasluge Srbije biti stostruko nagrađene".

Romanov je još dodao o Srbiji: "Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas."

Ultimatum Britaniji - povlačenje ako ne pomognu Srbima

Graðani su nosili i crno-žuto-bele zastave - obeležje carske Rusije/BBC

Ljubav Srba prema carskoj Rusiji nastala je upravo zbog verovanja da je ona zaštitnik srpskih interesa, kaže istoričar Predrag Marković.

Među istoričarima je popularna i priča da je poslednji ruski car toliko voleo malu balkansku zemlju da je telegramom zapretio Britancima da će se povući iz Prvog svetskog rata.

Ultimatum je glasio - povlačenje, ako se ne pomogne Srbima koji su se povlačili preko Albanije.

"Ta apokritična priča o telegramu Britancima nije tačna", objašnjava Marković.

"Osim što telegram nikada nije ponađen, takav tekst ne bi bio u duhu tadašnje diplomatske vojne prepiske".

Podrška: Ljubav ili potvrđivanje na Balkanu

Više od veka kasnije istoričari ne mogu da se slože zašto je Nikolaj Drugi te 1914. stao na stranu Srbije.

Jedno od mišljenja jeste da je carska Rusija bila mnogo više naklonjena Srbiji i da je u rat upravo ušla da bi je zaštitila.

"Carska Rusija je bila najdosledniji zaštitnik srpskog naroda", tvrdi Marković.

Dubravka Stojanović, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je Velikom ratu prethodila - neuspešna politika Nikolaja Drugog.

"Govori se o velikoj pomoći Rusije Srbiji, ali i ona sama je bila jako slaba", tvrdi Stojanović.

"Nikolaj Drugi je morao da bude strateg jer je Rusija diplomatski decenijama gubila bitke, a Balkan je prostor na kome se uvek potvrđivala kao velika sila."

Spomenici i ulice Rusima u Beogradu za šest godina:

Rusija je pre Velikog rata vodila i jedan sa Japanom, u kojem je pretrpela ozbiljan ekonomski i politièki poraz/BBC

• 2017. - Ulica u centru Beograda nazvana je po ruskom diplomati Nikolaju Hartvigu, poslaniku na srpskom dvoru od kraja Aneksione krize 1909. do jula 1914.
• 2014. - Podignut spomenik caru Nikolaju Drugom u Beogradu, povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata.
• 2012. - Odlukom Skupštine Beograda, Ruski nekropolj postao memorijalni spomenik palim ruskim borcima u Prvom svetskom ratu. Nekropolj je na Novom groblju u Beogradu podignut još 1935. godine, ali je tek 2012. dobio status spomenika od "istorijskog i memorijalnog značaja".

Zastave carske Rusije u Beogradu

Kod spomenika Romanovu bili su gradski menadžer Goran Vesiæ, ministar Nenad Popoviæ, kao i lider Dveri Boško Obradoviæ/BBC

Srpska pravoslavna crkva organizovala je u Beogradu litiju povodom smrti Romanovih i najpoznatijeg među njima - cara Nikolaja Drugog. Litiju je predvodio patrijarh Irinej.

Kolona je krenula od Ruske crkve iza Crkve svetog Marka, sve do spomenika Nikolaju Drugom u ulici Kralja Milana.

Među šetačima su bili i bivši pripadnici 63. padobranske brigade, vojske, bajkeri...

Grupa građana nosila je dugačku crno-žuto-belu zastavu carske Rusije. Pojedini su nosili ikone i zastave podrške Rusiji.

"Došao sam na litiju jer podržavam pravoslavni ruski narod", kaže devetnaestogodišnji Dejan.

"Mislim da smo mi braća i da treba da se ujedinimo. Zapadni kapitalizam će nas pojesti ako se ne ujedinimo".

Artjon, 39-godišnjak, došao je iz Rusije.

"Video sam reklamu na ulici i odlučio da se pridružim. To je sve".

Na pitanje da li se u Rusiji kaže da su Srbi i Rusi braća, odgovara:

"Da, i mi u Rusiji tako mislimo."

"Vidimo to. Tako je."

Ivan drži ikonu cara Nikolaja i njegovog sina Alekseja. Kaže da je stogodišnjica smrti za njega jedan tragičan dan.

"Znate šta? Kada su išli preko Albanije ruski car je zapretio da će izaći iz rata jer nisu hteli da pružaju pomoć srpskim ratnicima", objasnila je Novka našem reporteru i dodaje da nas pravoslavlje spaja. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk