Dželat Islamske države: Kako sam ubio više od 100 ljudi

U Siriji se dugih sedam godinavodi smrtonosnirat. Vlada predsednika Bašara al-Asada bori se istovremeno protiv pobunjeničkih grupa i džihadista Islamske države. Grad na severu, Raka, poprište je borbi između nekoliko frakcija u ovom sukobu. Ovo je priča o mirnom demonstrantu koji je uvučen u spiralu krvoprolića i postao ubica.

Upozorenje: Ovaj tekst sadrži opise mučenja koje će možda biti uznemirujući nekim čitaocima. Neka imena su izmenjena ili uklonjena.

Kaled se nije samo jednog dana probudio u Raki uz miris smrti i prašine i odlučio da postane ubica.

Poslata mu je posebna pozivnica.

Šestorici muškaraca naređeno je da se pojave na pisti aerodroma u Alepu, u severnozapadnoj Siriji, gde će ih francuski trener obučavati da ubijaju pištoljima sa prigušivačima i snajperskim puškama.

Oni su naučeni da ubijaju metodično, a mete su im bile zatvorenici.

"Vežbali smo na zarobljenim vojnicima režimskih snaga", rekao je. "Postavili bi ih na udaljena mesta, a zatim bismo ih gađali snajperom. Ili bi ih naterali da hodaju, a tražili od tebe da pogodiš samo jednog, a ne ostale."

"Najviše ubistava je izvršeno s motora. Jedna osoba vozi motor, a vi sedite iza. Vozite se pored kola u kojoj je meta - onda pucate, a on ne može da pobegne."

Kaled - ovo nije njegovo pravo ime - naučio je kako da prati ljude. Kako da "kupi" metu do koje nije mogao da dođe sam, već preko ljudi koji su mu bliski. Kako omesti konvoj vozila, da kolega ubica može da dođe do svoje mete.

To je bilo krvavo, nedljudsko obrazovanje. Ali u sred 2013. godine brzo nakon što se sirijska armija povukla iz Rake, to je odgovaralo liderima tvrde islamističke grupe Ahrar al-Šama - koji su želeli da preuzmu vlast u severnom gradu i da eliminišu rivale.

Pobunjenici su u martu 2013. potpuno preuzeli Raku/AFP

Kaled je bio jedan od komandira u grupi, zadužen za bezbednost u Raki.

A ipak, što je rekao za BBC, kada je počela sirijska revolucija 2011. bio je miran čovek, "pomalo religiozan, ali ne previše strog", a posao mu je bio da organizuje hodočašća.

"To je bilo sjajno osećanje slobode pomešano sa strahom od režima", kaže, sećajući se prvog dana kada se pridružio protestima protiv vlade.

Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga

Šta je "Islamska država"?

"Osećali smo da radimo nešto što će pomoći našoj zemlji, da donosimo slobodu, da ćemo moći da izaberemo predsednika koji nije Asad. Nije nas bilo puno, između 25 i 30 ljudi."

Kaled kaže da nikome nije palo na pamet da nosi oružje na te prve proteste. "Nismo imali dovoljno hrabrosti za to", kaže on, ali je policija hapsila i tukla demonstrante, bez obzira na to.

Jednog dana, uhapsili su i njega.

"Izveli su me iz kuće i prebacili u odeljenje za javnu bezbednost, zatim i na druga odeljenja. Politička bezbednost, državna bezbednost, a zatim u centralni zatvor, gde sam ostao mesec dana pre nego što su me pustili.

U trenutku kada sam ušao u zatvor, nisam mogao da hodam, nisam spavao koliko su me leđa bolela."

Pobuna protiv Asada poèela je u Deri 2011. i brzo se proširila na celu zemlju/AFP

Kaled kaže da najzverskija mučenja je doživeo od čuvara u odeljenju javne bezbednosti, koji ga je prisiljavao da kleči pred slikom predsednika Asada, dok je govorio: "Tvoj bog će umreti, a on neće. Bog će umreti, a Asad će preživeti".

"On je radio svakog drugog dana i kada bi došao, znao sam da će me mučiti."

"Vezao bi mi ruke lancima, a zatim bih visio s plafona. Naterao bi me da se skinem, pa me stavio na 'leteći ćilim' i bičem udarao po leđima. Govorio bi mi 'Mrzim te, mrzim te, želim da umreš. Nadam se da ću te dokrajčiti'.

Bio sam paralizovan kad su me premestili u centralni zatvor, a drugi zatvorenici su plakali kada su me videli. Uneli su me na nosilima.

Odlučio sam da ako me Bog sačuva, da ću ga pronaći i ubiti. Čak i ako ode u Damask, ubiću ga."

Kaleda su uhapsili kada ga je neko prepoznao na video snimku protesta/BBC

Kada je bio oslobođen iz zatvora, Kaled se prihvatio oružja i uključio u borbu protiv vlade. "Pomogao je" da 35 vojnika dezertira iz 17. rezervne divizije, koja je bila stacionirana na severoistoku zemlje.

Neke od njih je kidnapovao i prodao njihove stvari kako bi kupio oružje.

Ponekad bi se, kaže, služio privlačnim ženama kako bi namamio "ozloglašene pripadnike policije koji su tukli demonstrante" ponudama za brak. Poštedeo bi im život, ali ih je terao da u kameru objavljuju da su dezertirali, kako više nikad ne bi mogli da rade za predsednika Asada. Za provog taoca, otkup je iznosio 15 kalašnjikova, ili njihova protivvrednost u gotovinu.

Jedan čovek nije zasluživao takvu milost - čuvar koji je mučio Kaleda.

"Raspitivao sam se kod ljudi o čuvaru koji je radio u odeljenju za javnu bezbednost, sve dok ga nisam pronašao. Pratio sam ga kući i tu ga pronašao."

"Rekao mi je nešto na šta sam ga kasnije podsetio. Kad sam bio u zatvoru, rekao mi je: 'Ako napustiš ovaj zatvor živ i uspeš da me uhvatiš, nemoj biti milostiv', i tako sam postupio.

"Odveo sam ga na farmu pored centralnog zatvora na oslobođenoj teritoriji. Odsekao sam mu ruku mesarskim nožem. Povukao sam mu jezik i isekao ga makazama. Ali i dalje nisam bio zadovoljan."

"Ubio sam ga, jer me molio da to uradim. Došao sam da se osvetim, tako da nisam bio uplašen."

Kaled je od onih koje je poštedeo iznuðivao novac i oružje/MARCO LONGARI/AFP

"I pored svih metoda mučenja koje sam primenio na njemu, ne osećam kajanje ili tugu. Na protiv, kada bi se vratio iz mrtvih, uradio bih istu stvar."

"Da je postojala vlast kojoj sam mogao da se požalim, da kažem da on tuče i ponižava zatvorenike, ne bih mu to uradio. Ali nije bilo nikoga kome sam mogao da se obratim i nije postojala država koja bi ga zaustavila."

Kaled je izgubio veru u revoluciju. Bio je koncentrisan na svakodnevnu borbu za preživljavanje. A uskoro će dobiti još mračniju ulogu u surovom sirijskom sukobu, kao plaćeni ubica Islamske države (ID).

"Pokazao sam ID prijateljsko lice ... a zatim bih ih ubijao"

Zastava Islamske države zaviorila se nad Rakom/AFP

Prijateljstvo ili izdaja, svađe oko taktike, promene u ravnoteži moći: sve ovo je doprinelo da mnogi sirijski pobunjenici promene stranu, ponekad i više puta.

U takvim okolnostima, Kaled je napustio islamiste Ahrara al-Šama, koji su ga obučili da ubija i pridružio se Al-Nusra frontu, zvaničnoj bratskoj organizaciji Al Kaide u Siriji.

Početkom 2014, Islamska država - koju su on i drugi borci ismevali kao nevažnu organizaciju s neznatnim brojem članova - isterala je pobunjeike iz Rake. Grad je postao de fakto prestonica "kalifata" Islamske države.

Pripadnici miltantnih grupa terorisali su civilno stanovništvo sečenjem glava, raspinjanjem i mučenjem. "ID bi preuzela njihovu imovinu, ubila bi ih ili uhapsila zbog najbesmislenijih razloga", kaže Kaled.

"Ako bi izgovorio Muhamedovo ime, ubili te zbog blasfemije. Ako si fotografisao, koristio mobilni telefon, za sve to sledi kazna. Ljudi bi završili u zatvoru zbog pušenja. Oni su radili sve - ubistva, krađe, silovanja."

"Optužili bi nevinu ženu da je varala muža, a zatim bi je kamenovali dok su deca gledala. Ja se ne bih usudio da zakoljem pile, ako bi to neko gledao."

Džihadisti su "kupili" iskusnije lidere pobunjenika novcem i statusnim simbolima. Kaledu je ponuđen posao "šefa ozbebeđenja", dobio je kancelariju i vlast nad borcima takozvane Islamske države. Shvatao je da bi, u slučaju da odbije, potpisao sebi smrtnu presudu. Pristao je na ogroman kompromis.

"Pristao sam", kaže, "ali uz obobrenje Abu al-Abasa, visoko pozicioniranog lidera Al-Nusre, postao sam dupli agent. Pokazao sam Islamskoj državi prijateljsko lice, ali sam krišom kidnapovao i ispitivao njihove članove, a zatim sam ih ubijao. Prvi čovek koga sam kidnapovao je Sirijac, lider logora za obuku Islamske države.

"Pričao sam im o pobunjenica, šta god da je Abu al-Abas želeo da im kažem. Neke informacije su bile istinite, kako bi mi ID verovala. Ali istovremeno bih njihove tajne prenosio drugima."

Al-Nusra front je imao očigledan motiv da špijunira ID. Ova organizacija je odbila pripajanje koje je najavio lider ID, Abu Bakr al-Bagdadi 2013, i povezala se s drugim pobunjeničkim grupama.

Kaledova odluka delovala je samoubilački, ali drugi ljudi su umirali. Rekao mi je da je ubio oko 16 ljudi za Islamsku državu, tako što bi pucao na njih pištoljem s prigušivačem.

Kaže i da su oni prodali veru za novac, izdali su Ahrar al-Šama i Slobodnu sirijsku armiju, savez koji je podržavao Zapad i koji je prvi osvojio Raku.

Kalid je ubijao u tajnosti/BULENT KILIC/AFP

Jedna od njegovih žrtava bio je imam iz al-Baba. "Pokucao sam na vrata. Otvorio ih je. Odmajh sam mu uperio pištolj u lice. Njegova žena je počela da vrišti. Znao je da dolazim da ga ubijem".

"Pre nego što sam izgovorio ijednu reč, on je rekao 'Šta hoćeš od mene? Novac? Evo ti novac, uzmi šta god želiš'. Rekao sam da neću, ne treba mi novac. Zaključao sam njegovu ženu u drugu sobu."

"A onda je rekao 'Uzmi novac - ako želiš moju ženu, možeš da spavaš s njom predamnom, ali nemoj da me ubiješ.' To što je izgovorio samo me je ohrabrilo da ga ubijem."

Emiri Islamske države u Raki voleli su novotarije, i nisu imali problem da ubiju one koje su podmitili da im se pridruže i da ih zamene novom krvlju. Ponekad bi krivili američke avione za njihovu smrt, nekada se nisu ni izgovarali. Mesec dana nakon što je preuzeo posao u ID, Kaled je bio siguran da će uskoro krenuti na njega.

Pobegao je kako bi spasio svoj život, prvo kolima do grada na istoku Deir al-Zur i kasnije u Tursku.

Na pitanje da li se kaje i misli li da da će se jednog dana naći na sudu, Kaled prosto kaže:

"Sve o čemu sam mislio je bilo kako da pobegnem i ostanem živ."

"Nije zločin ono što sam uradio. Kad ti neko uperi oružje u glavu i krene da tuče tvog oca, ubije ti brata i druge rođake, ne možeš da ćutiš i ništa ne može da te zaustavi. Sve što sam uradio bilo je u samoodbrani."

"Ubio sam preko stotinu ljudi u borbama protiv režima i Islamske države i ne kajem se... jer Bog zna da nisam nikada ubio civila ili nevinu osobu."

"Kad se pogledam u ogledalo, vidim da izgledam kao princ. Dobro spavam noću, jer svi koje sam ubio, zaslužili su da umru."

"Kad sam napustio Siriju, ponovo sam postao običan građanin. Sada, ako mi neko kaže nešto nepristojno, samo kažem 'Ma, svejedno'."